Zimska turistička patrola '70: Kranjska Gora - Najviše je Zagrepčana, a sva uniformisana lica su Srbi?

Stalni ovdašnji lekar doselio se iz Prištine. Obuzet je proučavanjem vetra nazvanog "fen" od kojeg ljudi postaju razdražljivi i melanholični. U ovoj poetičnoj dolini, uokvirenoj surim vrletima visokim u proseku 2.500 metara, zabeleženo je najviše samoubistava u Sloveniji

Kranjska Gora, februara 1970: Volite li labudove? Svakako. A znate li, uzgred, da su ove lepe ptice nezasitne? Ili se nama tako učinilo kada smo, početkom poslednje nedelje januara, stigli na Bled.

Ni trunke snega, umesto zaleđenog jezera tužna tamno-siva voda, poluprazni hoteli. Umesto sankanja i klizanja deca su hranila labudove. Tako smo se uverili da su nezasitni!

- Ovakvu sezonu ne pamtim otkako se na Bledu "naselio" turizam krajem prošlog veka! - vajkaju se u Turističkom društvu. Morali su da otkažu svetsko prvenstvo u kuglanju na ledu i međunarodne motociklističke trke.

Ovo drugo takmičenje bilo je najavljeno čak i u televizijskom programu. Zaista šteta, neprocenjiva.

- Pa gde, onda, da se smestimo? - upitali smo neraspoložene domaćine objašnjavajući im cilj naše akcije "Zimsko leto 1970".

- Ono što tražite naći ćete u Kranjskoj Gori. Tamo uvek ima snega i sunca, čak i sada.

I tako smo se našli u hotelu "Alpe Adria".

Dok joj prilazite ili je posmatrate sa jedne od uzvisina, Kranjska Gora podseća na predratne božićne razglednice.

Ko je hteo, mogao je prošli Božić da provede u Tunisu, u veoma povoljnom aranžmanu agencije "Alpe Adria". Oni imaju četiri planinska i deset primorskih hotela.

Dobili smo sobu tek posle zaobilazne intervencije preko Ljubljane, jer je Kranjska Gora sada, u toku zimskog raspusta, krcata.

Hotel "Alpe Adrija" lepo izgleda spolja i nikad ne biste pretpostavili da je to, u stvari, dograđena i proširena planinska kuća. Starija portirka koja dežura sve tri smene, dočekala nas je sa blagim osmehom:

- Imate sobu broj 6 na prvom spratu!

Jedva je bilo mesta da se prođe između "bračnog" kreveta, ormana i lavaboa. Istovremeno, otkrili smo da je "zid" zapravo belo premazani lesonit. Odmah do vrata, u uskom hodniku, nalaze se dve stepenice koje vode u novi deo hotela. Pazite, to nije usputni podatak!

Par smučarskih cipela "specijalki" težak je šest kilograma. I ko god je prošao pored naše sobe, sportski i nestašno preskakao je one dve stepenice. Činilo se da se kuća ruši!

Legli smo, a zatim brzo ustali. Ove noći za nas neće biti spavanja, jer se dvadesetak nastavnika fizičkog vaspitanja sa Ljubljanskog univerziteta veselo oprašta od Kranjske Gore.

- Možemo li negde u ovo doba da odemo? - upitali smo oko ponoći.

- Kako da ne: u našem depandansu "Pri mlinu" svira muzika od 23 do četiri časa ujutru.

Taj takozvani bar nije baš tako blizu "matičnog" hotela. Orkestar svira monotono, cene kao u ljubljanskom "Slonu". Publika nezanimljiva.

Sledećih dana uverili smo se da u Kranjskoj Gori ima najmanje Slovenaca. Broj stalnih stanovnika jedva da prelazi hiljadu. Ljubljančani dolaze na izlet ili, još češće, na jednodnevno smučanje. Sada, u najvećoj sezoni, najviše je Zagrepčana.

Za divno čudo, posluživao nas je kelner Makedonac.

Stalni ovdašnji lekar doselio se iz Prištine. Kad je diplomirao bio je bez posla, konkurisao je i primili su ga. Sada se ovde oseća kao kod kuće. Obuzet je proučavanjem vetra nazvanog "fen" od kojeg ljudi postaju razdražljivi i melanholični.

U ovoj poetičnoj dolini, uokvirenoj surim vrletima visokim u proseku 2.500 metara, zabeleženo je najviše samoubistava u Sloveniji.

Ali, došli smo na smučanje i ostavimo crne statistike!

Zar i ovde kradu delove sa automobila?

Deset uspinjača i ski-liftova stoje na raspolaganju smučarima. Nije redak prizor da se čak i trogodišnjaci održavaju na smučkama.

Malo je reći da su Slovenci zaljubljeni u ovaj sport! U Ljubljani postoji čak specijalna "pijaca" na kojoj se razmenjuje i prodaje zimska oprema.

Ko hoće da se odmori i uživa na snegu, a ne traži izuzetnu zabavu ni burne noći, neka krene prema Kranjskoj Gori.

Oni sa automobilima neće, naravno, propustiti da "skoknu" do inostranstva, jer do austrijske i italijanske granice nema ni desetak minuta vožnje. Carinici i milicioneri, čak i komandir stanice u Kranjskoj Gori, kao po običaju su Srbi.

U Kranjskoj Gori postoje prijatni, gotovo poetični pansioni u klasičnim alpskim kućama.

Veliki, moderni hotel "Prisank" impresionira, ali i podseća na montažnu zgradu. Očigledno je da Slovenci nisu do sada uspeli da ulože veća sredstva u smučarske centre.

Ali zato novi hotel "Golf" na Bledu vredi kao deset Kranjskih Gora.

U našoj "Alpe Adriji", na primer, nemate svoj stalni sto u malom restoranu. Sada, za vreme zimskog raspusta, primili su "na hranu" mnoge učenike pa sve protiče kao u klasičnoj posleratnoj menzi.

Ni obroci nisu uzbudljivi ni raskošni. A dnevni pansion iznosi 72 dinara! Da nije to malo premnogo! Ovaj hotel nema čak ni televizor, o salonu ne može biti ni govora.

Džuboks svira i peva, ali ne mogu se "naručiti" sve ploče.

Drugog dana dali su nam lepšu, komforniju sobu sa kupatilom. Ali ne zadugo, jer se ponovo trebalo seliti u onaj "drvenjak". Zatražili smo račun i napustili "Alpe Adria" i Kranjsku Goru. Da se ovo dogodilo nekome ko je ovamo krenuo da se normalno odmori, ne bi mu bilo pravo.

Za decu je, pogotovo na raspustu, drugačije. Ona mogu da se klizaju ili posećuju minijaturni bioskop u kome, u ogromnoj peći, pucketa vatra.

Na polasiu, zaustavio nas je saobraćajni milicioner:

- Niste primetili kad vam je neko skinuo "stop" svetla!

- Šta sada da učinimo?

- Napravićemo zapisnik, a vi skoknite do Klagenfurta i kupite nove lampe!

- Zar i ovde kradu delove sa automobila?

- Na žalost, čim počne puna sezona stižu i lopovi. Neke sa Rijeke već smo proterali.

Napisao: Džavid Husić, obrada: Yugopapir (Ilustrovana, januar 1970.)

Zimska turistička patrola 1970: Zlatibor 

Podržite Yugopapir: FB TW Donate