U nekoliko navrata samo nas je nesrećan sticaj okolnosti omeo da se svrstamo među najbolje. Predragu je, na primer, na prvenstvu Evrope 1974. nedostajalo samo 27 stotinki sekunde za ulazak u finale. A to je tako malo... Zapravo, nama je uvek nedostajalo malo, vrlo malo - da se nađemo među asovima
Uostalom, evo kako izgleda jedan niihov radni dan, pa pokušajte sami da u toj do u detalja isplaniranoj satnici pronađete neku "prazninu".
Svaki minut programiran
Na brzinu sami sebi spreme doručak.
Pošto ga (opet na brzinu) pojedu, žure u bazen na Tašmajdanu.
Tamo od 7,30 do 9,10 časova imaju prvi trening.
Od stana na Banovom Brdu do Tašmajdana idu, kao i svi studenti, autobusom, jer svoja kola nemaju.
Čim završe trening, naši višestruki plivački rekorderi odlaze na predavanja ili vežbe na Pravnom fakultetu, ili na Fakultet političkih nauka (Predrag) i Filološki fakultet (grupa za jtalijanski i španski jezik - Nenad).
Na Pravnom fakultetu braća Miloš su studenti treće godine, i to veoma dobri - Predrag ima prosek ocena 8, a Nenad 7,5 - a na "dopunskim" fakultetima su na prvoj godini, ali i te obaveze veoma ozbiljno shvataju.
Na ručak, kod kuće, braća Miloš
stižu tačno u 14 časova.
Vreme do 19 časova su odredili za učenje i odmor i striktno ga se pridržavaju.
Ponovo treniraju od 20 do 22 časa.
Sat vremena posle toga odlaze na spavanje...
... Ma koliko, recimo, bio zanimljiv program na televiziji i ma kakva im zadovoljstva nudila "svetla velegrada".
Vreme do 19 časova su odredili za učenje i odmor i striktno ga se pridržavaju.
Ponovo treniraju od 20 do 22 časa.
Sat vremena posle toga odlaze na spavanje...
... Ma koliko, recimo, bio zanimljiv program na televiziji i ma kakva im zadovoljstva nudila "svetla velegrada".
Bez "mrtvog" vremena
Kad se, uz sve nabrajano, ima u vidu da
su interesovanja Predraga i Nenada Miloša široka i da zadiru u
gotovo sve oblasti života i stvaralaštva, da su oni i primerni omladinci i članovi Saveza komunista i aktivni u tim organizacijama, da su
21-godišnjaci i da, kao i svi mladići, nastoje da normalno "žive
svoj život", onaj koji diktiraju godine...
... Onda nije ni malo čudno što reči dokolica i "mrtvo vreme" za njih ne postoje, što im je vrlo teško pronaći vremena za nešto što bar nedelju dana unapred nisu planirali.
... Onda nije ni malo čudno što reči dokolica i "mrtvo vreme" za njih ne postoje, što im je vrlo teško pronaći vremena za nešto što bar nedelju dana unapred nisu planirali.
- Pored prava, upisali smo i studije na
drugim fakultetima da bismo se što bolje i svestranije pripremili za
životni poziv - kaže Predrag Miloš. - To zahteva dodatni napor, ali
mi nismo naučili da traćimo vreme i ne plašimo se obaveza.
Ja sam se na Pravnom fakultetu opredelio za međunarodni smer, pa sam zaključio da će biti od koristi da i na Fakultetu političkih nauka izučavam međunarodne odnose.
Da, međunarodni odnosi i diplomatija me posebno zanimaju i želeo bih da se posle bavim tom problematikom.
Nenada takođe zanimaju poslovi "sa inostranim elementom" - eventualni rad u nekom predstavništvu i zato je odlučio da što bolje savlada i strane jezike.
Mi se, inače, već služimo engleskim i italijanskim jezikom, a nešto slabije nemačkim. Od malena smo se navikli na česta putovanja, dinamiku i promene i želeli bismo da poslovi za koje se odlučimo budu dinamični.
Ja sam se na Pravnom fakultetu opredelio za međunarodni smer, pa sam zaključio da će biti od koristi da i na Fakultetu političkih nauka izučavam međunarodne odnose.
Da, međunarodni odnosi i diplomatija me posebno zanimaju i želeo bih da se posle bavim tom problematikom.
Nenada takođe zanimaju poslovi "sa inostranim elementom" - eventualni rad u nekom predstavništvu i zato je odlučio da što bolje savlada i strane jezike.
Mi se, inače, već služimo engleskim i italijanskim jezikom, a nešto slabije nemačkim. Od malena smo se navikli na česta putovanja, dinamiku i promene i želeli bismo da poslovi za koje se odlučimo budu dinamični.
Pioniri ruše rekorde
Braća Miloš su stupila na našu
sportsku scenu tačno pre deset godina.
Počeli su u zadarskom Jedinstvu, zatim su bili članovi zagrebačke Mladosti, a sada brane boje Crvene zvezde.
Još kao pioniri su rušili državne seniorske rekorde i nagoveštavali da će se razviti u plivače kakve nikada nismo imali.
U njih su polagane velike nade, od njih su se očekivale pobede, medalje i uspesi na velikim takmičenjima širom sveta.
Počeli su u zadarskom Jedinstvu, zatim su bili članovi zagrebačke Mladosti, a sada brane boje Crvene zvezde.
