PKB ima novi proizvod za domaće tržište: Po čemu se "apetina" razlikuje od italijanske pizze? (1976)



Tokom dvogodišnjih priprema u jednom od istraživačkih zavoda beogradskog Kombinata radni naziv je dugo bio pica, mada se od početka smatrao neprikladnim ne samo zbog nezgodnih asocijacija, već posebno zbog toga što je apetina potpuno originalan proizvod - od recepta do tehnologije

1976: Domaćice uvek rado prihvataju ono što je dobro i praktično. Sada imaju priliku da kućni jelovnik obogate novim specijalitetom koji se dopada i deci i odraslima.


*****



Gibanica, pite od sira, mesa, razne savijače i bureci dobili su ozbiljnu konkurenciju u našem domaćem jelovniku: iz susedne Italije uvukao se polako, ali sigurno, tipičan italijanski specijalitet - pizza.

Šta je to, zna svako ko je više od jednog dana boravio u bilo kojem od italijanskih gradova. Na okruglom testu veličine tanjira zapečeni su nadevi od kojih je najtipičniji: paradajz, sir, maslinke, slane sardele...

Na jelovnicima u italijanskim "picerijama" (gde se samo ovi specijaliteti pripremaju) i restoranima - ima uvek najmanje po deset vrsta klasičnih "pica napolitana" pa do "specijaliteta kuće" koji uvek ima ne samo privlačno ime već i privlačan izgled i, naravno ukus.

Tarantela, kardinale, frančezina, pica di kvatro sezone - podeljena, kao godišnja doba, na četiri jednaka dela raznih boja, izvanredna "kapričioza" od tankog kao papir pršuta, pečuraka, sira i mirišljavih začina ... Zatim, sa "plodovima" iz mora.

U nekoliko restorana u našoj zemlji (u Ljubljani, Zagrebu, Rovinju...) pravi se samo po jedna vrsta ali i to je dovoljno za mnoge ljubitelje ovog specijaliteta.

Pice se prave i u kućama. Neke domaćice nije mrzelo da same umese tvrdo testo od brašna, vode i ulja, a nedavno je slovenačka fabrika "Kolinska" iznela na tržište gotovu mešavinu za ovaj specijalitet, sličnu kao što prodaje najveća i najpoznatija italijanska fabrika "Barila" kojoj treba dodati samo određenu količinu vode, rastanjiti testo i prema receptima sa kutije ili svojim ličnim, složiti.

Nije slučajno što je i Poljoprivredni kombinat "Beograd" počeo da proizvodi nešto slično.

Njegovi stručnjaci poslužili su se italijanskim jelom samo kao idejom i napravili "apetinu", gotov prozvod koji se kupuje zamrznut, a već posle petnaest minuta grejanja u vreloj rerni može se izneti na sto.

Samo, to nije pravi specijalitet, prvo zato što je blagog ukusa, prilagođenog navikama veoma širokog broja naših ljudi.

Iako se proizvodi još poluručno, u prilično malim količinama koje za sada ne mogu potpuno da podmire ni potražnju u gradovima kojima se PKB obavezao da isporučuje svoj novi proizvod (Novi Sad, Sombor, Niš, Zaječar, Ljubljana i Beograd).

Apetina podseća samo po izgledu na italijansko jelo, a više na burek, na pitu sa sirom ili originalni topli sendvič. Za sada postoje dve vrste: apetina sa sirom i apetina sa mesom.

Tokom dvogodišnjih priprema u jednom od istraživačkih zavoda beogradskog Kombinata radni naziv je dugo bio pica, mada se od početka smatrao neprikladnim ne samo zbog nezgodnih asocijacija, već posebno zbog toga što je apetina potpuno originalan proizvod - od recepta do tehnologije.

Inače, to je omiljen specijalitet u velikom delu sveta, i u Evropi i u Americi, i nigde nije promenio ime.

Kad smo pitali stručnjake zašto ne prave još neku vrstu apetina koje i po ukusu podsećaju na čuvenu italijansku picu, odgovorili su da začin oregano i druge mirišljave trave karakteristične za italijanski specijalitet ne odgovaraju našem ukusu. A koliko njih je godinama donosilo ove začine, kao i druge modne sitnice iz Italije...

Danas je izbor začina i u našim samouslugama znatno veći, a među njima je i oregano.

- Važno je da smo osnovnim receptom za testo zadovoljni - kazala je inž. tehnologije Dušanka Novičević, šef ekipe koja je stvorila apetinu. - Sastojci su potpuno prirodni. Brašno, svež pekarski kvasac, bez ikakvih stabilizatora i emulgatora. A nadevi, doći će i to postepeno. 

Mi stalno istražujemo. Odlična je kombinacija sremskih kobasica sa malo milerama ili seckan beli luk sa kečapom, začinjen biberom.

Pa onda, suvi vrat ili obična praška šunka. Naravno, uza sve te kombinacije dobro ide i sir kao i kod italijanskih pica.

