Laibach nije naci-pank grupa, niti ima bilo kakve veze sa fašizmom. Treba naglasiti da kritički nastupa, iako sa neprihvatljivim idejama, prema protivrečnim društvenim odnosima, koji u pojedinim primerima dobijaju staljinističku deformaciju
"Reč je o fenomenu određene reprezentacije, predstavljanja jedne stvari, koja je sve vreme prisutna u ovom našem slovenačkom, pa i mittelevropskom kulturnom prostoru. To je usmerenost na nekakvom germanstvu, što je jedan čudan psihološki fenomen. "Laibach" te stvari udružuje, po mojem mišljenju, iz više razloga. Jedan je tematizacija nečeg nesvesnog, u ovom kulturnom prostoru snažno prisutnog: fascinacije germanstvom, stogodišnjim gospodarem ovog prostora.
"Laibach" prezentira upravo tu težnju za germanofilskom kulturom purgerske sorte. I ujedno, i to je najvažniji tok u njihovoj kreativnosti, reprezentiraju totalitarnost, težnju za redom, za gospodstvom vrlo monolitne sorte, koje omogućava malograđanski revival."
Ovo je samo jedno od do sada
objavljenih i mogućih tumačenja najinteresantnijeg fenomena
slovenačke alternativne muzičke scene - grupe "Laibach", od
čijih se "fašističkih provokacija" nedavno ogradilo i
Predsedništvo Gradske konferencije SSRN Ljubljane.
A čovek koji je izgovorio gore citirane reči, Igor Vidmar, stvaralac, pratilac i kritičar ljubljanske alternative, nalazi se u zatvoru.
A čovek koji je izgovorio gore citirane reči, Igor Vidmar, stvaralac, pratilac i kritičar ljubljanske alternative, nalazi se u zatvoru.
Prosečno obaveštenom čitaocu ovde
su, svakako, potrebne neke osnovne informacije.
Grupa "Laibach", čiji su članovi iz Trbovlja i Ljubljane, postoji već skoro tri godine. Neguje muzički, scenski i video-izraz, koji je u svojoj alternativnosti izrazito radikalan.
Osnovna tema njihovih nastupa je totalitarizam: svojim postupcima pokušavaju da izazovu militantni malograđanski kulturni duh, jer veruju da je taj duh postao element etabliranih kulturnih vrednosti u našem društvu.
Ovim poslednjim njihova kritika dobija i šire društveno značenje, koje do sada, zahvaljujući dobrim delom i hermetičnosti same alternativne scene, nije bilo primećeno. Uz to, njihov neposredni izraz je karakterističan: u svojim nastupima "Laibach" obnavlja obrasce totalitarizma (shodno svojoj radikalnosti, sve češće su to obrasci najradikalnijeg oblika totalitarizma - fašizma), pokušavajući da ih "same po sebi" učini negativnima.
Ili: obnovljeni obrasci bi trebalo da "pojedu sami sebe".
I naravno, tu nastaje osnovni nesporazum.
Milicija prekinula koncert
Grupa "Laibach", čiji su članovi iz Trbovlja i Ljubljane, postoji već skoro tri godine. Neguje muzički, scenski i video-izraz, koji je u svojoj alternativnosti izrazito radikalan.
Osnovna tema njihovih nastupa je totalitarizam: svojim postupcima pokušavaju da izazovu militantni malograđanski kulturni duh, jer veruju da je taj duh postao element etabliranih kulturnih vrednosti u našem društvu.
Ovim poslednjim njihova kritika dobija i šire društveno značenje, koje do sada, zahvaljujući dobrim delom i hermetičnosti same alternativne scene, nije bilo primećeno. Uz to, njihov neposredni izraz je karakterističan: u svojim nastupima "Laibach" obnavlja obrasce totalitarizma (shodno svojoj radikalnosti, sve češće su to obrasci najradikalnijeg oblika totalitarizma - fašizma), pokušavajući da ih "same po sebi" učini negativnima.
Ili: obnovljeni obrasci bi trebalo da "pojedu sami sebe".
I naravno, tu nastaje osnovni nesporazum.
Prvi put je do njega došlo pre
nekoliko meseci u Zagrebu na rok-bijenalu. Milicija je tada, po svemu
sudeći zbog paničnog nerazumevanja izraza i estetike ove grupe,
prekinula njihov koncert. "Laibach" je kasnije u jednom
pismu, poslatom velikom broju listova u zemlji, objasnio o čemu je
reč, ali to objašnjenje skoro niko nije hteo da objavi.
