Uspeh singla "Don't You Want Me" nas je sve iznenadio. Objavljen uoči Božića, singl je trebalo da pomogne prodaji albuma, ali se desila neobična stvar. Jednostavno, interes za grupu je kulminirao, eksplodirao kroz ovaj singl: ljudi su nas viđali na televiziji, sretali naše ploče u radnjama, u novinama čitali naše intervjue, i jednog trenutka sve se skupilo u pun pogodak
1.
Hotel "Lev" u Ljubljani je 21. marta domaće rokersko središte: groupie girls, radoznalci,
hotelsko osoblje i neizbežni novinari čekali su nestrpljivo da
ugledaju grupu Human League koja je tog jutra krenula iz Venecije.
Njihov subotnji koncert u Raveni je otkazan: razlog - sastavu se
nije dopala dvorana.
Hala "Tivoli" u Ljubljani je O.K. ali nešto ne štima sa publikom. Do nedelje je prodato manje od sto karata! Šta se dešava sa rok muzikom u Ljubljani? Da li je 1977. produžila da postoji punih pet godina i da danas, posle tolikih događaja, promena i evolucije, ortodoksni punk zvuk bude jedino opredeljenje mladih Ljubljančana?
Na žalost - odgovor je potvrdan.
Svemu novom u muzici, svemu što se udaljava od već prevaziđenog punk sounda, svemu što nije punk sa velikim P - u Ljubljani nema mesta.
Ali, iz Zagreba i Beograda već stižu obožavaoci trenutno naj-grupe u Evropi. Vozovima, automobilima, autobusima. Vidim ljude iz Beograda, glavnog grada koji strpljivo čeka da vidi i čuje neke od svetskih veličina, ali redovno biva zaobiđen.
Već je četiri popodne, a Human League se ne pojavljuju. Konačno, stiže autobus. Gomila kofera i putnih torbi: članovi grupe nose sami svoje stvari. Hotelsko osoblje je iznenada nestalo bez traga i glasa.
Hala "Tivoli" u Ljubljani je O.K. ali nešto ne štima sa publikom. Do nedelje je prodato manje od sto karata! Šta se dešava sa rok muzikom u Ljubljani? Da li je 1977. produžila da postoji punih pet godina i da danas, posle tolikih događaja, promena i evolucije, ortodoksni punk zvuk bude jedino opredeljenje mladih Ljubljančana?
Na žalost - odgovor je potvrdan.
Svemu novom u muzici, svemu što se udaljava od već prevaziđenog punk sounda, svemu što nije punk sa velikim P - u Ljubljani nema mesta.
Ali, iz Zagreba i Beograda već stižu obožavaoci trenutno naj-grupe u Evropi. Vozovima, automobilima, autobusima. Vidim ljude iz Beograda, glavnog grada koji strpljivo čeka da vidi i čuje neke od svetskih veličina, ali redovno biva zaobiđen.
Već je četiri popodne, a Human League se ne pojavljuju. Konačno, stiže autobus. Gomila kofera i putnih torbi: članovi grupe nose sami svoje stvari. Hotelsko osoblje je iznenada nestalo bez traga i glasa.
2.
Intervju i kako ga dobiti? O tome vodi
računa Veljko Despot urednik zagrebačkog "Jugotona",
čovek na udaru svih znanih i nezvanih radnika na pisaćim mašinama.
Phil Oakey ne daje intervjue: ima nevolja sa grlom i čeka lekara. Na
raspolaganju su Adrian Wright i Ian Burden. Sve može: poklonu se u
zube ne gleda.
3.
U TV sali hotela "Lev" za
ogromnim stolom sede Ian Burden i Adrian Wright. Mirni, strpljivi,
bez tračka prepotencije, spremni za sva mogućna i nemogućna
pitanja. Počinje demistifikacija pop zvezda.
Otvoreni i profesionalni do kraja, ne liče na milionere koji singlove i albume prodaju u tiražima od šest nula. Vođeni pitanjima svaku sitnicu objašnjavaju do detalja: bez nervoze, bez uobraženosti tako svojstvene domaćim (kvazi) rokerima koji uvek žele divljenje, pa obožavanje.
