Pogledaj ovaj spisak. Evo krsta pored njegovog imena. Sam je sebi presudio. Psuje nas, ruga nam se, prkosi. Kad su ga saslušavali, rekao je: "Tucite, ubijte, pobeda je naša!"
Naša reportaža "Petokraka heroja Slave" o prkosu i junačkoj smrti šesnaestogodišnjeg dečaka iz Bogatića i dalje izaziva veliko interesovanje u javnosti. Redakciji svakodnevno stižu pisma od naših čitalaca. O Slavinoj hrabrosti i smrti razgovarali smo i sa borcima, političarima i njegovim drugovima i zemljacima.
(Reportaža je najverovatnije objavljena u nekom od decembarskih brojeva Ilustrovane 1978. godine / brojevi 1048-1051 / Javite se ukoliko je imate - op. Y. )
Slavoljub - Slava Ković iz Bogatića, sa urezanom petokrakom na čelu, streljan u Šapcu 10. januara 1942. godine (foto: znaci.net) |
*****
MOMČILO DUGALIĆ, general-potpukovnik,
potpredsednik SUBNOR-a Jugoslavije:
- Pišući o Slavi Koviću, otržući
ga od zaborava, "Ilustrovana Politika" mu samim tim podiže
lep spomenik. Vaša priča o dečaku sa fotografije, snimljene uoči
svirepog pogubljenja otkriva jedno od mnogih svedočanstava postojanosti i prkosa porobljenih ali nikad nepokorenih naših ljudi.
To nije samo protest protiv ropstva i tiranije tuđina, nego i odsudna borba na poslednjoj liniji života, u kojoj čovek treba da ostane čovek a zločinca da hvata strah, da potlačeni ne izgube veru.
To nije samo protest protiv ropstva i tiranije tuđina, nego i odsudna borba na poslednjoj liniji života, u kojoj čovek treba da ostane čovek a zločinca da hvata strah, da potlačeni ne izgube veru.
Ko tako umire, ostaje večito da živi
u svakom novom pokolenju. Najlepši spomenik koji im dugujemo je
borba za što humaniji život ljudi za koje su živeli i umirali ti
ljudski gorostasi.
ŽIVORAD KOVAČEVIĆ, predsednik
Skupštine grada Beograda:
- Pridružujem se inicijativi redakcije
"Ilustrovane Politike" da se potresni događaji iz naše
revolucije i herojsko držanje šesnaeetogodišnjeg borca Mačvanskog
odreda Slavoljuba Kovića pred neprijateljem - trajno obeleži.
Naše društvo znalo je da ceni podvige
hiljada znanih i neznanih heroja naše narodnooslobodilačke borbe i
da mladim generacijama ukazuje na njihove besprimerne podvige,
njihovu ljubav prema domovini, odanost Partiji i žrtvovanje za
ideale za koje su se borili.
Zato mislim da je i podvig Slavoljuba
Kovića, koji je sa urezanom petokrakom na okrvavljenom čelu
prkosio i neustrašivo stao pred puščane cevi nemačkih fašista i
domaćih izdajnika dostojan da se obeleži kako bi trajno ostao u
sećanjima današnje generacije i budućih generacija.
Izgleda mi najprirodnije da neka
ustanova u kojoj borave deca i mladi (obdanište, osnovna škola, dom
za decu i omladinu i slično) dobije Slavoljubovo ime - jer bi to bio
ne samo spomen, već bi priča o malom heroju bila stalno živa i
podsticajna.
Dr SAŠA BOŽOVIĆ, proslavljena
lekarka koja je bila zajedno sa Boškom Buhom onog dana kad je mali
heroj poginuo:
- Naš narod je plemenit, dobar i pun
ljubavi prema svemu što ima svoju vrednost. Naša književnica Mina
Kovačević podigla je spomenik Šulcu, Nemcu, jer je i u njemu
osetila ljudskost.
Mi imamo u našem narodu veličine koje nose težinu i jaču i veću od Šulca. Međutim, nedostaje nam nešto što će da nas podseća, da nas povremeno greje. Imamo naš veličanstveni Kragujevac koji me uvek boli kad god se setim tragedije koju nosi.
Mira Alečković me je svojom poemom ovog oktobra ponovo, posle toliko decenija, potresla, ali ako, neka nas potresa i Mira i stotine drugih, neka nas bude da ne zaboravimo ono što je veliko.
Naravno da ne smemo da zaboravimo junaka Slavoljuba - Slavu Kovića iz Bogatića koji treba sve nas i starije i mlađe da podseća na herojstvo.