Ali, zato je već drugo pojavljivanje
ove grupe u široj javnosti (u datom slučaju: slovenačkoj) bilo
dovoljno da zaoštri nesporazum.
U "Tedniku", informativno-političkom magazinu ljubljanske televizije, 23. juna objavljen je razgovor sa članovima grupe "Laibach". Mladići su na razgovor došli u svojim standardnim kostimima: prepravljenim (našim!) vojničkim uniformama, okićeni bedževima sa crnim običnim krstovima, uz to kratko (pankerski?!) podšišani.
Na svako pitanje novinara najpre su pripremili, pred kamerama, pismeni odgovor, koji je jedan od njih zatim pročitao.
Očigledno je da su i ovaj razgovor shvatili kao jednu od mogućnosti za nastup.
Kako je njihovo piskaranje i pripremanje odgovora predugo trajalo, prilog je montiran tako da su ostala samo pitanja i čitani odgovori, koji često, voljom pitanih nisu imali mnogo veze sa prethodno postavljenim pitanjem.
Utisak o ovom prilogu sigurno je upotpunila i činjenica da je prikazan neposredno nakon dokumentarne reportaže o predizbornom divljanju italijanskih fašista po slovenačkim selima oko Trsta.
Jer, to je bilo dovoljno da sutradan o "Laibachu" svi govore kao o fašistoidnoj grupi, neprijateljski usmerenoj. Prepravljene uniforme (ponavljamo: naše!) vrlo brzo postale su fašističke, običan krst postao je kukasti.
Svi su se setili da je Laibach nemačko ime za Ljubljanu u drugom svetskom ratu (iako je to ime ovom gradu bilo dato još mnogo ranije).
U "Tedniku", informativno-političkom magazinu ljubljanske televizije, 23. juna objavljen je razgovor sa članovima grupe "Laibach". Mladići su na razgovor došli u svojim standardnim kostimima: prepravljenim (našim!) vojničkim uniformama, okićeni bedževima sa crnim običnim krstovima, uz to kratko (pankerski?!) podšišani.
Na svako pitanje novinara najpre su pripremili, pred kamerama, pismeni odgovor, koji je jedan od njih zatim pročitao.
Očigledno je da su i ovaj razgovor shvatili kao jednu od mogućnosti za nastup.
Kako je njihovo piskaranje i pripremanje odgovora predugo trajalo, prilog je montiran tako da su ostala samo pitanja i čitani odgovori, koji često, voljom pitanih nisu imali mnogo veze sa prethodno postavljenim pitanjem.
Utisak o ovom prilogu sigurno je upotpunila i činjenica da je prikazan neposredno nakon dokumentarne reportaže o predizbornom divljanju italijanskih fašista po slovenačkim selima oko Trsta.
Jer, to je bilo dovoljno da sutradan o "Laibachu" svi govore kao o fašistoidnoj grupi, neprijateljski usmerenoj. Prepravljene uniforme (ponavljamo: naše!) vrlo brzo postale su fašističke, običan krst postao je kukasti.
Svi su se setili da je Laibach nemačko ime za Ljubljanu u drugom svetskom ratu (iako je to ime ovom gradu bilo dato još mnogo ranije).
Duboko nerazumevanje estetike i filozofije ove grupe
Televiziju je za tendencioznost među prvima optužio stalni kritičar revije "Stop"
Bojan Kavčič, koji je u broju od 30. juna, u rubrici "Televizijska
osovina", pod naslovom "TV projekat Laibach"
objavio i sledeće:
"Tu, pre svega, treba upozoriti na potpuno neosnovano i neprihvatljivo izjednačavanje dva nivoa informisanja: izveštaja o nasilju tršćanskih fašista, koji spada među izrazite dokumentarne priloge (radi se, naime, o informaciji o istinitim događajima) i insceniranog predstavljanja grupe, koja je taj svoj TV nastup očito shvatila kao deo celokupnog projekta predstavljanja, dok se novinar njima bavio bez ikakve distance, kao da je stvar ozbiljna.
"Nesporazum" je bio utoliko groteskniji, jer je već na prvi pogled bilo jasno da je ono što rade (ili bolje: ne rade, jer su bili posve pasivni) članovi grupe Laibach pred TV kamerom zapravo teatar, da dakle spada na područje "igranog programa" i u suprotnosti sa dokumentarnim snimcima iz Trsta - u područje fikcije.
