Rat, ma koliko da su udaljeni bunkeri i juriši, podjednako je užasan svugde i na svakom mestu. Tragovi koje ostavlja nisu samo spaljena sela, ubijeni taoci... Najteži su oni koje rat ostavlja u čoveku i još više, oni koje ostavlja u deci
Novo na malom ekranu: U sledećih 13 nedelja gledaćemo televizijsku seriju "Salaš u Malom ritu", rađenu prema istoimenom romanu Arsena Diklića u režiji Branka Bauera i sa Slavkom Štimcem i Slobodanom Perovićem u glavnim ulogama... (Naslov članka "Sa kapele na salaše" odnosi se na termin prikazivanja nedeljom uveče koji je do 22. februara zauzimala TV serija Ivana Hetricha "Kapelski kresovi" - op. Y.)
*****
Ako se ovo primeni i na TV-seriju "Salaš u Malom Ritu", čije emitovanje upravo počinje, onda autori serije nemaju razloga da strepe od ocene publike.
Iz vrlo prostog razloga koji se zove:
Slavko Štimac!
Ovaj nadasve šarmantan dečak koga je svojevremeno u jednom ličkom selu otkrio reditelj Obrad Gluščević, izvrsno je obavio prvi glumački zadatak već u filmu "Vuk samotnjak".
Tada je stekao i nepodeljene simpatije bioskopske publike.,
Odluka reditelja Branka Bauera da ga angažuje za glavnog junaka "Salaša u Malom Ritu" samo je nastavak očito uspešne karijere malog Štimca.
Ukoliko se odluči da mu gluma postane i životni poziv - vrata uspeha, po svemu sudeći, stoje mu širom otvorena.
Slavko Štimac pojavljuje se u svih 13 epizoda serije "Salaš u Malom Ritu" koja je realizovana po motivima istoimenog romana Arsena Diklića.
On je zajedno sa rediteljem Bauerom i Borislavom Gvojićem i autor scenarija.
Pored njega, glavne uloge tumače Slobodan Perović, Milan Srdoč, Svetislav Goncić, Milutin Butković, Mira Peić, Mića Tomić, Ivan Jagodić, članovi Dramske grupe Radio-televizije Beograd.
Prerano su iskusili mržnju
Serija "Salaš u Malom Ritu" druga je velika filmska serija koju je realizovala Filmska redakcija TV Beograd, a u nameri da domaći film što više učestvuje u programu.
Tematika koju obrađuje Diklićev roman, pa samim tim i istoimena serija, bliska je domaćem gledalištu, baš kao što je to bio slučaj i sa "Otpisanima".
Jer, događaji iz narodnooslobodilačke borbe, naročito oni za čije rekonstrukcije nije neophodna pomoć avijacije i pirotehnike, nailazili su do sada na topao prijem kod domaće publike pa će, nema sumnje, i "Salaš u Malom Ritu", gde su junaci grupa dečaka i njihov put do zrelosti u surovim ratnim uslovima, imati svoju publiku.
O čemu govori Diklićev roman, nagrađen 1953. godine kao najbolje delo u oblasti dečije literature?
O čemu govori Diklićev roman, nagrađen 1953. godine kao najbolje delo u oblasti dečije literature?
Selo Mali Rit samo je na prvi pogled daleko od ratnih zbivanja. Život naizgled teče normalno, a seoska dečurlija rat više shvataju kao igru koja tu i tamo remeti bezličnu svakodnevicu panonskih salaša.
Od jedne takve igre dečaci Milan Maljević (Slavko Štimac), Branko (Milan Kuruzović) i Vasa (Ljubomir Živanović) i ostali izvlače prvu lekciju: pošto su spalili nemačko žito, imaju priliku da vide da zbog tog "nestašluka" strada pola sela.
Stvari postaju još ozbiljnije - da bi se završile tako što Milan odlazi u partizane.
Međutim, njemu pada u dužnost da bolešljivog dečaka Rašu sprovede roditeljima i tu, zapravo, počinje prava priča.
Jer, Milan i Raša na tom putu dolaze do sela Jakobsfelda, gde se Vasa ozbiljno razboli, a njegov drugar pokušava da u tom naselju folksdojčera zaradi za hranu.
Jakobsfeld, razume se, nije prijateljski raspoložen prema junacima Diklićeve priče: oni imaju priliku da upoznaju šta je to mržnja, surovost, nacizam...
Zima koju provode u ovom selu naučiće ih mnogim stvarima pa oni, na kraju, odlaze živi i zdravi, ali sa velikim iskustvom prerano sazrelih ljudi i, pre svega, zauvek izgubljenim detinjstvom.
Od jedne takve igre dečaci Milan Maljević (Slavko Štimac), Branko (Milan Kuruzović) i Vasa (Ljubomir Živanović) i ostali izvlače prvu lekciju: pošto su spalili nemačko žito, imaju priliku da vide da zbog tog "nestašluka" strada pola sela.
Stvari postaju još ozbiljnije - da bi se završile tako što Milan odlazi u partizane.
Međutim, njemu pada u dužnost da bolešljivog dečaka Rašu sprovede roditeljima i tu, zapravo, počinje prava priča.
Jer, Milan i Raša na tom putu dolaze do sela Jakobsfelda, gde se Vasa ozbiljno razboli, a njegov drugar pokušava da u tom naselju folksdojčera zaradi za hranu.
