I pored nekoliko upozorenja, vrata na požarnom stepeništu "Beograđanke" se i dalje otvaraju iznutra, što prilikom požara i panike može dovesti do zakrčenja i njihovog blokiranja. Sve u svemu, čini se da kod građevinara postoji mišljenje da protivpožarne mere poskupljuju izgradnju, te na njih ne gledaju rado
Beograd, u kome ima preko 200 "tornjeva", jedini grad u zemlji sa posebno donetom odlukom o merama za protivpožarnu zaštitu u zgradama sa više od 12 spratova.
Da li se projektanti, investitori i građevinari pridržavaju ove odluke?
*****
I mada su većina od njih bili prekaljeni asovi vatrogasne službe, po izlasku iz sale bilo je vidno njihovo uzbuđenje.
Oni su želeli da vide samo jedan film: "Pakleni toranj", spektakularno delo režisera Džona Giljermina, u kome je prikazana sva strahota jednog požara u oblakoderu sa 138 spratova i svi
elementi njegovog gašenja, u kome je
izgubilo život mnogo hrabrih vatrogasaca.
U ovom američkom filmu, koji smo
svojevremeno predstavili u nekoliko brojeva našeg lista, i u kojem
dvojicu ljudi "od akcije", projektanta tornja i komandanta
vatrogasaca, igraju poznati glumci Pol Njumen i Stiv Mekvin, poruka
upućena od vatrogasaca projektantima, glasi:
"Ne gradite suviše visoke zgrade".
"Ne gradite suviše visoke zgrade".
- Film je odličan - rekao nam je
Miroslav Kovačević (36), vozač vatrogasnih kola.
- I poučan, treba da ga vide ne samo svi vatrogasci, već i ostali građani.
- Ovaj film je vrlo realan i na pravi
način prikazuje sve opasnosti sa kojima se hvatamo ukoštac - tvrdi
Lazar Stanković (46), vatrogasac već 24 godine.
- Slično sam doživeo kada je gorela
zgrada "Politike" - priča Slobodan Đorđević (31).
- Zašto se uopšte podižu tako visoke zgrade?
- Dobro je da svi vide ovaj film, jer sa malim razlikama to je
naš posao, naš život, koji se nekako malo ceni - dodao je Danilo
Vojnović (49), već dve decenije borac protiv vatre. - Dok ne izbije
požar, malo ko misli na protivpožarnu zaštitu.
Ovaj film će, nadam se, da podstakne mnoge da malo razmisle o svemu tome.
Ovaj film će, nadam se, da podstakne mnoge da malo razmisle o svemu tome.
Visina je opasna
Kako je planirano, na projekciju ovog
filma trebalo je da dođu i neki stručnjaci "s one strane
problema": projektanti, građevinari, investitori... Na žalost, njih nije bilo i spontani razgovor posle filma, u kancelariji
načelnika Uprave Vlade Pekovića, nije bio potpun.
Ipak, u razgovoru sa stručnjacima za
protivpožarnu zaštitu Uprave i SUP-a SR Srbije, načete su mnoge
zanimljive teme vezane za grad Beograd, kao i za celu zemlju.
- Ovaj uzbudljivi film je vrlo poučan
i upućuje na problem, s kojim se mi već godinama rvemo - rekao je
načelnik Uprave Vlada Peković. - U svakoj zgradi od preko osam
spratova postoji realna opasnost po ljudske živote prilikom požara.
Zato sam ja protiv toga da se takve zgrade grade, tamo gde nema
veće potrebe.
A kad se već sagradi takva zgrada, onda mere protivpožarne zaštite moraju biti besprekorne - sva četiri prilaza čista, funkcionalne požarne stepenice, ispravni hidranti i požarni liftovi, kao i u samoj gradnji manje zapaljiv materijal. Stanari moraju biti upoznati sa funkcionisanjem svih protivpožarnih sredstava.
- A, da li je to kod nas baš sve tako?
A kad se već sagradi takva zgrada, onda mere protivpožarne zaštite moraju biti besprekorne - sva četiri prilaza čista, funkcionalne požarne stepenice, ispravni hidranti i požarni liftovi, kao i u samoj gradnji manje zapaljiv materijal. Stanari moraju biti upoznati sa funkcionisanjem svih protivpožarnih sredstava.
- A, da li je to kod nas baš sve tako?
- Svi visoki objekti nose i izvestan
rizik prilikom požara - rekao nam je Blagoje Ilić, inspektor
Uprave, inače diplomirani arhitekta. - Stoga je grad Beograd, prvi u
zemlji, doneo odluku o obaveznim protivpožarnim merama prilikom
građenja objekata viših od 12 spratova.
Te mere proveravamo još u samom projektu, pa sve do finalne gradnje. U zgradama sa preko 15 spratova vatrogasci ne mogu da obezbede gašenje spolja. Iako naoružani najsavremenijom opremom, koja se može nabaviti kod nas, beogradski vatrogasci ne bi mogli da spolja gase, na primer, jednu "Beograđanku", jer njihove najviše lestve idu do 55 metara.
Zbog svega toga, te zgrade moraju imati posebne uslove za gašenje požara, kao i za spasavanje stanara.
Te mere proveravamo još u samom projektu, pa sve do finalne gradnje. U zgradama sa preko 15 spratova vatrogasci ne mogu da obezbede gašenje spolja. Iako naoružani najsavremenijom opremom, koja se može nabaviti kod nas, beogradski vatrogasci ne bi mogli da spolja gase, na primer, jednu "Beograđanku", jer njihove najviše lestve idu do 55 metara.
