"Salaš u Malom Ritu", uoči emitovanja prve epizode, 29. II 1976: Garant uspeha - Slavko Štimac




Rat, ma koliko da su udaljeni bunkeri i juriši, podjednako je užasan svugde i na svakom mestu. Tragovi koje ostavlja nisu samo spaljena sela, ubijeni taoci... Najteži su oni koje rat ostavlja u čoveku i još više, oni koje ostavlja u deci

Novo na malom ekranu: U sledećih 13 nedelja gledaćemo televizijsku seriju "Salaš u Malom ritu", rađenu prema istoimenom romanu Arsena Diklića u režiji Branka Bauera i sa Slavkom Štimcem i Slobodanom Perovićem u glavnim ulogama... (Naslov članka "Sa kapele na salaše" odnosi se na termin prikazivanja nedeljom uveče koji je do 22. februara zauzimala TV serija Ivana Hetricha "Kapelski kresovi" - op. Y.)


*****



Istraživači popularnosti televizijskih emisija odavno su već utvrdili da stepen gledanosti neke serije uglavnom zavisi od toga koliko je publici "pri srcu" neki od glavnih junaka priče u nastavcima.

Ako se ovo primeni i na TV-seriju "Salaš u Malom Ritu", čije emitovanje upravo počinje, onda autori serije nemaju razloga da strepe od ocene publike.

Iz vrlo prostog razloga koji se zove:

Slavko Štimac!

Ovaj nadasve šarmantan dečak koga je svojevremeno u jednom ličkom selu otkrio reditelj Obrad Gluščević, izvrsno je obavio prvi glumački zadatak već u filmu "Vuk samotnjak".

Tada je stekao i nepodeljene simpatije bioskopske publike.,

Odluka reditelja Branka Bauera da ga angažuje za glavnog junaka "Salaša u Malom Ritu" samo je nastavak očito uspešne karijere malog Štimca.

Ukoliko se odluči da mu gluma postane i životni poziv - vrata uspeha, po svemu sudeći, stoje mu širom otvorena.

Slavko Štimac pojavljuje se u svih 13 epizoda serije "Salaš u Malom Ritu" koja je realizovana po motivima istoimenog romana Arsena Diklića.

On je zajedno sa rediteljem Bauerom i Borislavom Gvojićem i autor scenarija.

Pored njega, glavne uloge tumače Slobodan Perović, Milan Srdoč, Svetislav Goncić, Milutin Butković, Mira Peić, Mića Tomić, Ivan Jagodić, članovi Dramske grupe Radio-televizije Beograd.


Prerano su iskusili mržnju



Serija "Salaš u Malom Ritu" druga je velika filmska serija koju je realizovala Filmska redakcija TV Beograd, a u nameri da domaći film što više učestvuje u programu.

Tematika koju obrađuje Diklićev roman, pa samim tim i istoimena serija, bliska je domaćem gledalištu, baš kao što je to bio slučaj i sa "Otpisanima".

Jer, događaji iz narodnooslobodilačke borbe, naročito oni za čije rekonstrukcije nije neophodna pomoć avijacije i pirotehnike, nailazili su do sada na topao prijem kod domaće publike pa će, nema sumnje, i "Salaš u Malom Ritu", gde su junaci grupa dečaka i njihov put do zrelosti u surovim ratnim uslovima, imati svoju publiku.

O čemu govori Diklićev roman, nagrađen 1953. godine kao najbolje delo u oblasti dečije literature?

Selo Mali Rit samo je na prvi pogled daleko od ratnih zbivanja. Život naizgled teče normalno, a seoska dečurlija rat više shvataju kao igru koja tu i tamo remeti bezličnu svakodnevicu panonskih salaša.

Od jedne takve igre dečaci Milan Maljević (Slavko Štimac), Branko (Milan Kuruzović) i Vasa (Ljubomir Živanović) i ostali izvlače prvu lekciju: pošto su spalili nemačko žito, imaju priliku da vide da zbog tog "nestašluka" strada pola sela.

Stvari postaju još ozbiljnije - da bi se završile tako što Milan odlazi u partizane.

Međutim, njemu pada u dužnost da bolešljivog dečaka Rašu sprovede roditeljima i tu, zapravo, počinje prava priča.

Jer, Milan i Raša na tom putu dolaze do sela Jakobsfelda, gde se Vasa ozbiljno razboli, a njegov drugar pokušava da u tom naselju folksdojčera zaradi za hranu.

