U cilju štednje prostora, fotoreporterima su podeljene karakteristične, žute propusnice, koje su im omogućavale da borave u svim prostorijama FEST-a, sem u onima u kojima se prikazuju filmovi. "Pa, zar vam to nije dovoljno?" - čudio se direktor festivala Milutin Čolić na konferenciji za štampu. "Nećete valjda da slikate filmsko platno?"
*****
Mikelanđelo Antonioni, jedan od
najznačajnijih filmskih režisera današnjice i svakako
najznačajniji gost ovogodišnjeg FEST-a, sa čuđenjem se osvrtao na
gomilu fotoreportera koji su, odmah kraj njega nadahnuto snimali
jedeu anonimnu lepoticu. Velikana filma, koga svuda u svetu očekuju
gomile fotoreportera i novinara, ovog puta niko nije udostojio ni
jednog jedinog snimka.
Tako je čuveni Mikelanđelo otišao kući sa dilemom: da li ga, možda, fotoreporteri nisu prepoznali ili više nije dovoljno zanimljiv za objektive njihovih kamera?...
Tako je čuveni Mikelanđelo otišao kući sa dilemom: da li ga, možda, fotoreporteri nisu prepoznali ili više nije dovoljno zanimljiv za objektive njihovih kamera?...
U stvari, autor jednog od
najhvaljenijih filmova ovogodišnjeg festivala, bio je samo žrtva
jednog iz niza nesporazuma i propusta koji su u pojedinim trenucima
pretili da naruše ugled ove značajne kulturne smotre, koja je ove
godine zabeležila novi rekord u svom kvalitetu - masovnosti.
 |
| FEST 1976: Antonioni sa studentima FDU-a |
Mikelanđelo - žrtva žutih propusnica
Nesrećni Mikelanđelo nije bio jedina žrtva pomenutog "kurcšlusa" koji je izbio još pre zvaničnog otvaranja ove manifestacije; žrtve su bili jugoslovenski listovi i Televizija, čiji fotoreporteri i snimatelji "zahvaljujući" nesporazumu sa organizatorom festivala, nisu mogli da zabeleže otvaranje ovog značajnog kulturnog događaja.
Naime, u cilju štednje prostora, fotoreporterima su podeljene karakteristične, žute propusnice, koje su im omogućavale da borave u svim prostorijama FEST-a, sem u onima u kojima se prikazuju filmovi.
- Pa, zar vam to nije dovoljno? - čudio se direktor festivala Milutin Čolić na konferenciji za štampu. - Nećete valjda da slikate filmsko platno ...
Taj, na prvi pogled razborit stav
organizatora festivala, imao je i svoje mane. Najveća je bila što
ga nisu prihvatili i fotoreporteri. Jer, ceremonija otvaranja ove
smotre događala se ispred filmskog platna, pa je ono, hteo to neko
ili ne, moralo da se nađe u vidokrugu njihovih objektiva.
Poniženi i uvređeni što su odvojeni od svojih kolega novinara, jer za razliku od njih nisu mogli da prisustvuju projekcijama filmova, oni su se odlučili na bojkot.
Doduše, organizatori festivala branili su se jakim argumentama: akreditovanih novinara bilo je više nego mesta u sali gde su vršene projekcije za predstavnike štampe, pa o prisustvu fotoreportera nije moglo da bude ni govora.
Međutim, to nije ublažilo gnev snimatelja i fotoreportera koji su se već uverili da među njihovim "akreditovanim" kolegama u sali za projekcije sede pevači zabavne muzike, bivše balerine, anonimne lepotice i drugi, za koje je pouzdano da se ne bave novinarstvom.
Ipak, valja reći da njihovo nezadovoljstvo nije bilo opravdano kada je reč o njihovim manje poznatim kolegama iz listova koji su ove godine odlučili da maksimum pažnje i prostora poklone najnovijim svetskim filmskim tendencijama.
Među takvim listovima ističu se na spisku zvanično akreditovanih: pre dve godine ukinuti "Svet", zatim "Kadim", "Jevrejski pregled", "Krila armije", "Četvrti jul", "Zadrugar", "Metalurg", "Pionirske novine", "Teka" i drugi...
Poniženi i uvređeni što su odvojeni od svojih kolega novinara, jer za razliku od njih nisu mogli da prisustvuju projekcijama filmova, oni su se odlučili na bojkot.