Fotografima nije dozvoljen ulaz. Nikakva objašnjenja ne pomažu: nije za štampu, za privatnu je upotrebu, za uspomenu. I za snimanje na koncertu biće teško: samo oni kojima menadžer grupe dozvoli da unesu aparate u salu moći će da obave posao zbog koga su stigli u Ljubljanu.
Razgovor počinje. Reč ima Ian Burden.
Otvoreni i profesionalni do kraja, ne liče na milionere koji singlove i albume prodaju u tiražima od šest nula. Vođeni pitanjima svaku sitnicu objašnjavaju do detalja: bez nervoze, bez uobraženosti tako svojstvene domaćim (kvazi) rokerima koji uvek žele divljenje, pa obožavanje.
Fotografima nije dozvoljen ulaz. Nikakva objašnjenja ne pomažu: nije za štampu, za privatnu je upotrebu, za uspomenu. I za snimanje na koncertu biće teško: samo oni kojima menadžer grupe dozvoli da unesu aparate u salu moći će da obave posao zbog koga su stigli u Ljubljanu.
Razgovor počinje. Reč ima Ian Burden.
4.
- Svedoci smo retke muzičke
transformacije: od gotovo kultno-avangardne grupe Human League su
se pretvorili u vrhunski pop bend. Takva namera Phila Oakeyja dovela
je do odlaska dvojice osnivača grupe: Marsh i Ware osnovali su
Heaven 17 i sve je trebalo početi ispočetka. O megapop grupi tada niko nije razmišljao?
- Pre godinu i po dana, uoči evropske
turneje, došlo je do prvih neslaganja u grupi. Oakey i Wright želeli
su da se Human League okrenu eklatantnom pop zvuku, Marsh i Ware
želeli su nešto sasvim drukčije. Šta tačno - to nikad nismo
saznali, jer su otišli prilično ljuti.
Jedne večeri Phil je u šefildskoj diskoteci primetio dve devojke čija mu se igra dopala: pozvao ih je da se pridruže grupi, mada je prvenstveno njegova ideja bila da drugi vokal peva crnkinja koja bi svojim glasom davala fank boju kompletnom zvuku.
Mene su pozvali na turneju i ja sam bez oklevanja prihvatio: u to vreme bio sam bez posla i sve mi je odgovaralo, svaka ponuda.
Nisam bio odušljeven jer mi se ranije Human League nisu mnogo dopadali. Bolje reći, sa pop muzikom nisam imao dodirnih tačaka: ništa nisam slušao, jednostavno, ništa me nije interesovalo.
Onda su me pozvali da im pomognem na snimanju novog albuma, a završilo se tako što sam postao član grupe i komponovao nekoliko pesama!
Jedne večeri Phil je u šefildskoj diskoteci primetio dve devojke čija mu se igra dopala: pozvao ih je da se pridruže grupi, mada je prvenstveno njegova ideja bila da drugi vokal peva crnkinja koja bi svojim glasom davala fank boju kompletnom zvuku.
Mene su pozvali na turneju i ja sam bez oklevanja prihvatio: u to vreme bio sam bez posla i sve mi je odgovaralo, svaka ponuda.
Nisam bio odušljeven jer mi se ranije Human League nisu mnogo dopadali. Bolje reći, sa pop muzikom nisam imao dodirnih tačaka: ništa nisam slušao, jednostavno, ništa me nije interesovalo.
Onda su me pozvali da im pomognem na snimanju novog albuma, a završilo se tako što sam postao član grupe i komponovao nekoliko pesama!
- Da li je u to vreme bilo priča o
mogućnom uspehu? O ovakvoj popularnosti?
- Niko nije ni pomišljao da će doći
do samog vrha: lično, znao sam da mogu da odsviram sve mnogo bolje
nego što su Ware i Marsh radili na prva dva albuma, ali sam samo u
to bio siguran. Mislili smo da će nam singl eventualno stići među
prvih 30, nikako u top 10 ili do prvog mesta, što se kasnije
dogodilo.