Grupi, koja izvodi karikiranu predstavu "totalitarizma", pri čemu se služi stilizacijskim elementima i karakterističnim scenskim preterivanjima (preterivanje je, naime, tradicionalni pozorišni pristup za postizanje potpuno suprotnih efekata od onih koje pretpostavlja sama situacija na sceni - i Laibach deluje u skladu sa tim kao opomena, a ne kao primer), takvoj grupi, naime, nije teško pripisati razne mračnjačke težnje - pitanje je samo da li to ima uopšte veze sa stvarnim položajem".
Stvarni položaj je, u svakom slučaju, pokazao da postoji duboko
nerazumevanje estetike, filozofije pa ako hoćete i ideologije ove
grupe.
Naravno, postavlja se, samim tim što postoji nerazumevanje, i jednostavno pitanje: ko koga ne razume?
Jer, teško je očekivati i pretpostaviti da "treba promeniti narod" zato što ništa ne shvata. Konačno, na taj način bila bi samo dokazana istinska totalitarnost grupe "Laibach", što joj se, za sada, samo (verujemo neutemeljeno) pripisuje.
Odgovor, pre svega, treba tražiti u načinu izražavanja ovih mladića.
Naime, formula da će obnovljeni totalitaristički obrasci "pojesti sami sebe" može biti prihvaćena u određenom, manjem krugu ljudi, koji se neposrednije zanimaju za alternativne oblike umetničkog izražavanja i kojima su, zbog mladosti, takvi načini izražavanja bliski.
Pogotovu što u sebi obavezno nose i izvesnu dozu radikalizma toliko svojstvenog mladim ljudima.
Međutim, u tom slučaju treba automatski pristati i na nepreciznost takvog izražavanja. Saglasnost o tome, razume se, može postojati samo u relativno maloj i zaokruženoj sredini. Samo tako može se objasniti da na alternativnoj sceni i među ljudima oko nje nikada nije dolazilo do većih raslojavanja.
Dobrim delom tome je doprinela i hermetičnost ljubljanske alternative, koja se rodila kao, očigledno ne previše uspešan, način odbrane od zarazne ameboidnosti etabliranog popevkarstva.
Naravno, postavlja se, samim tim što postoji nerazumevanje, i jednostavno pitanje: ko koga ne razume?
Jer, teško je očekivati i pretpostaviti da "treba promeniti narod" zato što ništa ne shvata. Konačno, na taj način bila bi samo dokazana istinska totalitarnost grupe "Laibach", što joj se, za sada, samo (verujemo neutemeljeno) pripisuje.
Odgovor, pre svega, treba tražiti u načinu izražavanja ovih mladića.
Naime, formula da će obnovljeni totalitaristički obrasci "pojesti sami sebe" može biti prihvaćena u određenom, manjem krugu ljudi, koji se neposrednije zanimaju za alternativne oblike umetničkog izražavanja i kojima su, zbog mladosti, takvi načini izražavanja bliski.
Pogotovu što u sebi obavezno nose i izvesnu dozu radikalizma toliko svojstvenog mladim ljudima.
Međutim, u tom slučaju treba automatski pristati i na nepreciznost takvog izražavanja. Saglasnost o tome, razume se, može postojati samo u relativno maloj i zaokruženoj sredini. Samo tako može se objasniti da na alternativnoj sceni i među ljudima oko nje nikada nije dolazilo do većih raslojavanja.
Dobrim delom tome je doprinela i hermetičnost ljubljanske alternative, koja se rodila kao, očigledno ne previše uspešan, način odbrane od zarazne ameboidnosti etabliranog popevkarstva.
"Crazy Government"
Po drugoj strani, "Laibach"
je uspeo u svojim nastojanjima! Izazvao je reakciju, u kojoj osnovni
slogan "Ma to bi ja kratko ..." jasno dokazuje njen
karakter. Ona je u svom gnevu, u čijoj osnovi leži nepoznavanje
stvari, na određeni način totalitarna, malograđanska.
I koliko god posmatrač sa strane može da je razume kod malih, običnih ljudi, koje pojave kao što je "Laibach" nepogrešivo podsećaju na neka prošla i strašna vremena, toliko manje ima opravdanja za nju među starim, zaboravljenim rokerima.
I koliko god posmatrač sa strane može da je razume kod malih, običnih ljudi, koje pojave kao što je "Laibach" nepogrešivo podsećaju na neka prošla i strašna vremena, toliko manje ima opravdanja za nju među starim, zaboravljenim rokerima.
O čemu je reč najbolje se vidi iz
priča o tome kako je uhapšen već pomenuti Igor Vidmar.
Potpisani je, do sada, čuo ili pročitao već četiri različite verzije o njegovom zatvaranju.
