Kada ovako prolaze muškarci koji obavljaju taksi-službu, prirodno je da se postavi pitanje šta se dešava sa dvanaest žena taksista koje u Beogradu nazivaju "Amazonke na točkovima"
Za taksiste, gotovo uvek, nalazimo više ružnih nego lepih reči. Iako među njima, kao i u svakoj profesiji, ima raznih ljudi, s različitim naravima i postupcima, mi smo skloni da ih sve gledamo istim očima i merimo istim aršinom. U njihovom poslu mi vidimo samo njih, a ne i putnike koje oni voze, ne sluteći pri tome kakvim se opasnostima izlažu.
Zbog toga smo odlučili da pogledamo i
onu drugu, nevidljivu stranu taksi-službe u Beogradu, onu o kojoj
novine rado pišu samo kad neki taksista životom plati svoj nasušni
hleb.
Na sto i deset taksi-stanica, koliko ih
ima u našem glavnom gradu, radi oko tri hiljade taksista. Bilo je
najprirodnije da od njih čujemo šta se dešava kada neko sedne
pored njih ili iza njih, i još kaže:
"Što brže, molim vas!"
"Što brže, molim vas!"
*****
Dobrivoje Petrović, taksista kod
Centralnog groblja, primio je u svoju "mazdu", oko 22 časa,
jednog elegantno obučenog mladića koji je žurio u Institut za
ispitivanje armatura u Belom Potoku ispod Avale da bi preuzeo
dežurstvo od svoga kolege, tehničara.
- Kad sam ga odvezao pred kapiju -
priča Petrović - rekao je da ga sačekam. Nešto je razgovarao sa
vratarom, vratio se i objasnio mi da će njegov kolega ostati na
poslu, a on bi želeo da ga odvezem u "Čarapićev brest",
gde ga čeka neko društvo.
Po gangsterskim pravilima
Na jednoj čistini, na puteljku koji vodi prema "Čarapićevom brestu", Mikulčić je naredio Petroviću da stane i iziđe iz kola, a ruke da podigne uvis.
Pri tome je ispalio dva metka, kao da je hteo da kaže da s njim nema šale.
Napadač je pretresao taksistu, uzeo mu
isprave, sat, cipele i 25.000 starih dinara, a zatim, po svim
gangsterskim pravilima, naredio mu da se podvuče pod zadnji deo
kola, da legne potrbuške i stavi ruke na leđa, da bi ih lakše
vezao.
Nekoliko trenutaka docnije gangster je,
držeći stalno revolver u ruci, poterao taksistu kroz gustiš i
šipražje još dvadesetak metara, naredio mu opet da legne i crevom,
koje je uzeo iz kola, vezao ga za drvo. Kroz šumu je odjeknuo još
jedan pucanj, kao "slučajno".
- Mislio sam da će me lupiti po glavi
- seća se Dobrivoje Petrović. - Kada sam čuo da se motor udaljuje,
uspeo sam da se odvežem i potrčim niz padinu. Odjednom, palo mi je
na um da bi on mogao da me sačeka u podnožju Avale i zato sam žurno
okrenuo prema tornju.
Ali, ispred samog tornja, na jednoj
krivini, začuo je brujanje motora i skočio u stranu. U istom
trenutku gangster je projurio pored njega. Setio se, kako je na sudu
utvrđeno, da taksistu nije sasvim onesposobio i vratio se da to
učini.
Međutim, dežurni ispod tornja prihvatili su Petrovića, dali mu telefon da se javi svojoj ženi i upozori je da su ključevi od stana kod gangstera, a zatim je pozvana milicija.
Međutim, dežurni ispod tornja prihvatili su Petrovića, dali mu telefon da se javi svojoj ženi i upozori je da su ključevi od stana kod gangstera, a zatim je pozvana milicija.