Zbog svega toga, te zgrade moraju imati posebne uslove za gašenje požara, kao i za spasavanje stanara.
Estetika, ušteda, nemarnost...
Inspektori za protivpožarnu zaštitu
često, kako smo čuli, vode prave male ratove sa projektantima i
građevinarima. Arhitekte radi estetike, a investitori radi
uštede često se ne pridržavaju donete odluke i propisa.
- Razume se da je važan i spoljni izgled
zgrade i jevtinija gradnja, ali ne sme tom prilikom da se zanemaruje
nešto mnogo važnije - bezbednost stanara - tvrdi Blagoje Ilić. -
Na primer, prilikom gradnje "Beograđanke" imali smo pune
ruke posla, jer je ona predviđena kao robna kuća metalnih
proizvoda, dakle manje zapaljivih, a sada je prepuna drveta i
plastike.
Pošto je zamišljena sva u staklu, jedva smo se izborili za parapet, zid ispod prozora u visini pojasa, koji je estetike radi, ipak, stavljen iznutra.
Zatim, i pored nekoliko upozorenja, vrata na požarnom stepeništu se i dalje otvaraju iznutra, što prilikom požara i panike može dovesti do zakrčenja i njihovog blokiranja.
Sve u svemu, čini se da kod građevinara postoji mišljenje da protivpožarne mere poskupljuju izgradnju, te na njih ne gledaju rado.
Pošto je zamišljena sva u staklu, jedva smo se izborili za parapet, zid ispod prozora u visini pojasa, koji je estetike radi, ipak, stavljen iznutra.
Zatim, i pored nekoliko upozorenja, vrata na požarnom stepeništu se i dalje otvaraju iznutra, što prilikom požara i panike može dovesti do zakrčenja i njihovog blokiranja.
Sve u svemu, čini se da kod građevinara postoji mišljenje da protivpožarne mere poskupljuju izgradnju, te na njih ne gledaju rado.
Kako smo se i sami uverili, mnogi
projektanti i građevinari zaista nemaju razumevanja za probleme
protivpožarne zaštite. Estetike radi, u mnogim poslovnim zgradama
čak je i stepenište zastrto tapisonima ili nekom plastikom.
Stanari su potpuno neobučeni i nepripremljeni za slučaj požara, a i da ne govorimo koliko je požarnih stepeništa blokirano katancima, zbog lopova, koliko ima neispravnih hidranata, koliko nepristupačnih prilaza zgradama.
Stanari su potpuno neobučeni i nepripremljeni za slučaj požara, a i da ne govorimo koliko je požarnih stepeništa blokirano katancima, zbog lopova, koliko ima neispravnih hidranata, koliko nepristupačnih prilaza zgradama.
A tri tridesetspratnice na Konjarniku
čekaju svoje stanare.
- Da li je kod njih baš sve besprekorno?
- Da li je kod njih baš sve besprekorno?
- To pitanje treba postaviti
građevinarima i investitorima - kaže Blagoje Ilić. - Mi smo, na
primer, u tim zgradama zahtevali da liftovi budu veći, radi unošenja
nosila, radi brže evakuacije stanara, ali smo postigli to da
građevinari prošire otvor, dok, kažu, sam lift nisu mogli da nađu
veći.
Poziv na razgovor
Možda bi sami stanari trebalo da
zahtevaju pregled zgrade pre useljenja, ali šta da radimo kad naš
čovek u ovoj stambenoj krizi hrli da se što pre dokopa stana, a
posle "lako ćemo".
Zar vlasnici zgrada ne bi mogli da pre useljenja održe jedno kratko predavanje stanarima kako da koriste protivpožarne uređaje?
Zar vlasnici zgrada ne bi mogli da pre useljenja održe jedno kratko predavanje stanarima kako da koriste protivpožarne uređaje?
Kada su, na primer, gradski oci Minhena
pre nekoliko godina odobrili gradnju tri građevinarska giganta,
zahtevali su prvo da bude izgrađena samo jedna zgrada, da se u
jednom stanu inscenira požar i tako se provere sve zaštitne mere,
pa tek onda pristupi građenju ostale dve.
Kod nas je to možda još nezamislivo,
ali je činjenica da je više nego potrebno razumevanje graditelja i
projektanata i stručnjaka za protivpožarnu zaštitu.
A onim najzainteresovanijim, stanarima
visokih zgrada, preporučujemo da vide film "Pakleni toranj", pa će se onda, sigurni smo, i sami pobrinuti za svoju bezbednost.
U Kruševcu je letos proglašen anegdotom jedan događaj u tamošnjem hotelu "Rubin".
Dve starije dame, Engleskinje, nisu nikako htele da uzmu sobe u ovom hotelu, dok nisu dobile uverenja direktora da je u zgradi preduzeta sva protivpožarna zaštita. Posle filma "Pakleni toranj", ovaj događaj bi retko ko proglasio smešnim.
Dve starije dame, Engleskinje, nisu nikako htele da uzmu sobe u ovom hotelu, dok nisu dobile uverenja direktora da je u zgradi preduzeta sva protivpožarna zaštita. Posle filma "Pakleni toranj", ovaj događaj bi retko ko proglasio smešnim.