Još kao pioniri su rušili državne seniorske rekorde i nagoveštavali da će se razviti u plivače kakve nikada nismo imali.
U njih su polagane velike nade, od njih su se očekivale pobede, medalje i uspesi na velikim takmičenjima širom sveta.
Predrag i Nenad Miloš su neka od tih
očekivanja ispunili, a neka nisu. Pestostruki su državni rekorderi
(Predrag - 100 m leđno, 200 m leđno, 4 X 100 m kraul, 4 X 100
mešovito i 4 X 200 kraul; Nenad - 200 m mešovito i nabrojane
štafete) i višestruki šampioni Balkana, ali nisu
stigli do evropskog i svetskog plivačkog vrha.
Stotinu rekorda godišnje
- Da li su mogli doseći i visine na
kojima smo želeli da ih vidimo i - zašto nisu?
- Mi smatramo da smo našim talentom
i radom koji smo imali postigli najviše što se moglo - kažu
Predrag i Nenad Miloš koji, kao i svi blizanci, pored mnogih
zajedničkih osobina imaju i istovetne poglede na život i sport.
- Počeli smo kad je naše plivanje tako reći bilo u povoju. Startovali smo kao dečaci od 11 godina, ali uslove koje sada imaju jedanaestogodišnjaci mi smo stekli tek 1972.
Ali, još značajnija prednost sadašnjih 11-godišnjaka koji su se opredelili za plivanje u odnosu na nas u tim godinama je u tome što oni, pored odličnih uslova, već imaju i po pet-šest godina treninga za sobom.
Oni su počeli veoma rano i zato mogu da budu "bebi-šampioni".
Sem toga, stručni rad je mnogo napredovao: mi smo kao juniori trenirali 3-5 puta nedeljno, a oni sada vežbaju bar deset puta u sedmici.
- Počeli smo kad je naše plivanje tako reći bilo u povoju. Startovali smo kao dečaci od 11 godina, ali uslove koje sada imaju jedanaestogodišnjaci mi smo stekli tek 1972.
Ali, još značajnija prednost sadašnjih 11-godišnjaka koji su se opredelili za plivanje u odnosu na nas u tim godinama je u tome što oni, pored odličnih uslova, već imaju i po pet-šest godina treninga za sobom.
Oni su počeli veoma rano i zato mogu da budu "bebi-šampioni".
Sem toga, stručni rad je mnogo napredovao: mi smo kao juniori trenirali 3-5 puta nedeljno, a oni sada vežbaju bar deset puta u sedmici.
Naše plivanje se može svrstati među
srednje razvijeno u Evropi, a braća Miloš veruju da će ono - pošto
je dobilo neophodnu materijalnu bazu: brojni zimski bazeni izgrađeni
su u Beogradu i Sloveniji, sve više ih je i u drugim velikim
gradovima i primorskim mestima - brzo krenuti napred, da je, zapravo,
već krenulo.
 |
| Borut Petrič: "Moji dopinzi su rad i plivanje!" |
- Talenata je sve više.
Primera radi: 14-godišnji Borut Petrič iz Kranja osvojio je treće mesto na juniorskom prvenstvu Evrope na 1.500 m kraul, a drži i državne rekorde na 400 i 800 m kraul.
Tatjana Blažić iz Trbovlja, koja je još devojčica. već je oborila rekord Zdenke Gašparac na 200 m leđno. Veoma mnogo obećavaju i "beogradske bebe" - Žarko Mitrović, Marin Stojković, Svetlana Bogdanović...
A to što se talenti pojavljuju na sve strane jasno govori da naše plivanje ide "u širinu", da je sve masovnije...
Poslednji korak
Kada analiziraju svoju plivačku karijeru, braća Miloš - koji sa 21. godinom već spadaju u veterane
- ne mogu se oteti utisku da su mogli postići i više da su imali
bolje uslove i - malo više sportske sreće.
- Plivanje je vrlo složen i naporan sport, ono od takmičari traži i brzinu i snagu i izdržljivost - vele Predrag i Nenad. - Neke nacije, posebno SAD i DR Nemačka, su daleko otišle u radu s plivačima i plivačičama.
Istočni Nemci, pored toga, i medicinu sporta doveli su gotovo do savršenstva.
Oficijelno, svi su amateri, ali uslovi koji su im pruženi su maksimalni. Evropski plivači koji odlaze da treniraju u SAD - Mađari i Italijani, na primer - takođe postižu izvanredne rezultate.
Mi nismo odlazili u te "škole", a nismo imali ni sportske sreće.
U nekoliko navrata samo nas je nesrećan sticaj okolnosti omeo da se svrstamo među najbolje.
Predragu je, na primer, na prvenstvu Evrope 1974. nedostajalo samo 27 stotinki sekunde za ulazak u finale. A to je tako malo...
Zapravo, nama je uvek nedostajalo malo, vrlo malo - da se nađemo među asovima.
Onaj poslednji, a najteži korak!
Ali, nisu nas napustile ambicije da ga konačno napravimo. Taj poslednji veliki korak...
A da bismo ga i napravili, neophodno je da postignemo dobar rezultat (i plasman) na nekom značajnom fakultetu - da bismo stekli psihičku sigurnost.
Ubeđeni smo da ćemo postići i taj rezultat i konačno učiniti skok među asove. Mi to možemo i - moramo! Olimpijada u Montrealu je možda naša poslednja velika šansa. Učinićemo sve da je iskoristimo.