Od svega toga sigurno tačno je samo to da je Igor Vidmar zaista u zatvoru na Povšetovoj.
Potpisani je, do sada, čuo ili pročitao već četiri različite verzije o njegovom zatvaranju.
- Po prvoj, na bluzi je nosio okrugli bedž sa crnim krstom (Laibach!) ispod koga je bio natpis "Nazi-punks fuck off". Miliciji, navodno, nije bio razumljiv donji natpis i Vidmar je dobio četrdeset dana zatvora.
- Po drugoj verziji i krst je bio kukast i natpis profašistički, a kazna je dva puta po petnaest dana zatvora.
- Po trećoj, Vidmar je iz Engleske nabavio bedž na kojem su utisnuti prvo srp i čekić, zatim piše "Crazy Government", a na vrh svega stavljen je kukasti krst.
- Četvrta verzija (zapravo varijacija na treću) je iz usta Petra Mlakara, još jednog od istaknutijih alternativaca, koji radnju smešta u ljubljanski kafić "Roža". Tu je, navodno, Vidmaru prišao nepoznati i zamerio mu što nosi već opisani bedž. Usledilo je raspravljanje, na poziv Vidmara došla je i milicija, a on se, na kraju, našao iza rešetaka.
Od svega toga sigurno tačno je samo to da je Igor Vidmar zaista u zatvoru na Povšetovoj.
Taj žalosni događaj (nesporazum?!),
rekosmo, iskoristili su stari, zaboravljeni rokeri za svoj, u ovom
slučaju vrlo neravnopravan, obračun sa idejama i delovanjem samog
Vidmara, a posredno i alternative. Šire se priče da je Vidmar
egocentričan tip, pomodar.
"Jedan stari roker tvrdi da je zarad pomanjkanja šireg muzičkog, scenskog i studijskog prostora u Ljubljani, Igoru pružena šansa da sve stavi pod svoj sud i da je mnogo šta iz dobrog roka u Ljubljani propalo. Ostao je ogoljeni "pank", po koncepciji i zahtevima dotičnog Vidmara" - piše nedavno Dragiša Drašković u "Omladinskim novinama".
Kreščendo sličnih prizemnosti dolazi nam u već citiranom "Stopu" od 30. juna o. g. gde je u rubrici koju uređuje Tomaž Domicelj (jedan od starih ljubljanskih rokera i prvi samozvani slovenački "panker") pod naslovom "Sve se vraća, sve se plaća" objavljeno:
"Ovih dana slavio je trideseti rođendan slepi šišenski muzičar Luj Šprohar. Dobio sam najlepši poklon - rekao je - Igora Vidmara su zatvorili i sada okopava krompir na Povšetovoj.". (!!!)
Šproharova izjava je, u stvari, aluzija na izjavu Vidmara, koji je baš u vreme kada je ubijen Džon Lenon slavio trideseti rođendan i tih dana rekao kako smrt Lenona i nije neka velika šteta.
Šteta je što se i ovog puta koriste
isti recepti kao i pre godinu i po dana, kada se oko inače efemerne
grupe "Četvrti Rajh" podigla velika prašina.
Alternativna muzička scena je još tada prosto gurnuta u neki svoj geto oko ŠKUC-a (Studentski kulturno-umetnički centar) i Doma svobode u Šentvidu, a i sama se zatvorila iz straha da je iznova ne povežu sa fašizmom.
Međutim, izgleda da je formula "F" vrlo uspešna. A svaki izlazak iz anonimnosti, kao što je bio ovaj "Laibachov" na televiziju, dočekuje se "po kratkom postupku".
Najgore u svemu je što presuđuju ljudi, koji nemaju ni volje, ni znanja, ni dovoljno tolerancije da bar malo razumeju neke nove klince.
Alternativna muzička scena je još tada prosto gurnuta u neki svoj geto oko ŠKUC-a (Studentski kulturno-umetnički centar) i Doma svobode u Šentvidu, a i sama se zatvorila iz straha da je iznova ne povežu sa fašizmom.
Međutim, izgleda da je formula "F" vrlo uspešna. A svaki izlazak iz anonimnosti, kao što je bio ovaj "Laibachov" na televiziju, dočekuje se "po kratkom postupku".
Najgore u svemu je što presuđuju ljudi, koji nemaju ni volje, ni znanja, ni dovoljno tolerancije da bar malo razumeju neke nove klince.
Napisao: Zoran Medved, foto: Dušan Gerlica i Janez Bogataj, obrada: Yugopapir (Duga, jul 1983.)