Doduše, organizatori festivala branili su se jakim argumentama: akreditovanih novinara bilo je više nego mesta u sali gde su vršene projekcije za predstavnike štampe, pa o prisustvu fotoreportera nije moglo da bude ni govora.
Međutim, to nije ublažilo gnev snimatelja i fotoreportera koji su se već uverili da među njihovim "akreditovanim" kolegama u sali za projekcije sede pevači zabavne muzike, bivše balerine, anonimne lepotice i drugi, za koje je pouzdano da se ne bave novinarstvom.
Ipak, valja reći da njihovo nezadovoljstvo nije bilo opravdano kada je reč o njihovim manje poznatim kolegama iz listova koji su ove godine odlučili da maksimum pažnje i prostora poklone najnovijim svetskim filmskim tendencijama.
Među takvim listovima ističu se na spisku zvanično akreditovanih: pre dve godine ukinuti "Svet", zatim "Kadim", "Jevrejski pregled", "Krila armije", "Četvrti jul", "Zadrugar", "Metalurg", "Pionirske novine", "Teka" i drugi...
"Desetkovanje" na principu prioriteta
- Bili smo prinuđeni da vodimo računa o željama svih novinara, pa makar bili i iz listova koji se ne bave filmom - veli Milorad Kečić, direktor "Beograd publika", ovlašćenog organizatora ovogodišnjeg Festa. - Znali smo da mala sala Doma sindikata ima 288 mesta, ali smo štampali 300 propusnica, misleći da neće uvek svi da prisustvuju projekcijama.
Na žalost, kasnije smo shvatili da je potrebno dodati još nekoliko desetina ulaznica za novinare, jer smo neke izostavili, neki su se kasno javili, a nismo mogli da ih zanemarimo, tako da je pred početak Festa bilo 340 propusnica za 288 mesta.
Tokom Festa su mnogima, često i neovlašćeno, na brzinu izdavane propusnice, čak i onima koji zaista nisu novinari, ali zavređuju da se nađu u spisku ovih koji treba da vide filmove. To je, ipak, na kraju bio naš propust koji se mora ispraviti iduće godine.
Nisu samo predstavnici štampe muku
mučili da vide filmove ovogodišnjeg FEST-a. Zbog velikog
interesovanja publike, nije sve glatko išlo ni sa prodajom kompleta
i pojedinačnih ulaznica za bioskopske predstave festivala.
Gotovo mesec dana pre početka ove smotre, upućen je poziv kolektivima da na vreme prijave svoja potraživanja. Dogodilo se da su se organizatori tada našli pred jediim nerešivim problemom: kako na jednu stolicu posaditi četvoro onih koji žele da gledaju film?
Jer, trebovanja privrednih organizacija za četiri puta nadmašivala su kapacitete dve sale u kojima je trebalo da se odvija zvanični program festivala. Zbog toga je direkcija FEST-a hitno oformila specijalnu komisiju sa zadatkom da selekcioniše zahteve za ulaznice nekoliko stotina radnih organizacija iz Beograda i bliže okoline.
Prema rečima direktora "Beograd publika" i člana ove komisije Milorada Kečića, "desetkovanje" je vršeno na principu prioriteta. Neku vrstu statusa povlašćenih, dobili su sponzori festivala, ambasadori i ustanove čija delatnost ima bliže ili dalje veze sa filmom.
Međutim, kada je trebovanjima "povlašćenih" udovoljeno, ustanovljeno je da za druge radne organizacije nema ulaznica, a o pojedincima da i ne govorimo.
Zbog toga je "desetkovanje" moralo da se proširi i na "povlašćene", pa se sve završilo kompromisom da svi zainteresovani vide festival, ali sa manjim brojem predstavnika.
Do ovog "solomonskog rešenja" nije bilo lako doći, ma koliko ono izgledalo jednostavno, jer kako Kečić kaže, na njegovoj realizaciji radilo se više od nedelju dana - "danju i noću" ...
Gotovo mesec dana pre početka ove smotre, upućen je poziv kolektivima da na vreme prijave svoja potraživanja. Dogodilo se da su se organizatori tada našli pred jediim nerešivim problemom: kako na jednu stolicu posaditi četvoro onih koji žele da gledaju film?
