Pravilo da je strpljenje glavni kvalitet mediokriteta i netalentovanih ima i svoje izuzetke koji ga, naravno, potvrđuju. Beogradsku Alisu. Jer članovi ove grupe predstavljaju pravu istoriju beogradskog prednovotalasnog rock'n'rolla!
"Gospodar zemlje čudesa"
Jova, inače autor kompletnog materijala za debi-album "Alisa"
i nepridodati član grupe, još 1978. na Zaječarskoj gitarijadi sa
grupom Zvučni zid dobio je nagradu za najbolju kompoziciju.
U jednoj od postava, pored pevača Pileta, svirali su i braća Savić, sa Rakom (svirao sa Jovom u Biciklu, kasnije osnivač Tvrdog srca i velikih ušiju, grupe koja se raspala posle samo jednog singla i albuma), sada "rent a car" bubnjar u Ekatarini.
Prateće vokale pevao je Pile. Bicikl je snimio samo jedan singl ("Palanačka hronika"), bio Čorbina predgrupa u Rokoteci 1981... Solo-gitaru svirao je Čutura, danas član Riblje čorbe.
Pile je pevao i na jednom singlu heavy metal grupe Jedan smer Zorana Konjovića, kasnije vođe kanadskog benda istog usmerenja Warriors.
Peđa je dugo lupao bubnjeve u pratećoj grupi Slađane Milošević Ljudi.
U jednoj od postava, pored pevača Pileta, svirali su i braća Savić, sa Rakom (svirao sa Jovom u Biciklu, kasnije osnivač Tvrdog srca i velikih ušiju, grupe koja se raspala posle samo jednog singla i albuma), sada "rent a car" bubnjar u Ekatarini.
Prateće vokale pevao je Pile. Bicikl je snimio samo jedan singl ("Palanačka hronika"), bio Čorbina predgrupa u Rokoteci 1981... Solo-gitaru svirao je Čutura, danas član Riblje čorbe.
Pile je pevao i na jednom singlu heavy metal grupe Jedan smer Zorana Konjovića, kasnije vođe kanadskog benda istog usmerenja Warriors.
Peđa je dugo lupao bubnjeve u pratećoj grupi Slađane Milošević Ljudi.
I pored zanatskih nedostataka koje
ploča ima, ona predstavlja jedan od zanimljivijih koncepata u
domaćem rock’n'rollu. Jer, propagandom nežnosti predstavlja
opoziciju žestokim i brzim momcima.
Vox populi benda: Pile, Peđa i Jova.
• Pošto se o "Sanji" zna
više nego o Alisi, počnite bajku od početka.
Alisa postoji nešto više od godinu
dana. Peđi i meni ubrzo se pridružio i Jova, koji je sa mnom svirao
gitaru u Sedmom krugu sve do 1980. a kasnije se bavio prevozom rock
grupa na tezge. Često smo menjali basiste i bubnjare, dok nisu došli
Marko i Aca, koji, inače, nisu svirali na ploči.
Dok smo skupili lovu za demo-snimke,
Peđa i ja smo isprodavali silne stvari, tako da mi je u sobi ostao
praktično samo krevet i telefon.
Izneo sam na buvljak i pisaći sto i svoje dečje igračke, koje ću morati da kupim od prvih honorara.
Uglavnom, "Sanja" je četiri nedelje, sve dok se nije pojavila ploča, bila na prvom mestu "Ventilatora" Zorana Modlija.
Izneo sam na buvljak i pisaći sto i svoje dečje igračke, koje ću morati da kupim od prvih honorara.
Uglavnom, "Sanja" je četiri nedelje, sve dok se nije pojavila ploča, bila na prvom mestu "Ventilatora" Zorana Modlija.
• Kako su vas primili u "Jugodisku"
kada se zna da su prvenstveno orijentisani na "country" pevače?
Slali smo kasete u "Jugoton" i RTV
Ljubljanu, išli u PGP RTB, ali oni su bili jedino sigurni u to da
pesme ne mogu da prođu, jer, navodno, narodu su potrebne veselije
stvari, za pucanje i pevanje.
Možda im nismo bili zanimljivi pošto je sva mašinerija u RTB bila pripremljena za Bajagu, a u "Jugotonu" su snimali Plavci.
"Jugodisk" nas je velikodušno prihvatio i pristao da plati 50 studijskih sati, koliko je otprilike dovoljno za pošten singl.
Možda im nismo bili zanimljivi pošto je sva mašinerija u RTB bila pripremljena za Bajagu, a u "Jugotonu" su snimali Plavci.