Nekoliko minuta docnije na benzinskoj
pumpi kod "Trošarine", na samom ulazu u Beograd, patrola
je tako presrela gangstera da on nije imao vremena da izvuče
revolver koji je držao za pojasom, niti da upotrebi nož-skakavac,
koji je bio ispod sedišta.
Dobrivoje Petrović napustio je odmah
posao taksiste i sada je magacioner u "Centrokopu".
S nožem u ruci
Ništa manje nije dramatična ni priča
taksiste Dušana Stefanovića koga su dva putnika angažovala da ih
odveze do Vrnjačke Banje. Kada je jedan, ispred Vrnjačke Banje,
napustio kola, drugi je rekao taksisti:
- Ama, žena me vara, pa idem u Banju
da je uhvatim na delu.
Oko ponoći pronašli su ženu i
krenuli za Beograd. Na jednoj benzinskoj pumpi, kad su zaustavili
kola, muž je počeo da tuče ženu. Taksista je pokušao da je
zaštiti. Došlo je do svađe u koju se umešala i žena, sva
iskrvavljena, i to na strani muža.
Taksista nije imao nameru da nastavi
vožnju, ali putnik je izvadio nož i primorao Dušana Stefanovića
da upali motor.
Kada je prodavač na pumpi video šta
se dešava, pobegao je i zaključao se u prostoriju u kojoj radi.
Nastavljajući vožnju, taksista se uzalud nadao da će prodavač sa pumpe obavestiti miliciju.
Najzad, videći da je putnika savladalo
piće, Dušan Stefanović je na prvoj benzinskoj pumpi zaustavio
kola, otvorio vrata i pijanca, zajedno sa njegovom ženom, naglo
izbacio napolje. U poslednjem trenutku pijanac je opet potegao nož,
ali vrata na kolima bila su zatvorena.
Branislav Gajić, taksista u Gradskom
saobraćajnom preduzeću, primio je na aerodromu mladu ženu sa
detetom u naručju i prevezao je u Pančevo.
Rekla mu je da dolazi iz Minhena.
Kako u Pančevu nije našla svoju
porodicu kod kuće, Gajić joj je predložio da se vrati u Beograd, i
da je on odveze kod svoje žene, da tamo prenoći. Međutim, mladoj
ženi se žurilo i zamolila je Gajića da je odmah odveze u Novu
Gradišku, njenim roditeljima.
Po propisima preduzeća, za vožnje na
dužim relacijama traži se od putnika unapred izvesna akontacija,
ali Branislav Gajić je, ne sumnjajući ništa, pre svega zbog
deteta, pritisnuo papučicu od gasa i oko ponoći stigao u Novu
Gradišku. Pomogao je ženi da unese stvari u kuću pred kojom su
stali, a zatim otišao u hotel da prenoći.
Kada je izjutra došao da naplati
vožnju, ukućani su mu rekli da je ona negde otišla, da je ostavila
dete kod njih, a oni nisu njeni roditelji. On je odmah odjurio u
miliciju. Žena je privedena i pokazalo se da je ona proterana iz
Minhena.
Pojeo vuk magarca
Taksista Branislav Gajić pronašao je
njene roditelje, koji nisu hteli ni da čuju za nju zbog njenog
vanbračnog deteta, i od oca nekako iskamčio 50.000 dinara. U
preduzeću je odmah podneo prijavu i pokazao potvrdu od milicije šta
se s njim dogodilo, ali to mu nije pomoglo i odmah je suspendovan.
Pored toga morao je da preduzeću nadoknadi štetu u iznosu od 300.000 starih dinara, koliko je iznosila vožnja.
Pored toga morao je da preduzeću nadoknadi štetu u iznosu od 300.000 starih dinara, koliko je iznosila vožnja.
Danas Gajić ponovo vozi i uz
dobroćudan osmeh sleže ramenima:
- Pojeo vuk magarca. Da je gonim preko
suda, to bi me đavo i po koštalo.