A sir se ne dodaje slučajno. Neke vrste italijanskih sireva se tope i tako stvaraju zaštitnu koricu koja ne dozvoljava da se proizvod suši i začini ispare.

A kad se sir malo zapeče, on lepo i izgleda. Zar ne kažemo da jedemo i očima?


Naš predlog: prvo senf...



Tek, apetine su prijatna novina i pravo otkrovenje pogotovo za decu. I ona zbog čijeg su apetita majke očajavale, jedva sačekaju i tih petnaest minuta grejanja. A kolika je to tek pomoć zaposlenoj
majci.

I mnogi odrasli vole apetinu. Neki joj dodaju pokoju maslinku, pečurku, malo šunke, paradajza i oregana. I za nekoliko minuta dobiju obrok po svom ukusu. 

Ranije, dok nije bilo apetine, dovitljive domaćice su ponekad kupovale tanke lepinje, sekle ih napola i nadevale na italijanski način.

I lisnato testo je služilo i još služi kao odlična podloga za ovaj specijalitet. Jedno pakovanje je dovoljno za pleh obične veličine. Naravno, ko želi može testo iseći i prema obliku tanjira, ali to zahteva više vremena.

No, da li će to biti pravi specijalitet, ne zavisi od oblika nego od načina na koji se priprema. Ali, i četvrtasto isečeni komadi imaju svoju prednost: mogu se jesti rukom kao meze uz čašu pića.

Inače, okrugla pica zahteva tanjir, viljušku i nož.

Ako vam ponekad nije žao truda i vremena, postupite ovako: rastanjeno lisnato testo premažite najpre tankim slojem senfa. 

Preko toga sloj paradajza iz tube.

A onda pustite mašti na volju. I materijalu koji se nađe u kući.

Svež paradajz isečen na kolutove, uz šunku, sir, maslinke i obavezni oregano daje izvanredan ukus i sočnost ovom specijalitetu.

Ako niste suviše radoznali, sačekajte malo da počne sezona paradajza. Nemojte ga plaćati, bar ne za ovo jelo, po tri hiljade kilogram. Ali zapamtite za kasnije ovaj recept:

Desetak poparenih i oljuštenih paradajza isecite, posolite, pobiberite, začinite belim lukom i slanim sardelama (isitnite dva češnja i četiri sardele i rasporedite po paradajzu), dodajte oregano i ruzmarin. 

Testo prethodno namažite senfom i pospite sa 150 grama starog struganog kačkavalja. Na kraju stavite onoliko crnih maslinki koliko nameravate da isečete komada.

Još dva neuobičajena recepta:

Očišćene listove male glave kupusa probarite, zatim isecite na rezance i dinstajte na buteru (ako ga nađete) sa dve manje glavice sitno iseckanog luka. Pre nego što ga skinete s vatre dodajte i jedan češanj belog luka.

Začinite solju, biberom, timijanom, dodajte još 200 grama kobasice iseckane na kolutiće i 100 grama mesnate slanine u kockicama. Pecite 15 minuta, prelijte sa 100 grama milerama, vratite u rernu samo još pet minuta; izvadite, pospite seckanim peršunom i iznesite na sto.

Za drugi specijalitet su potrebne pečurke: oko 600 grama. Operite ih dobro, isecite ih na listiće zajedmo sa drškama, prskajte ih tokom seckanja limunovim sokom da ne pocrne, dodajte češanj belog luka, so, biber, malo struganog morskog oraščića.

Dinstajte ih kratko, a zatim pomešajte sa bešamel sosom koji ste u međuvremenu pripremili i dodajte šaku iseckanog zelenog peršuna.

Pripremanje bešamel sosa je veoma jednostavno.

Potrebno je 50 grama butera, 50 grama brašna, dva decilitra mleka i malo milerama. Brašno se proprži (ali da ne požuti), polako se mešajući neprestano dodaje mleko, doda se malo soli i kuva na tihoj vatri desetak minuta.

Na kraju mileram i malo muškatnog oraščića.

Pečurke se pomešaju sa sosom, sipaju se na testo, smesa se pospe struganim kačkavaljem i peče oko 30 minuta.

Pošto je i obična šargarepa prestigla u ceni bele šampinjone, možda vam ovaj recept neće izgledati suviše skup. Ovi specijaliteti nisu jevtini, ali ponekad sebi možete da pružite i nešto izuzetno.

A kad nemate vremena ni raspoloženja da petljate u kuhinji, neka vas apetina čeka u frizeru vašeg frižidera. Kako obećavaju, porodica apetina će se uskoro proširiti - biće ih više sa različitim ukusom. Ali bolje da dalje ne pričamo. To je još tajna...

Napisala: Smilja Petaković, obrada: Yugopapir (Ilustrovana, 1976.)



Podržite Yugopapir: FB TW Donate