"Jugodisk" nas je velikodušno prihvatio i pristao da plati 50 studijskih sati, koliko je otprilike dovoljno za pošten singl.
• Jeste li sigurni da vam je
produkciju radio Ratko Ostojić, a ne njegova tašta?
Želeli smo Sašu Habića za
producenta, pošto je najbolji, ali nam je bio preskup, a on sa
nepoznatim grupama ne radi na procenat. Svi su nam predlagali
"Akvarijus" kao jedan od najboljih jugoslovenskih studija, a Ratko je ujedno bio i jedini koji je pristao da ploču radi za 50 sati.
Samo snimanje se oteglo na jedno pet meseci, u puzama između raznih Bešlića i Vajti.
Samo snimanje se oteglo na jedno pet meseci, u puzama između raznih Bešlića i Vajti.
Bio je to najcrnji period u mom životu,
koji bih najradije zaboravio. Termine smo saznavali na pola sata pred
početak, neke vokalne deonice pevao sam rano ujutro, sve u svemu
užas.
Ne znam da li je to za novine, pošto će možda zvučati previše banalno, ali bilo je dana kada nismo imali lovu za klopu, a o piću i da ne govorim.
Jedna vesela situacija bila je kad je moj idol iz detinjstva Vladimir Savčić Čobi zagolicao Ratka, koji inače skida cipele kad radi, po tabanima, a ovaj tako tresnuo nogom o miks-pult da je povredio koleno.
Ne znam da li je to za novine, pošto će možda zvučati previše banalno, ali bilo je dana kada nismo imali lovu za klopu, a o piću i da ne govorim.
Jedna vesela situacija bila je kad je moj idol iz detinjstva Vladimir Savčić Čobi zagolicao Ratka, koji inače skida cipele kad radi, po tabanima, a ovaj tako tresnuo nogom o miks-pult da je povredio koleno.
Ljudima koji su dolazili u studio dopao
se materijal, pa je Laza Ristovski ponudio da odsvira klavijature u
dve pesme, ali je to otpalo zbog neke njegove turneje po Francuskoj.
Aranžmani koje sam radio, u remiksu su bukvalno iskasapljeni...
Aranžmani koje sam radio, u remiksu su bukvalno iskasapljeni...
• Zar je bilo remiksa?!
Nasnimavali smo jedno četiri sintija,
koji sada u pojedinim deonicama zvuče kao "farfisa", zatim silne
gitare, čitave ženske horove, ali je malo toga ostalo i da se čuje.
Ipak, ne bih svu krivicu svaljivao na Ratka, jer verovatno za tako
kratko vreme više nije mogao ni da izvuče.
• Da nema neko od vas tetku na
radiju?
Nismo ni mi očekivali da će nas u
roku od sedam dana zvati na desetak intervjua, pet puta na televiziju, još se jedino
nismo pojavili u "Brazdi" i "Znanju-imanju", ali
sve je krenulo posle "Hita nedelje" na 202.
U prvom učešću izgubili smo za malo
od Čorbine "Ulice", dok smo iduće subote pobedili u
konkurenciji bendova kao što su AC/DC, Metallica, Krokus i Arcadia,
i to pred publikom koja je tako podeljena da zviždi svemu što ili
nije heavy metal ili Duran Duran.
• Na ploči se našla i pesma "365"
iz ciklusa Jovinih "Ranih radova". Ako se ne varam, svirao
ju je Bicikl još 79.
To je jedna žurkaška pesma sa
sedeljki koje smo tada pravili kod njega. Na osnovu te pesme
izgradili smo celu ploču, jer sem realnog, ima u njoj i dosta
detinjeg, recimo u stihu "Vodom prskam devojke", a i u
samoj toj radnji.
Bekstvo iz dugačkih pantalona u kratke
• Nije baš uobičajeno da se
relativno nova grupa već prvim albumom pojavi sa zaokruženim
konceptom. Tu dečju perspektivu koristio je recimo na filmu
Kusturica u "Ocu" ili Šlendorf u "Limenom dobošu".
U tekstovima Alise ostalo je nešto iz
priče koje je moja baka improvizovala na licu mesta kad sam bio
mali. Mogao sam da naručim vuka, ovcu, neki cvet, jagnje i orla i da
kontrolišem radnju, da zahtevam da vuk ne pojede jagnje i baka je
uvek uspevala da se te bajke srećno završe.