Od jednog do drugog ortaka
Taksista Vlada Cvetković primio je kod
"Liona", oko 23 časa, četiri "mokra" brata koji
su najpre zahtevali da ih vozi do Slavije, onda do restorana
"Stadion", zatim do "Kovača". Ovde su dvojica
ostala i rekla da će njihovi ortaci platiti vožnju.
Sa drugom dvojicom Cvetković je krenuo
prema Kumodraškoj, a potom, na njihov zahtev, odvezao ih je u
Medakovićevu ulicu. Kada je tamo stigao, zatražio je novac. Jedan
je odmah izašao i odgovorio da će njegov ortak platiti vožnju.
- Neka vam plate oni koji su podigli
semafore!
U istom trenuktu odnekud se stvorio i
drugi ortak.
Više od petnaest minuta oni su tukli Cvetkovića i pocepali mu odelo.
Tek kada se dočepao dizalice, uspeo je da se oslobodi napadača. Seo je za volan i, onako ošamućen, nekako se dovezao do kafane "Jahorina" gde je naišao na patrolu milicije.
Milicija je odmah, prema opisu, naslutila ko bi to mogao da bude i napadači su uhvaćeni.
Više od petnaest minuta oni su tukli Cvetkovića i pocepali mu odelo.
Tek kada se dočepao dizalice, uspeo je da se oslobodi napadača. Seo je za volan i, onako ošamućen, nekako se dovezao do kafane "Jahorina" gde je naišao na patrolu milicije.
Milicija je odmah, prema opisu, naslutila ko bi to mogao da bude i napadači su uhvaćeni.
Prvog maja ove godine, na stanici
ispred "Balkana", oko 23 časa, u kola Radovana Stefanovića
ušao je plećat momak sa devojkom i odmah upitao taksistu da li
poznaje Mišu sa Konjarnika.
Stefanović je hteo da odgovori da toga Mišu ne poznaje, ali u tom trenutku dobio je udarac pesnicom u potiljak.
Napadač je zatim počeo da ga steže rukama oko vrata.
Stefanović je hteo da odgovori da toga Mišu ne poznaje, ali u tom trenutku dobio je udarac pesnicom u potiljak.
Napadač je zatim počeo da ga steže rukama oko vrata.
- Srećom, moj kolega, koji je stajao
iza mene, primetio je šta se dešava i priskočio mi je u pomoć.
Inače, ko zna da li biste vi sa mnom danas razgovarali!
Kada ovako prolaze muškarci koji
obavljaju taksi-službu, prirodno je da se postavi pitanje šta se
dešava sa dvanaest žena taksista koje u Beogradu nazivaju "Amazonke
na točkovima".
Razgovarali smo sa Rosom Petrović,
Nadom Antonić, Hristinom Milosavljević i Milicom Lazarević.
One su nam kazale da, izuzimajući male i neznatne incidente, nijedna od njih nije imala ozbiljnije sukobe sa putnicima, ni treznim, ni pijanim.
To su nam potvrdili i u Udruženju taksi-vozača.
Žene, koje se bave taksi-službom u Beogradu, odmah osete ko seda u kola i, ako im se učini da putnik nema najbolje namere, razoružaju ga na samom startu.
One su nam kazale da, izuzimajući male i neznatne incidente, nijedna od njih nije imala ozbiljnije sukobe sa putnicima, ni treznim, ni pijanim.
To su nam potvrdili i u Udruženju taksi-vozača.
Žene, koje se bave taksi-službom u Beogradu, odmah osete ko seda u kola i, ako im se učini da putnik nema najbolje namere, razoružaju ga na samom startu.
Na kraju, treba da istaknemo da se samo
pojedini putnici ponašaju kao "junaci" ove priče. Kada bi
svi takvi bili, taksi-služba ne bi ni postojala.
Napisao: Bora Razić, obrada: Yugopapir (Duga, 1975.)
