Skoplje, 11. mart 1943: Kako su Blaga i Aleksandar Todorovski sačuvali život male Vijen Vinite - Titi

Zbunili su se i prepali, ali je Blagica ipak prisebno zgrabila Titi i zavukla se sa njom pod krevet. Titi je mislila da se to njih dve igraju, pa se glasno smejala, radujući se. Sreća ih je poslužila, pa ih agent nije otkrio

April 1984: Susreti uvek počinju suzama, radosti i tuge. Tako i nedavno, u Skoplju, marta, na dan kada su 1943. deportovani makedonski Jevreji.

Opet je doputovala Vijen Vinita Behar-Ezuri, Jevrejka koja je spasena nacističkog logora i sigurne smrti zahvaljujući hrabrosti porodice Todorovski.

*****

Danas je to zrela žena sa pečatom sefardske lepote na crnoj kosi i u tamnim očima osenčenim nekom davnom setom i zebnjom... Nekada, bila je to kovrdžava devojčica koja je ljupko čavrljala na španskom, jeziku skopskih Jevreja-Sefarda.

Zvali su je Titi.

Mala Titi Behar, ćerka Rebeke i Arona

Njena priča je jedna od izuzetnih u porobljenoj Evropi, u vreme jezivih hitlerovskih pogroma Jevreja. Svedočanstvo o ljubavi, čovečnosti, solidarnosti - srećom, nepobedivim...

Kako se sve dogodilo ispričali su nam Blaga i Aleksandar Todorovski, koji su Titi spasli život:

- Naše dve porodice živele su u velikoj slozi i ljubavi. Mi nismo imali dece, a naši prijatelji Aron i Rebeka Behar imali su četvorogodišnju kćerčicu Vijen Vinitu, koju sam ja od milošte prozvala Titi. Više je niko nije ni zvao drugačije... 

Uoči zlokobnog 11. marta 1943. beše prohladan dan. Titi je bila kod nas u kući.

Gradom je već kružila strašna priča da će sledećeg dana biti odvedeni svi skopski Jevreji. 

Blaga i Aleksandar odlučili su, uprkos opasnosti, da zadrže malu Titi, da je ne daju Nemcima. Iste večeri odneli su je roditeljima da se sa njom pozdrave i oproste.

Kako opisati strašni trenutak oproštaja? Todorovski i danas plaču kada se toga sete.

- Taj tren se nikada neće izbrisati iz moga sećanja. Aron se ipak pribrao i napisao belešku u kojoj kaže da nam svoju kćer ostavlja na čuvanje dok se ne vrate: Uzeli smo belešku i dete i uz suze se rastali - priča Aleksandar Todorovski.

- Titi je bila mala da bi shvatila šta se u tom trenutku dešavalo.

- Ne pamtim lik majke i oca - sa tugom kaže ova još lepa žena.

Pogromi

Sledećeg jutra, 11. marta, u Skoplju je izvršena opšta blokada. Ni ptica nije mogla iz obruča. Zajedno sa svim Jevrejima bili su odvedeni i Titini roditelji. Jevreji iz Skoplja i okoline bili su smešteni u zgradi Monopola i čuvani pod silnom stražom, sve do dana kada su odvedeni u logore smrti.

Tih dana, Blaga Todorovska, želeći da sazna bilo šta o roditeljima devojčice, uputila se uličicom koja je prolazila pored zgrade Monopola. Na samom početku sačekali su je stražari na konjima:

- Brzo sam se snašla i ispričala im da sam imala služavku, da mi je iz kuće pokrala sve pare i dragocenosti i da je sada tražim kod neke babe koja je stanovala na kraju uličice. Stražari su mi poverovali, jer sam se za tu priliku obukla bogato, u krzno, stavila nakit i šešir... Tako sam se, pričajući istu laž provlačila sve dalje kroz gusti kordon stražara...

Dvorište Monopola bilo je ograđeno drvenim tarabama kroz koje su Jevreji stalno izvirivali, moleći da im se bar nešto kaže o njihovoj daljoj sudbini.

Blagi je uspelo da jednom od njih kaže koga traži.

Uskoro se pojavila Rebeka Behar:

"Kako je Titi?" - tiho, izbezumljeno pitala je mlada žena.