Jakobsfeld, razume se, nije prijateljski raspoložen prema junacima Diklićeve priče: oni imaju priliku da upoznaju šta je to mržnja, surovost, nacizam...
Zima koju provode u ovom selu naučiće ih mnogim stvarima pa oni, na kraju, odlaze živi i zdravi, ali sa velikim iskustvom prerano sazrelih ljudi i, pre svega, zauvek izgubljenim detinjstvom.
Proverena ekipa
Tu negde leži i poruka ove serije (i romana) Arsena Diklića: rat, ma koliko da su udaljeni bunkeri i juriši, podjednako je užasan svugde i na svakom mestu.
Tragovi koje ostavlja nisu samo spaljena sela, ubijeni taoci...
Najteži su oni koje rat ostavlja u čoveku i još više, oni koje ostavlja u deci. Diklić se tim problemom bavio i u svojim drugim delima. Pomenimo, ovom prilikom, da je on pisac scenarija za nekoliko domaćih filmova, a pored ostalih i za "Ne okreći se, sine", koji je režirao Branko Bauer.
Na realizaciji tog filma (nedavno prikazan i na malim ekranima) sarađivala je ista autorska ekipa kao u "Salašu". Pored Diklića i Bauera tu je, naime, i poznati jugoslovenski snimatelj Branko Blažina.
Arsen Diklić je, da podsetimo, pisao
scenario i za filmove "Rodopolje", "Marš na Drinu"
(nagrađen i Oktobarskom nagradom), "Užička republika"...
Reditelja Branka Bauera, čini nam se,
nije potrebno posebno predstavljati. Pripada onoj starijoj generaciji
jugoslovenskih sineasta koja je stvarala prve stranice istorije
domaćeg filma i, u tim okvirima, njegova ostvarenja značajan su
doprinos jugoslovenskoj sedmoj umetnosti.
Posebno su u sećanju gledalaca ostali njegovi filmovi " Licem u lice" (neki kritičari i danas smatraju da je to najbolji domaći film sa "savremenom" temom), "Prekobrojna", "Doći i ostati", "Tri Ane"...
Rad na TV-seriji "Salaš u Malom Ritu" za Branka Bauera značio je prekid petogodišnje pauze - koliko ga nije bilo iza kamere.
Da je posao obavio kako valja, potvrđeno je već prošle godine na Pulskom festivalu gde je prikazan film "Zimovanje u Jakobsfeldu" - u stvari deo serije "Salaš u Malom Ritu".
Kritičari su pored ostalog zapisali da je Bauerov povratak bio vrlo uspešan i da "Zimovanje u Jakobsfeldu", bez obzira što ne predstavlja delo izuzetnih estetičkih i kinestetičkih kvaliteta, u svakom slučaju zadovoljava jedan bitan uslov kad je film u pitanju: publika će ga rado gledati.
Posebno su u sećanju gledalaca ostali njegovi filmovi " Licem u lice" (neki kritičari i danas smatraju da je to najbolji domaći film sa "savremenom" temom), "Prekobrojna", "Doći i ostati", "Tri Ane"...
Rad na TV-seriji "Salaš u Malom Ritu" za Branka Bauera značio je prekid petogodišnje pauze - koliko ga nije bilo iza kamere.
Da je posao obavio kako valja, potvrđeno je već prošle godine na Pulskom festivalu gde je prikazan film "Zimovanje u Jakobsfeldu" - u stvari deo serije "Salaš u Malom Ritu".
Kritičari su pored ostalog zapisali da je Bauerov povratak bio vrlo uspešan i da "Zimovanje u Jakobsfeldu", bez obzira što ne predstavlja delo izuzetnih estetičkih i kinestetičkih kvaliteta, u svakom slučaju zadovoljava jedan bitan uslov kad je film u pitanju: publika će ga rado gledati.
Napravljen je jednostavno, toplo, sa izvrsnim Slavkom Štimcem i dobrim Slavkom Perovićem u glavnim ulogama.
Nema, stoga, nikakvih razloga da ne verujemo da će se u tim okvirima razmišljati i o seriji od čijih je delova montiran i film.
Filmska serija "Salaš u Malom
Ritu" snimljena je u koprodukciji Filmske redakcije TV Beograd
(urednik Ljubomir Radičević), Centralnog filmskog studija
"Košutnjak" i "Neoplante-filma" iz Novog Sada.
Pored Slavka Štimca, Svetislava Goncića
i Slobodana Perovića, kojima je dodeljen zadatak da "nose" seriju, u ostalim ulogama pojavljivaće se i niz poznatih
glumaca: Pavle Vujisić, Miroljub Lešo, Renata Ulmanski,
Stole Aranđelović, Dušan Poček, Goran
Sultanović, Ljubica Ković, Miša Janketić, Mića Tatić...
Serija je snimljena u koloru, svaka
epizoda traje više od jednog časa, tako da je posao koji je
obavila ekipa Branka Bauera ravna snimanju 11 igranih filmova...
Napisala: Nevenka Opačić, obrada: Yugopapir (RTV revija, februar 1976.)
Napisala: Nevenka Opačić, obrada: Yugopapir (RTV revija, februar 1976.)
 |
| Ovako je izgledao TV program 29. februara 1976, kada je od 20 časova i pet minuta počelo emitovanje "Salaša u Malom Ritu": Nezaobilazno je bilo i novo "Nedeljno popodne" Saše Zalepugina, kao i još jedna epizoda "Janošika" |