Kada se to desilo za mene je uspeh takve vrste predstavljao pravi antiklimaks: ništa se nije promenilo, nikakvo čudo nije me čekalo, jedino su devojke u grupi bile uzbuđene jer su napustile školu i plašile se nesigurne egzistencije.
Uspeh im je pokazao da su pravilno uradile.
Lično, imam averziju prema medijima: sve te informacije kojima nas zasipaju nisu realne predstave o življenju, već subjektivne pošalice koje otkrivaju more laži i lične interese.
Pozicija u kojoj se nalazim omogućuje mi da raspolažem medijima onako kako želim: umesto da budem nemi posmatrač, ja sam aktivni učesnik. Sem toga, više nisam nezaposlen.
Kada se to desilo za mene je uspeh takve vrste predstavljao pravi antiklimaks: ništa se nije promenilo, nikakvo čudo nije me čekalo, jedino su devojke u grupi bile uzbuđene jer su napustile školu i plašile se nesigurne egzistencije.
Uspeh im je pokazao da su pravilno uradile.
Lično, imam averziju prema medijima: sve te informacije kojima nas zasipaju nisu realne predstave o življenju, već subjektivne pošalice koje otkrivaju more laži i lične interese.
Pozicija u kojoj se nalazim omogućuje mi da raspolažem medijima onako kako želim: umesto da budem nemi posmatrač, ja sam aktivni učesnik. Sem toga, više nisam nezaposlen.
- Da li su Human League u stanju da
izmene bar mali deo svesti i načina razmišljanja kod novih
generacija? Ili je u pitanju totalna pop muzika koja nema nikakvih
posebnih pretenzija?
- Pop muzika nema snage ništa da izmeni:
uzmimo kao primer kompaniju Virgin za koju snimamo. Pre deset godina
oni su bili alternativna firma, drukčija od svih kompanija. Firmu su
vodili bivši hipici, sa dugim kosama, naizgled vrlo liberalni: ljudi
su tvrdili da to više nije kapitalizam kad hipici vode poslove!
Danas znamo da je to i dalje pravi kapitalizam, ali ovoga puta on ima novo lice.
Sve je ostalo po starom.
Human League nisu političari, mi ne želimo da se bavimo politikom, jedino što hoćemo je da pravimo uspešne pop ploče. Ništa više.
Danas znamo da je to i dalje pravi kapitalizam, ali ovoga puta on ima novo lice.
Sve je ostalo po starom.
Human League nisu političari, mi ne želimo da se bavimo politikom, jedino što hoćemo je da pravimo uspešne pop ploče. Ništa više.
- Ako biste imali izbor između
odličnih ocena kritike, milionskih tiraža (koje ste već postigli)
i potpuno ličnog zadovoljstva, za šta biste se odlučili?
Za sve podjednako: lično zadovoljstvo
je preduslov bilo kakvog uspeha, odlične ocene kritike su podstrek
za budući rad, veliki tiraži dokaz da smo uspeli da pogodimo
raspoloženje i ukus naših obožavalaca.
Ne treba zaboraviti ni finansijsku stranu: Human League nikad nisu tvrdili da su tu samo radi same muzike. Recimo, ja sam do pre godinu dana bio nezaposlen, a sada sam već osigurao sebi sve što želim. U ovim godinama, to je velika stvar jer imam potpunu artističku slobodu.
Ne treba zaboraviti ni finansijsku stranu: Human League nikad nisu tvrdili da su tu samo radi same muzike. Recimo, ja sam do pre godinu dana bio nezaposlen, a sada sam već osigurao sebi sve što želim. U ovim godinama, to je velika stvar jer imam potpunu artističku slobodu.
- Ima li nekog posebnog objašnjenja za
uspeh singla "Don’t You Want Me" koji je u Engleskoj
zabeležio platinski tiraž? Da li je to pesma kojoj su Human League
uvek težili?