Jer, trebovanja privrednih organizacija za četiri puta nadmašivala su kapacitete dve sale u kojima je trebalo da se odvija zvanični program festivala. Zbog toga je direkcija FEST-a hitno oformila specijalnu komisiju sa zadatkom da selekcioniše zahteve za ulaznice nekoliko stotina radnih organizacija iz Beograda i bliže okoline.
Prema rečima direktora "Beograd publika" i člana ove komisije Milorada Kečića, "desetkovanje" je vršeno na principu prioriteta. Neku vrstu statusa povlašćenih, dobili su sponzori festivala, ambasadori i ustanove čija delatnost ima bliže ili dalje veze sa filmom.
Međutim, kada je trebovanjima "povlašćenih" udovoljeno, ustanovljeno je da za druge radne organizacije nema ulaznica, a o pojedincima da i ne govorimo.
Zbog toga je "desetkovanje" moralo da se proširi i na "povlašćene", pa se sve završilo kompromisom da svi zainteresovani vide festival, ali sa manjim brojem predstavnika.
Do ovog "solomonskog rešenja" nije bilo lako doći, ma koliko ono izgledalo jednostavno, jer kako Kečić kaže, na njegovoj realizaciji radilo se više od nedelju dana - "danju i noću" ...
Trebovanja za rodbinu
Nekoliko desetina kompleta ostavljeno je za one sineaste - optimiste koji su mislili da je najlakše ulaznice kupiti na blagajnama FEST-a. Ove ulaznice planule su za nekoliko minuta. Kasnije se pokazalo da je i tom prilikom bilo "povlašćenih": zahvaljujući iskustvu i fizičkoj pripremljenosti, do tih kompleta ulaznica prvi su stigli tapkaroši kojima to, verovatno, nije bio jedini način da do karata dođu, s obzirom na njihovu zastupljenost na ovogodišnjoj filmskoj paradi.
- Bilo je raznih zloupotreba koje su
mogle da idu na ruku tapkarošima - kaže Milorad Kečić. - Dogodilo
se nekoliko slučajeva falsifikovanja ovlašćenja za
podizanje kompleta namenjenih radnim organizacijama, a bilo je i
zloupotreba nekih ljudi zaposlenih među sponzorima, koji su naručili
veliki broj karata za prijatelje i rodbinu ...
Bilo kako bilo, mada su sve ulaznice
planule u vidu kompleta, kako tvrde organizatori FEST-a, za veliki
broj filmova koji su izazvali manje interesovanje publike, karte su mogle da se kupe i na blagajnama, a za neke filmove ostalo je čak i
neprodatih ulaznica.
- Ta misterija ni meni nije sasvim
jasna - kaže direktor FEST-a Milutin Čolić. - Doduše, ove godine bilo je više besplatnih ulaznica namenjenih sponzorima i gostima
festivalskog simpozijuma, što je rasformiralo neke komplete, ali ne
u toj srazmeri, koja je kasnije registrovana na blagajnama.
Ne verujem da je reč o špekulacijama, već o nečijoj nespretnosti. Biću vrlo zadovoljan da što pre saznam kako je do toga došlo ...
Ne verujem da je reč o špekulacijama, već o nečijoj nespretnosti. Biću vrlo zadovoljan da što pre saznam kako je do toga došlo ...
Račun bez krčmara
Međutim, čak i oni srećnici ili spretnici, koji su prošli sve "scile i haribde" i dočepali se karata za FEST, nisu mogli da odahnu, jer zbog čestih izmena u programu festivala bilo je neizvesno kada će koji film videti i da li će ga uopšte videti.
Termini filmova su menjani u toku festivala, a neka dela, najavljena u zvaničnom programu, zbog kojih je neko, možda, kupio čak ceo komplet ulaznica, nisu ni prikazana, kao, na primer, francuski film "Povest o Adeli I" i američki "Tri dana Kondora".
Tome treba dodati da su retki bili filmovi čiji su se termini prikazivanja u programu, štampanom u novinama ili posebno publikovanom, podudarali s onim utisnutim na ulaznici.
- Naš festival jedini je u svetu koji
filmovima koje programira ne garantuje da će biti i otkupljeni -
kaže Milutin Čolić. - Pored toga, mi smo program festivala
objavili u štampi 43 dana pre početka istog, što nijedan drugi
festival u svetu nije u stanju da učini.