Oterani sa radne akcije zbog punk frizure
U pripremi ovog priloga do našeg
ljubljanskog suradnika došli su i zvanični stavovi omladinske
organizacije Slovenije o događajima oko grupe "Laibach". U
prvom delu saopštenja sa savetovanja predsednika i sekretara
opštinskih konferencija omladine od 29. juna 1983. kaže se:
"Savez socijalističke omladine Slovenije ne može da prihvati način kritike politike i političkog sistema kako je realizovana u umetničkom projektu grupe "Laibach", koja deluje (kritika, prim. aut.) sa sledećih pozicija:
- da je svaka politika i svaki politički sistem totalitaran, da je preovlađujući odnos između politike i umetnosti nesloboda umetnosti u svim primerima, da je totalitarnost "usađena", istorijski nužna i nigde presegnuta, da je totalitarnost i sa time neslobodni položaj umetnosti neodvojivo povezan sa socijalizmom.
To su ideje koje pored anarhoidnosti donose i otupelost i malodušnost u odnos pojedinca prema daljoj izgradnji i razvoju socijalističkog samoupravljanja.
Realizacija tih ideja u našem društvu prouzrokovala bi, zbog doslednog radikalizma, jačanje birokratskih snaga na svim područjima društvenog delovanja. "
"Savez socijalističke omladine Slovenije ne može da prihvati način kritike politike i političkog sistema kako je realizovana u umetničkom projektu grupe "Laibach", koja deluje (kritika, prim. aut.) sa sledećih pozicija:
- da je svaka politika i svaki politički sistem totalitaran, da je preovlađujući odnos između politike i umetnosti nesloboda umetnosti u svim primerima, da je totalitarnost "usađena", istorijski nužna i nigde presegnuta, da je totalitarnost i sa time neslobodni položaj umetnosti neodvojivo povezan sa socijalizmom.
To su ideje koje pored anarhoidnosti donose i otupelost i malodušnost u odnos pojedinca prema daljoj izgradnji i razvoju socijalističkog samoupravljanja.
Realizacija tih ideja u našem društvu prouzrokovala bi, zbog doslednog radikalizma, jačanje birokratskih snaga na svim područjima društvenog delovanja. "
Drugi deo saopštenja predstavlja ocenu
dosadašnjih reakcija na delovanje pomenute grupe:
"Laibach nije naci-pank grupa, niti ima bilo kakve veze sa fašizmom. Treba naglasiti da kritički nastupa, iako sa neprihvatljivim idejama, prema protivrečnim društvenim odnosima, koji u pojedinim primerima dobijaju staljinističku deformaciju.
Zato smo protiv administrativnog pritiska, protiv bilo kakvog "pogroma" u ime nekakvog sukoba sa "mladim nacistima". Ne slažemo se sa načinom, na koji je grupa "Laibach" bila predstavljena na RTV Ljubljana. I pored toga što osuđujemo ideje na osnovu kojih grupa deluje, odbacujemo otvorenu manipulaciju sa televizijskim gledaocima, koju je sebi dozvolio novinar Jure Pengov".
"Laibach nije naci-pank grupa, niti ima bilo kakve veze sa fašizmom. Treba naglasiti da kritički nastupa, iako sa neprihvatljivim idejama, prema protivrečnim društvenim odnosima, koji u pojedinim primerima dobijaju staljinističku deformaciju.
Zato smo protiv administrativnog pritiska, protiv bilo kakvog "pogroma" u ime nekakvog sukoba sa "mladim nacistima". Ne slažemo se sa načinom, na koji je grupa "Laibach" bila predstavljena na RTV Ljubljana. I pored toga što osuđujemo ideje na osnovu kojih grupa deluje, odbacujemo otvorenu manipulaciju sa televizijskim gledaocima, koju je sebi dozvolio novinar Jure Pengov".
Kada smo već kod programa, dodajmo i
ovo zrno.
Na SORA "Kozjansko" sa akcije su isključena dva brigadira zbog toga što su imali pank-frizure. Isključenje su tražili brigadiri iz drugih republika, jer su, po njima, ova dvojica "pala pod tzv. pank-ideologiju". Na samoj akciji za izjednačavanje panka sa nacizmom okrivljuju "kampanju u masovnim medijima".
Na SORA "Kozjansko" sa akcije su isključena dva brigadira zbog toga što su imali pank-frizure. Isključenje su tražili brigadiri iz drugih republika, jer su, po njima, ova dvojica "pala pod tzv. pank-ideologiju". Na samoj akciji za izjednačavanje panka sa nacizmom okrivljuju "kampanju u masovnim medijima".
