Slobodanka Vasić, autorka istorijske fotografije: Stevan Filipović koračao je uzdignute glave (1983)

Steva je izveden vezanih ruku. Koračao je ponosno uzdignute glave. U pratnji stražara sproveli su ga do pijace gde se već okupila masa sveta. Ja sam sve vreme "škljocala" sa foto-aparatom. Kada su ga popeli na šamlicu, prišla sam mu na oko 4-5 metara i načinila oko 10 snimaka

Istorijsku fotografiju sa vešanja Stevana Filipovića u Valjevu snimila je 17-godišnja Slobodanka Vasić, danas penzionerka u Beogradu.

Dvadeset drugog maja 1942. na valjevskoj pijaci bilo je javno vešanje poznatog komuniste Stevana Filipovića. Od desetak fotografija snimljenih sa tog događaja jedna slika obišla je ceo svet. To je onaj trenutak kada hrabri partizan, sa omčom oko vrata i prkosno uzdignutim rukama iznad glave, poziva okupljeni narod u borbu.

Na osnovu sačuvane fotografije napravljen je kasnije i spomenik u prirodnoj veličini na brdu iznad Vaijeva. Na otkrivanju spomen-obeležja 1960. mnogi od prisutnih pitali su se ko je snimio istorijsku fotografiju.

Šta kaže Slobodanka

Autor istorijske slike ostala je tako reći u senci svih burnih događaja kojj su se zbili oko ove fotografije. Živela je i dalje skromno i povučeno, zapravo onako kako su je i poznavali mnogi Valjevci pre rata.

- Danas se jedino bojim: umreću, a neće se znati pravi autor fotografije - kaže na početku razgovora Slobodanka Vasić, penzionerka iz Beograda.

Porodica Antić kod kojih je Slobodanka radila za vreme rata pokušala je u više navrata da

ospori autora ove slike. Naime, prema njihovom kazivanju, fotografiju je navodno snimio njihov sin Radojko, poznatiji kao Bata.

- To me je strašno zabolelo kada sam pročitala u pojedinim člancima.

Do sada se nisam javljala, jer zbog svoje skromnosti ne želim da se stvara nikakav publicitet oko mene. Imala sam i dosta svojih privatnih problema, i ceo život mi je tako reći bio u potrazi "trbuhom za kruhom".

Pre drugog svetskog rata u Valjevu se nalazila poznata fotografska radnja čija je vlasnica bila Milka Antić, rodom iz Požarevca.

Za radnike obično je birala ljude iz svoga kraja. Tako je 1936. kod nje počela da uči zanat i mala Slobodanka, koja je tada imala samo 12 godina.

- Živela sam u osmočlanoj porodici. Otac me je poslao da učim zanat kod "Foto Milke", kako su je tada svi nazivali. Nakon četiri godine postala sam laboratorijski pomoćnik. 

Moj zadatak, između ostalih, bio je da snimam portrete. Presretala bih obično ljude na ulici i slikala bih.

Međutim, zbog loših uslova rada i drugih stvari otišla sam da radim kod njene kćerke Kosare Antić, koja je u to vreme imala radnju u Karađorđevoj 67.

Veče uoči vešanja Stevana Filipovića, u Kosarinu radnju je došao jedan dečak koga do tada nisam poznavala. Dao mi je izgužvanu ceduljicu na kojoj je pisalo:

"Dođi sutra da snimaš vešanje Stevana Filipovića. Pozdravlja te tvoj drug..."

Kao i svakog dana, sa foto-aparatom u ruci, Slobodanka je krenula i na ovaj zadatak.

Ponela je tog jutra svoju "lajku" i čekala ispred istražnog zatvora da izvedu Filipovića. Niko iz obezbeđenja je nije sprečavao da snima, jer svi Valjevci su je poznavali kao "letećeg" fotografa.

Petnaest dana u zatvoru

- Steva je izveden vezanih ruku. Koračao je ponosno uzdignute glave. U pratnji stražara sproveli su ga do pijace gde se već okupila masa sveta. Ja sam sve vreme "škljocala" sa foto-aparatom. Kada su ga popeli na šamlicu, prišla sam mu na oko 4-5 metara i načinila oko 10 snimaka. 

Nisam primetila nikog sa foto-aparatom, čak ni među Nemcima.

Nakon izvršene presude, brzo sam otrčala u radnju, razvila film i uradila fotografije sa ovog događaja.

Slike smo poredali na crtaću tablu u izlogu radnje.

Svet je ubrzo počeo da se okuplja ispred izloga.

Mnogi su ulazili i kupovali slike. Kako se radnja nalazila preko puta Komande grada, Nemci su primetili da se nešto događa.

Posle izvesnog vremena u radnju su upali Nemci sa žandarmima i izvršili pretres zaplenivši sve slike kao i snimljeni film.

- Posle par dana sproveli su me u istražni valjevski zatvor, gde su me ispitivali po čijem nalogu sam snimala toga dana. Petnaest dana sam zadržana u zatvoru, a onda su me pustili. Još neko vreme sam radila kod "Foto Kosare", pa sam prebegla za Kraljevo, gde sam dočekala i oslobođenje zemlje.

Mada je prošlo četrdeset godina od tog događaja, vlasnica radnje u kojoj je radila Slobodanka za vreme rata i danas se dobro seća tog događaja.

- Slobodanka je snimala toga dana. Fotografije smo nakon razvijanja u špiritusu odmah stavili na crtaću tablu koju i danas čuvamo...

Jedan od brojnih svedoka koji su videli Slobodanku Vasić da snima toga dana, kao i kasnije izložene slike u izlogu Kosare Antić, jeste i poznati publicista Dragić Kačarević, koji nam je u razgovoru između ostalog rekao:

- Vraćajući se kući, ugledao sam slike sa vešanja Stevana Filipovića u Kosarinoj radnji. Među desetak izloženih fotografija bilo je nekoliko slika sa Stevinim uzdignutim rukama, izvesno vreme sam razgledao slike, a onda krenuo kući.

Uz put sam prošao i pored radnje Milke Antić, ali u njihovom izlogu nisam primetio nijednu fotografiju sa ovog događaja.

Istorijska fotografija na kojoj se vidi prkosno držanje Stevana Filipovića, nalazi se danas u zgradi Ujedinjenih nacija.

Sedamnaestogodišnja Slobodanka Vasić, nije ni slutila da će njena fotografija biti u celom svetu simbol otpora i hrabrosti jednog malog naroda protiv njegovih okupatora.

Zabeležio: Radivoje Davidović, obrada: Yugopapir (Front, 1983.)

Podržite Yugopapir: FB TW Donate