Jakobsfeld, razume se, nije prijateljski raspoložen prema junacima Diklićeve priče: oni imaju priliku da upoznaju šta je to mržnja, surovost, nacizam...

Zima koju provode u ovom selu naučiće ih mnogim stvarima pa oni, na kraju, odlaze živi i zdravi, ali sa velikim iskustvom prerano sazrelih ljudi i, pre svega, zauvek izgubljenim detinjstvom.


Proverena ekipa



Tu negde leži i poruka ove serije (i romana) Arsena Diklića: rat, ma koliko da su udaljeni bunkeri i juriši, podjednako je užasan svugde i na svakom mestu.

Tragovi koje ostavlja nisu samo spaljena sela, ubijeni taoci...

Najteži su oni koje rat ostavlja u čoveku i još više, oni koje ostavlja u deci. Diklić se tim problemom bavio i u svojim drugim delima. Pomenimo, ovom prilikom, da je on pisac scenarija za nekoliko domaćih filmova, a pored ostalih i za "Ne okreći se, sine", koji je režirao Branko Bauer.

Na realizaciji tog filma (nedavno prikazan i na malim ekranima) sarađivala je ista autorska ekipa kao u "Salašu". Pored Diklića i Bauera tu je, naime, i poznati jugoslovenski snimatelj Branko Blažina.

Arsen Diklić je, da podsetimo, pisao scenario i za filmove "Rodopolje", "Marš na Drinu" (nagrađen i Oktobarskom nagradom), "Užička republika"...

Reditelja Branka Bauera, čini nam se, nije potrebno posebno predstavljati. Pripada onoj starijoj generaciji jugoslovenskih sineasta koja je stvarala prve stranice istorije domaćeg filma i, u tim okvirima, njegova ostvarenja značajan su doprinos jugoslovenskoj sedmoj umetnosti.

Posebno su u sećanju gledalaca ostali njegovi filmovi " Licem u lice" (neki kritičari i danas smatraju da je to najbolji domaći film sa "savremenom" temom), "Prekobrojna", "Doći i ostati", "Tri Ane"...

Rad na TV-seriji "Salaš u Malom Ritu" za Branka Bauera značio je prekid petogodišnje pauze - koliko ga nije bilo iza kamere.

Da je posao obavio kako valja, potvrđeno je već prošle godine na Pulskom festivalu gde je prikazan film "Zimovanje u Jakobsfeldu" - u stvari deo serije "Salaš u Malom Ritu".

Kritičari su pored ostalog zapisali da je Bauerov povratak bio vrlo uspešan i da "Zimovanje u Jakobsfeldu", bez obzira što ne predstavlja delo izuzetnih estetičkih i kinestetičkih kvaliteta, u svakom slučaju zadovoljava jedan bitan uslov kad je film u pitanju: publika će ga rado gledati.

Napravljen je jednostavno, toplo, sa izvrsnim Slavkom Štimcem i dobrim Slavkom Perovićem u glavnim ulogama.

Nema, stoga, nikakvih razloga da ne verujemo da će se u tim okvirima razmišljati i o seriji od čijih je delova montiran i film.

Filmska serija "Salaš u Malom Ritu" snimljena je u koprodukciji Filmske redakcije TV Beograd (urednik Ljubomir Radičević), Centralnog filmskog studija "Košutnjak" i "Neoplante-filma" iz Novog Sada.

Pored Slavka Štimca, Svetislava Goncića i Slobodana Perovića, kojima je dodeljen zadatak da "nose" seriju, u ostalim ulogama pojavljivaće se i niz poznatih glumaca: Pavle Vujisić, Miroljub Lešo, Renata Ulmanski, Stole Aranđelović, Dušan Poček, Goran Sultanović, Ljubica Ković, Miša Janketić, Mića Tatić...

Serija je snimljena u koloru, svaka epizoda traje više od jednog časa, tako da je posao koji je obavila ekipa Branka Bauera ravna snimanju 11 igranih filmova...

Napisala: Nevenka Opačić, obrada: Yugopapir (RTV revija, februar 1976.)


Ovako je izgledao TV program 29. februara 1976, kada je od 20
časova i pet minuta počelo emitovanje "Salaša u Malom Ritu":
Nezaobilazno je bilo i novo "Nedeljno popodne" Saše
Zalepugina, kao i još jedna epizoda "Janošika"







Podržite Yugopapir: FB TW Donate