"Dobro je, ne brini!" - odgovorila sam i ja kroz plač.

To je bio poslednji susret dveju prijateljica.

Uskoro su svi makedonski Jevreji bili odvedeni u konc-logore i pogubljeni u gasnim komorama.

Mala Titi o tome, naravno, ništa nije znala i živela je relativno bezbedno u porodici Todorovskih.

Ali, naravno, zli ne miruju.

Ubrzo je njeno prisustvo postalo sumnjivo komšijama. Neki potkazivač došanuo je policiji da se u kući Todorovskih krije jevrejsko dete. 

Počeli su pretresi i ispitivanje, na vrata je zakucao agent fašističke policije. 

Zbunili su se i prepali, ali je Blagica ipak prisebno zgrabila Titi i zavukla se sa njom pod krevet. Titi je mislila da se to njih dve igraju, pa se glasno smejala, radujući se.

Sreća ih je poslužila, pa ih agent nije otkrio...

U to vreme u komšiluku se šaputalo i da je Titi - Blagino vanbračno dete, jer ona sa mužem dece nije imala. Todorovski se nisu protivili ovim otrovnim ogovaranjima, bilo im je najvažnije da zaštite dete.

Međutim, palanačka govorkanja nisu mogla da zavaraju i policiju. Dete su morali da prebace u selo Madžari, kod Blagine majke.

Ali, kada je i ovo skrovište postalo nesigurno, odneli su je u selo Dračevo.

Tako je Titi sve do oslobođenja naše zemlje živela stalno sakrivena, krišom prenošena iz kuće u kuću.

- Posle rata - seća se Blaga - moj muž i ja smo pregledali spiskove pogubljenih Jevreja i pronašli da su Aron i Rebeka nastradali u logoru Treblinka. Sa žalošću smo shvatili da Titi više nema roditelje, da smo to sada nas dvoje.

Ona je rasla, bila je lepo i zdravo dete, i mi se nismo usuđivali da joj detinjstvo narušimo i saopštimo istinu. Stalno smo to odlagali.

Istina

To se može i razumeti. Todorovski su obožovali Titi. Posle oslobođenja prešli su službeno u Rijeku, a devojčica je rasla pod imenom - Titi Todorovska.

Kako se to često događa u porodicama u kojima rastu usvojena deca, Todorovski su kasnije dobili sina kome su dali ime Sergej. Titi više nije bila sama - dobila je brata.

Ali, kao da se tajna nije mogla sačuvati: život je doneo neočekivan rasplet.

Crnokosa i tamnooka Titi, jednoga dana, listajući stari porodični kuvar pronašla je ceduljicu koju je devet godina pre toga, u vreme deportacije, napisao njen otac Aron Behar:

- Nikome o tome nisam pričala, ali sam uzela cedulju i ponela je u Jevrejsku opštinu. Htela sam da budem načisto sa sobom - seća se Vijen Viniti (Titi). - Tako sam sve saznala. Iz Jevrejske opštine uputili su me u Izrael i tako sam tamo nastavila školovanje i dorasla u jednom kibucu.

Ali, tada, kada sam napuštala svoje druge roditelje, Todorovske, osetila sam onaj bol koji, onako mala, nekada, nisam osećala pri rastanku sa majkom i ocem...

Saznanje o poreklu stvorilo je neku vrstu duga prema pravim roditeljima, Rebeki i Aronu. To je, verovatno i uticalo da Titi ode u Izrael.

Vijen Vinita Behar-Ezuri, udata je za Menaše Ezurija, vlasnika jedne privatne turističke agencije. Ima kćerku Šaron i sina Dorona.

U ranoj mladosti, lepa i graciozna, bavila se manekenskim pozivom. Sada se posvetila samo kući i deci.

Svoje druge roditelje, Todorovske, zvala je na sva velika porodična slavlja u Izrael - na svoju svadbu, prilikom rođenja dece...

Ona sama, kad god može dolazi u Skoplje na komemoraciju jevrejskim žrtvama 11. marta.

Blagica, Aleksandar i Titi ne zaboravljaju godine nesreće, progona, ali i ljubavi i ljudske solidarnosti i hrabrosti.

Napisala: Vera Bužarovska, obrada: Yugopapir (Bazar, april 1984.)

Podržite Yugopapir: FB TW Donate