- Na izvestan način - jeste. A uspeh
singla ... to je sve nas iznenadilo. Objavljen uoči Božića singl
je trebalo da pomogne prodaji albuma, ali se desila neobična stvar.
Jednostavno, interes za grupu je kulminirao, eksplodirao kroz ovaj
singl: ljudi su nas viđali na televiziji, sretali naše ploče u
radnjama, u novinama čitali naše intervjue, i jednog trenutka sve
se skupilo u pun pogodak.
Tek smo pre mesec-dva postali svesni da smo stvarno velike zvezde.
Tek smo pre mesec-dva postali svesni da smo stvarno velike zvezde.
- Vaš album "Dare" i kod
jugoslovenske publike prolazi sjajno. Razmišljate li ikada o takvim
tržištima koja su daleko od megalomanske Amerike ili tiražne
Australije?
- Moram da priznam da Englezi malo
znaju o Jugoslaviji. Ona nije Japan o kome imamo stalne izvore
informacija, ona nije Amerika o kojoj sve znamo. Baš zato,
iznenađeni smo - veoma prijatno - kad
vidimo da sve znate o nama, da ste
upućeni u rok muziku, da vam je stalo do svetskih aktuelnosti.
Tim pre, ovakav tiraž nam puno znači: jer, jezik pop muzike uspeo je bukvalno da izbriše ideološke i ostale granice, a taj jezik mi koristimo bez želje da bilo kome šta namećemo.
Tim pre, ovakav tiraž nam puno znači: jer, jezik pop muzike uspeo je bukvalno da izbriše ideološke i ostale granice, a taj jezik mi koristimo bez želje da bilo kome šta namećemo.
- U poziciji zvezde postoji velika
opasnost da čovek preceni realnost i izdigne se iznad onih koji su
ga načinili zvezdom. Kako ostati čvrsto na zemlji?
- Lako: ne obraćati pažnju na ono što
ljudi govore i pišu. Mediji su u stanju da vas načine superzvezdom
a ako ste toliko glupi - izvolite, poverujte u to šta vam kažu!
Zato stojim čvrsto, na zemlji jer znam šta mogu i koliko mogu, i ne
družim se sa laskavcima i onima kojima je čast da budu uz mene.
Svoje stare prijatelje nisam izgubio, još uvek idem u isti pab, posećujem isti bioskop, viđam iste ljude. Kada bih to izgubio - znao bih da sam upao u klopku iz koje je teško izvući se.
Svoje stare prijatelje nisam izgubio, još uvek idem u isti pab, posećujem isti bioskop, viđam iste ljude. Kada bih to izgubio - znao bih da sam upao u klopku iz koje je teško izvući se.
5.
Adrian Wright radi sa slajdovima i
filmovima koji su vizelni deo spektakla zvanog Human League. U toj
čudnoj mešavini jedinstvenog pop usmerenja, artističkih
preokupacija, efektne stilizacije i komercijalizma u njegovom
najpozitivnijem vidu, Adrian Wright je jedan od pokretača
inspiracije, duhovni suorganizator atmosfere i kolorita nove
elektronike osamdesetih godina. Reč ima Adrian Wright.
6.
- Uporedite li nove i stare Human
League, ima li bitne razlike u pristupu, u filozofiji?
- Nema, iz prostog razloga što smo
uvek - i u staroj i u novoj postavi - želeli da budemo
najpopularniji i najbolji. Ali, sada nam je to uspelo jer smo
shvatili da je potrebno vreme da čovek nauči da piše hit pesme po
određenoj strukturi, a da ništa ne izgubi od neke svoje avangarde
koja se može prepoznati u nekoj eksperimentalnoj numeri ili
otkačenom tekstu.
Stari Human League nisu umeli da prave pesme koje bi dosegle milionsku publiku. To je jedino istinito objašnjenje.
Stari Human League nisu umeli da prave pesme koje bi dosegle milionsku publiku. To je jedino istinito objašnjenje.
- Heaven 17 često (nepotrebno) porede
sa vašom grupom. Smetaju vam ovakve ocene?