U tom času, čak 50 programiranih filmova još nisu bili otkupljeni.
A kao što je poznato, od 31. decembra prošle godine važi zakon o zabrani uvoza filmova, s obzirom da su produkti sedme umetnosti svrstani u robu potrošnje. Tako se dogodilo da, i pored svih naših zalaganja od producenata nekih neotkupljenih filmova nismo uspeli da dobijemo dozvolu za njihovo festivalsko prikazivanje.
Što se tiče izmena vremena prikazivanja nekih filmova, tu niko nije bio oštećen: redarima u bioskopskim dvoranama naredili smo da u salu puste sve one, koji imaju ulaznice za film čije je vreme prikazivanja promenjeno ili zamenjeno nekim drugim filmom ...
U tom času, čak 50 programiranih filmova još nisu bili otkupljeni.
A kao što je poznato, od 31. decembra prošle godine važi zakon o zabrani uvoza filmova, s obzirom da su produkti sedme umetnosti svrstani u robu potrošnje. Tako se dogodilo da, i pored svih naših zalaganja od producenata nekih neotkupljenih filmova nismo uspeli da dobijemo dozvolu za njihovo festivalsko prikazivanje.
Što se tiče izmena vremena prikazivanja nekih filmova, tu niko nije bio oštećen: redarima u bioskopskim dvoranama naredili smo da u salu puste sve one, koji imaju ulaznice za film čije je vreme prikazivanja promenjeno ili zamenjeno nekim drugim filmom ...
Uostalom, izmene u programu prate i
mnoge druge velike festivale u svetu - dodaje umetnički direktor
FEST-a. - Toga smo bili svesni, pa smo još u prvom programu FEST-a objavljenom u štampi doneli napomenu, kojom smo zamolili publiku da sve eventualne izmene
primi kao posledicu više sile.
Ipak, s obzirom na okolnosti, čini mi se da je izmena bilo u najmanjem mogućem broju ...
Ipak, s obzirom na okolnosti, čini mi se da je izmena bilo u najmanjem mogućem broju ...
- Naša greška je - dodaje direktor
Kečić - što nismo programirali samo otkupljene filmove, makar oni
bili manje zanimljmvi za publiku,
pa ih kasnije u toku festivala zamenjivali boljim, atraktivnijim,
na zadovoljstvo publike, koja se tako ne bi osetila prevarenom.
Seks sa veprom diže cenu
I ove godine na FEST-u, ogromno interesovanje gledalaca izazvao je posebni program "Vidici", prikazan u dvorani Doma omladine. Besplatne ulaznice podeljene su nekim akreditovanim novinarima, nekim filmskim radnicima, nekim gostima i sponzorima, po kriterijumima koji su za mnoge i danas ostali tajna.
Tajna je ostala i to kako su besplatne ulaznice došle do ruku tapkaroša, uz čiju maštovitost je njihova cena od nule porasla na deset hiljada starih dinara.
Dogodilo se to uoči projekcije francuskog filma "Životinja", u kojem autor na umetnički nedvosmislen način prikazuje slobodne ljubavne scene, u kojima je zastupljen i direktni intimni odnos, između plavokose lepotice i - divljeg vepra!
- Karte za "Vidike" delili smo kako smo najbolje znali, s obzirom da je zainteresovanih
bilo više nego mesta u dvorani - kaže direktor "Beograd
publika". - Kako su ulaznice došle u ruke tapkaroša - to mi nije jasno. Uostalom, danas je vrlo relativno ko se sve bavi
preprodajom karata ...
Pored "srećnih dobitnika"
ulaznica za "Vidike", na ovogodišnjem FEST-u registrovani su i
"srećni dobitnici" Kataloga FEST-a, specijalne publikacije
koja svake godine prati ovaj filmski festival.
Među njima nije bilo nekih koji su s pravom očekivali da će se u tim redovima naći, kao na primer, Ranko Munitić, filmski kritičar iz Zagreba, koji se protiv toga pobunio u zvaničnom Biltenu FEST-a rečima:
Među njima nije bilo nekih koji su s pravom očekivali da će se u tim redovima naći, kao na primer, Ranko Munitić, filmski kritičar iz Zagreba, koji se protiv toga pobunio u zvaničnom Biltenu FEST-a rečima:
"Superluksuzni i superskupi katalog stiže u ruke samo odabranih, i to neobičnim putevima. Jer, čak ako se vaše ime nađe na nekom od tajanstvenih spiskeva "sretnih dobitnika kataloga", preostaje vam još borba sa anonimnim "autoritetima" na novinarskoj recepciji, dakle nova verovatnost da Katalog nećete dobiti ..."