Ovo je na neki način bekstvo iz
dugačkih pantalona u kratke, poruka svima koji uspevaju da iz sebe iskopaju nešto
detinje. Čak i devojčicama koje su to bile pre šezdeset godina.
Duško Radović je divno rekao: "Čovek je živ dok u njemu ne umre dete".
Duško Radović je divno rekao: "Čovek je živ dok u njemu ne umre dete".
• Ima u tekstovima nešto od
senzibiliteta srednjovekovnih vitezova, nešto bespolno.
U "Ludom Ivanu' koristio sam kao lajt-motiv Don Kihota, tog ludog romantika i njegovo večito
jurenje na vetrenjače. Šta su danas vetrenjače? Mogu to da budu i
ljuti rockeri sa plastičnim sekiricama, kao i momci koji imaju večne
erekcije.
Ali, pitanje je gde je tu ljubav?
Ali, pitanje je gde je tu ljubav?
Na mene je najviše uticao Vajldov
"Dorian Grej" pored Egziperijevog "Malog princa",
najveće suprotnosti koje sam doživeo u literaturi.
Upamtio sam zauvek kad Mali princ kaže "Tajanstvena je zemlja suza" ili kad objašnjava ruži kako je ovca opasna, a ona mu pokaže svoja četiri nežna trna.
I Bregović je to iskoristio, ali samo dva. Možda tu ima neke simbolike što je ruža živela pod staklenim zvonom...
Upamtio sam zauvek kad Mali princ kaže "Tajanstvena je zemlja suza" ili kad objašnjava ruži kako je ovca opasna, a ona mu pokaže svoja četiri nežna trna.
I Bregović je to iskoristio, ali samo dva. Možda tu ima neke simbolike što je ruža živela pod staklenim zvonom...
Manifestom ružinog trna želimo da
probudimo ljude koji više ne umeju da budu deca. Kod sasvim malih
beba, kada osećaju da nisu voljene, postoji jedna pojava koja se
zove roking. Uhvate se tada za ogradu kreveta i ljuljaju levo-desno.
Deca to rade spontano. Kada kod odraslih ne bi postojao razum i ograničenja nastala vaspitanjem, klatilo bi se pola Zemljine kugle.
Deca to rade spontano. Kada kod odraslih ne bi postojao razum i ograničenja nastala vaspitanjem, klatilo bi se pola Zemljine kugle.
• Da li "Sanja" predstavlja
prelaz prema drugoj ploči, jer već ima u sebi tragove erotskog?
Da, postoji tu neki nagoveštaj kože.
Sanja i Tanja su, u stvari, ista ličnost, s tim što je Tanja
pobuna, a Sanja pomirenje. "Sanja" je upala na ploču na insistiranje
urednika "Jugodiska" umesto "Tašmajdanskog parka",
jedne divne priče o susretu devojčice, jednog momka i balerine u
koju se ovaj zaljubljuje.
Pošto nije bilo refrena u pesmi, ja sam ga napisao u sedamnaest verzija, a on je izgleda, odabrao pravu.
Pošto nije bilo refrena u pesmi, ja sam ga napisao u sedamnaest verzija, a on je izgleda, odabrao pravu.
• Čija je bila ideja da saksofon u
"Sanji" zvuči onako raštimovano?
Našeg producenta, jer je, po njemu,
to "nešto novo". Svirao ga je Saša Gnus, nekada flautista
talentovane beogradske grupe BG 5. Zanimljivo je da na celoj ploči
nema nijednog gitarskog sola, jer smo hteli da akcenat bude na
nežnijoj atmosferi kroz flautu, klavijature, ženske vokale...
• Jeste li namerno hteli da omot liči
na šolju za belu kafu?
Tebi se ne dopada ideja? Nama je to
jedan od najboljih omota u jugoslovenskoj rock produkciji. Otišli
smo kod Juge Vlahovića, odneli mu kasetu i tekstove i tražili nešto
nežno. On je u prvoj varijanti nudio neke unutrašnje organe, srce,
vene, što nam je odgovaralo eventualno za deseti album.
• Računate li isključivo na maloletnu publiku "jer pevate samo za sve devojčice"?
U proseku, naša publika ima između
12 i 16 godina, a nekim čudom vole nas i penzioneri. Peđina
komšinica stalno nam donosi kolače i kaže: "Dopadate mi se
jer se ne gicate".
• Kako to da vaših ploča nema u
svim prodavnicama dok se pesme vrte na svim radio-stanicama.
Možda trgovački putnici nemaju
dovoljno veliko srce da u njega stane i Alisa.