- Ne volim da porede Heaven 17 sa
našim bendom, jer nikakve zajedničke crte nemamo sem što
smo Phil, Martin, Ian i ja bili u istoj grupi. Slušao sam njihov
album "Penthouse And Pavement" i nisam oduševljen.
Pokušavaju da se pravi pametnima, kao da svetu žele da kažu "hej, gledajte šta možemo da napravimo". Mi nemamo takve pretenzije: jedino što želimo je da pravimo dobre pesme koje će svet pevati.
Pokušavaju da se pravi pametnima, kao da svetu žele da kažu "hej, gledajte šta možemo da napravimo". Mi nemamo takve pretenzije: jedino što želimo je da pravimo dobre pesme koje će svet pevati.
- Kad je san o popularnosti postao
realnost?
- U prvoj nedelji januara ove godine.
Tada su nam stigli prvi veliki honorari. Tada smo bili prvi na listi
singlova i albuma. I tada sam shvatio da smo postigli ono što smo
želeli još pre pet godina.
7.
Hala "Tivoli" u 20,30 je
polupuna ili poluprazna, zavisi koga pitate: optimiste ili pesimiste.
Nešto preko hiljadu ljudi bez prevelikog entuzijazma dočekuje Human
League. Svetla se gase, na tri velika platna lete slajdovi,
kompjuteri su pušteni u pogon.
Zvuk je savršen: čuje se svaki ton, svaki uzdah, svaki šapat.
Sa moćnim ozvučenjem - moćna postava na sceni: dominira Phil Oakey, pojavom, glasom, ponašanjem.
Joanne i Susanne daju vrele senzualne povode za nova uzbuđenja.
Svi hitovi su tu: publika (ili ono što je ostalo od nje, jer su nezadovoljni mladi i gnevni slušaoci Radio Študenta brzo napustili halu - srećom po sve nas) se polako zagreva, kraj je dočekan ovacijama, hvala svima, divna ste publika govori Phil Oakey i niko ne zna da li je to ozbiljno.
Ozbiljno je nešto sasvim drugo: koncert je takav da mora da se pamti.
Bez obzira na malobrojne posmatrače, na hladnu atmosferu, Human League su pokazali da ne prave razliku između Londona i Ljubljane. Pokazali su da je profesionalizam oružje velikih grupa i da nisu slučajno na samom vrhu.
Zvuk je savršen: čuje se svaki ton, svaki uzdah, svaki šapat.
Sa moćnim ozvučenjem - moćna postava na sceni: dominira Phil Oakey, pojavom, glasom, ponašanjem.
Joanne i Susanne daju vrele senzualne povode za nova uzbuđenja.
Svi hitovi su tu: publika (ili ono što je ostalo od nje, jer su nezadovoljni mladi i gnevni slušaoci Radio Študenta brzo napustili halu - srećom po sve nas) se polako zagreva, kraj je dočekan ovacijama, hvala svima, divna ste publika govori Phil Oakey i niko ne zna da li je to ozbiljno.
Ozbiljno je nešto sasvim drugo: koncert je takav da mora da se pamti.
Bez obzira na malobrojne posmatrače, na hladnu atmosferu, Human League su pokazali da ne prave razliku između Londona i Ljubljane. Pokazali su da je profesionalizam oružje velikih grupa i da nisu slučajno na samom vrhu.
8.
Izlazimo u hladnu noć. U hotelu "Lev"
je zborno mesto za povratak za Zagreb i Beograd. Bar je već
zatvoren, kafane su zatvorene ceo dan, cigarete se plaćaju suvim
zlatom, voz polazi u ponoć.
Boomtown Rats stižu 25. i 26. marta u Zagreb i Ljubljanu. Beograđani se opet spremaju na još jedno rok hodočašće: dakle, videćemo se!
Boomtown Rats stižu 25. i 26. marta u Zagreb i Ljubljanu. Beograđani se opet spremaju na još jedno rok hodočašće: dakle, videćemo se!
Toni Sabol, menadžer: Nikad više u Ljubljani!