Sloba mrsi traku
Sitnih i krupnijih incidenata nije bila pošteđena ni televizija koja, zajedno sa fotoreporterima, nije zabeležila svečano otvaranje, ali je sa velikom mukom realizovala svoju "Hroniku Festa", nesumnjivo jednu od emisija koja na najmasovniji način populariše ovaj kulturni događaj.
 |
| Slobodan Novaković, stranica mog života (1976) |
- Svakodnevno sam muku mučio s organizatorima oko filmova čije je isečke trebalo da prikažemo svake večeri na programu "Hronike Festa" - kaže urednik i voditelj ove emisije Slobodan Novaković. - Na kraju sam morao da se posvađam sa pojedinim nerazumnim ljudima, koji ne shvataju da je moj posao bio, pre svega, popularisanje Festa.
Direktor "Beograd publika",
međutim, oštro komentariše izjavu Slobodana Novakovića:
- Trebalo je da vidite kakve nam je
rolne vraćao posle korišćenja na televiziji. Našim je ljudima
bilo potrebno po nekoliko sati da ih razmrse!
Među nezadovoljnima organizacijom
ovogodišnjeg FEST-a, bilo je i nekih inostranih gostiju. Američka
pevačica i glumica Roni Blejkli, protagonistkinja filma "Nešvil",
tvrdila je da je na festival došla zahvaljujući prevari, drugom
klasom aviona, što brani sindikat američkih filmskih glumaca.
Neki gosti su se, uglavnom, dosađivali, jer je malo ko na njih obraćao pažnju kao, na primer, engleski glumac Edvard Foks, pre nekoliko godina u centru pažnje kao tumač naslovne uloge u Cimermanovom filmu "Šakal".
Ipak, najveći broj najavljenih gostiju, kao i ranijih godina, nije se pojavio na festivalu.
Najčešće zbog toga što festival nije imao novca da im plati put prvom klasom aviona.
Roni Blejkli, koja nije ostavila utisak preterano mudre žene, ipak je veoma mudro zaključila:
Neki gosti su se, uglavnom, dosađivali, jer je malo ko na njih obraćao pažnju kao, na primer, engleski glumac Edvard Foks, pre nekoliko godina u centru pažnje kao tumač naslovne uloge u Cimermanovom filmu "Šakal".
Ipak, najveći broj najavljenih gostiju, kao i ranijih godina, nije se pojavio na festivalu.
Najčešće zbog toga što festival nije imao novca da im plati put prvom klasom aviona.
Roni Blejkli, koja nije ostavila utisak preterano mudre žene, ipak je veoma mudro zaključila:
- Zašto su onda zvali tolike goste,
ako već nemaju para da im plate put!
Doduše, treba reći da je FEST ove
godine opravdao postojanje, pre svega kao smotra namenjena publici.
Filmovi su prikazani na 33 bioskolska platna širom grada, a videla ih je publika brojnija nego na bilo kom drugom festivalu u svetu.
Što se tiče organizacionih propusta, za koje mnogi tvrde da su posledica neiskustva "Beograd publika" u organizovanju ovakvih smotri, oni će sledećih godina - mnogi se nadaju - biti prevaziđeni.
Filmovi su prikazani na 33 bioskolska platna širom grada, a videla ih je publika brojnija nego na bilo kom drugom festivalu u svetu.
Što se tiče organizacionih propusta, za koje mnogi tvrde da su posledica neiskustva "Beograd publika" u organizovanju ovakvih smotri, oni će sledećih godina - mnogi se nadaju - biti prevaziđeni.
- Ljudi iz "Beograd publike" su veoma marljivi, pritom oduševljeni našim festivalom - rekao nam je na kraju Milutin Čolić. - Iskustvo koje im, možda, nedostaje i nisu mogli na prečac da steknu. Ono će doći vremenom ...
Napisali: Z. Predić i D. Štrbac, obrada: Yugopapir (RTV revija, februar 1976.)