Slaba poseta koncertu u Ljubljani,
nepristojno ponašanje jednog dela ljubljanske publike i neobični
detalji koji su pratili promociju koncerta grupe Human League -
bile su teme o kojima razgovaram sa Sabolom, čovekom koji već
godinama u našu zemlju dovodi najpoznatije svetske grupe.
- Otkuda koncert u Ljubljani a ne u
Beogradu i Zagrebu?
- Bilo je planirano da Human League
održe dva koncerta: u Zagrebu i Ljubljani. Beograd nije bio planiran,
jer je sastav dolazio iz Italije, pa su Zagreb i Ljubljana bili
najpogodniji. Agencija Inex, koja je organizator koncerta grupe
Human League, javila se na vreme zagrebačkom SUP-u, jer je i koncert
grupe Gillan u Zagrebu bio pre dve nedelje otkazan.
Kada su tražili dozvolu za organizovanje koncerta, rečeno im je da se jave kroz pola časa. Ljudi iz Inexa su opet pozvali SUP i tada im je kazano: nema službene zabrane, međutim, preporučujemo vam da to ne radite!
Rezultat takve preporuke je da je na koncertu u Ljubljani bilo bar polovina posetilaca - baš iz Zagreba a nešto čak iz Beograda. Iz Ljubljane ih je bilo najmanje!
Kada su tražili dozvolu za organizovanje koncerta, rečeno im je da se jave kroz pola časa. Ljudi iz Inexa su opet pozvali SUP i tada im je kazano: nema službene zabrane, međutim, preporučujemo vam da to ne radite!
Rezultat takve preporuke je da je na koncertu u Ljubljani bilo bar polovina posetilaca - baš iz Zagreba a nešto čak iz Beograda. Iz Ljubljane ih je bilo najmanje!
- Kako to objašnjavaš?
- Postoje nekakvi vrlo neobični mediji
ovde u Ljubljani: recimo, Radio Študent koji već godinama radi na
antipropagandi roka i koji uz sebe okuplja mlađi svet. Za Radio
Študent ne postoji ništa osim starinskog panka: ako nije pank -
onda ništa ne valja!
Postoje neke smešne stvari u Radio Študentu: prihvate plaćenu reklamu koncerta a onda pripreme emisiju u kojoj unapred ispljuju koncert!
Postoje neke smešne stvari u Radio Študentu: prihvate plaćenu reklamu koncerta a onda pripreme emisiju u kojoj unapred ispljuju koncert!
- Koliko je karata prodato?
- Ukupno 1.200. Niko nije mogao da
računa sa ovako malom posetom, jer su Human League trenutno prvi
bend u Evropi! Ljudi se u svetu otimaju za njihove koncerte!
Paradoksalno je da smo imali ogromnu reklamu za njihov koncert u Ljubljani: svaki dan dvaput na televiziji išao je telop, na dva radio programa išle su non-stop reklame, sve novine donele su plaćene oglase, uključujući i "Pionirski list"!
Međutim, ovo me je toliko revoltiralo i začudilo i mislim da u ovakvom gradu više ne treba držati velike rok koncerte! U julu mesecu dovodim grupu Talking Heads, ali njih ni slučajno ne planiram za Ljubljanu - od sramote!
Paradoksalno je da smo imali ogromnu reklamu za njihov koncert u Ljubljani: svaki dan dvaput na televiziji išao je telop, na dva radio programa išle su non-stop reklame, sve novine donele su plaćene oglase, uključujući i "Pionirski list"!
Međutim, ovo me je toliko revoltiralo i začudilo i mislim da u ovakvom gradu više ne treba držati velike rok koncerte! U julu mesecu dovodim grupu Talking Heads, ali njih ni slučajno ne planiram za Ljubljanu - od sramote!
- Bez obzira na malo posetilaca i
relativno hladan prijem, Human League su svoj posao odradili sjajno
- kao da su svirali za deset hiljada a ne za hiljadu ljudi.
Napisao: Petar Luković, obrada: Yugopapir (Duga, mart 1982.)