Zašto mu ne bismo ostavili trajnije obeležje: njegovu ulicu, školu, spomenik?
Mi imamo u našem narodu veličine koje nose težinu i jaču i veću od Šulca. Međutim, nedostaje nam nešto što će da nas podseća, da nas povremeno greje. Imamo naš veličanstveni Kragujevac koji me uvek boli kad god se setim tragedije koju nosi.
Mira Alečković me je svojom poemom ovog oktobra ponovo, posle toliko decenija, potresla, ali ako, neka nas potresa i Mira i stotine drugih, neka nas bude da ne zaboravimo ono što je veliko.
Naravno da ne smemo da zaboravimo junaka Slavoljuba - Slavu Kovića iz Bogatića koji treba sve nas i starije i mlađe da podseća na herojstvo.
Zašto mu ne bismo ostavili trajnije obeležje: njegovu ulicu, školu, spomenik?
PURIŠA ĐORĐEVIĆ, filmski režiser:
- Dečaku, čija fotografija odavno
postoji, sada se zna i ime. Ja sam jednom, pre više od dvadeset
godina, tragao za jednom fotografijam iz rata; bio je to snimak jedne
partizanke. Ništa nismo znali o toj devojci, ni ko je, ni odakle je.
Ta slika nepoznate devojke navela me je da snimim dokumentarni film
"Devojka sa naslovne strane".
Znam da su Čačak i okolina puni nepoznatih heroja čiji su podvizi ostali nezabeleženi. Pa i Šabac: u njegovoj okolini za vreme rata ubijeno je tri hiljade seljaka koji do danas nisu dobili spomenik. Možda bi sada Šapčani mogli da se sete svojih poginulih heroja, da oni zaslužuju spomenik, pa da bar sada ovom dečku, doskora bezimenom junaku, podignu spomenik, na primer.
Znam da su Čačak i okolina puni nepoznatih heroja čiji su podvizi ostali nezabeleženi. Pa i Šabac: u njegovoj okolini za vreme rata ubijeno je tri hiljade seljaka koji do danas nisu dobili spomenik. Možda bi sada Šapčani mogli da se sete svojih poginulih heroja, da oni zaslužuju spomenik, pa da bar sada ovom dečku, doskora bezimenom junaku, podignu spomenik, na primer.
TV emisija o Slavi
ĐOKO STOJIČIĆ, urednik RTB i
predsednik Sekciije za kulturu Republičke konferencije SSRN Srbije:
- Kad sam pročitao vašu reportažu o
zadivljujućem herojstvu mladog Slavoljuba Kovića, pomislio
sam: nešto treba učiniti da se sačuva sećanje na njegov natčovečanski otpor fašizmu i
porobljavanju. Tu nije reč o podvigu, jednom trenutku heroizma, već
o stamenom čoveku koji je duboko u svojoj svesti povukao znak
jednakosti između slobode i života.
Taj njegov pogled, taj stav, taj prezir koji kao brana zaustavlja neprijatelja i tera ga da divlja, da mu urezuje petokraku na čelu i da u nemoći puca u nesavladivo srce, taj pogled je glasno grlo naše revolucije.
Treba ga zabeležiti u čitankama, podići mu spomenik, napisati pesme, komponovati kantate. Slavoljuba Kovića treba uneti u svest i pamćenje, proglasiti ga narodnim herojem. Jer taj dečak iz Bogatića nije jedan životopis, to je sažeta energija nepokorenog i slobodoljubivog naroda.
Taj njegov pogled, taj stav, taj prezir koji kao brana zaustavlja neprijatelja i tera ga da divlja, da mu urezuje petokraku na čelu i da u nemoći puca u nesavladivo srce, taj pogled je glasno grlo naše revolucije.
Treba ga zabeležiti u čitankama, podići mu spomenik, napisati pesme, komponovati kantate. Slavoljuba Kovića treba uneti u svest i pamćenje, proglasiti ga narodnim herojem. Jer taj dečak iz Bogatića nije jedan životopis, to je sažeta energija nepokorenog i slobodoljubivog naroda.
Televizija Beograd inspirisana
reportažom u "Ilustrovanoj Politici" snimiće dokumentarnu
emisiju o Slavi Koviću.
Ne odvajam ga od Buhe
ŽIVORAD BERIĆ, penzioner i prvoborac
iz Loznice:
- Bio sam 1941. godine komandant mesta
u Bogatiću. Mačvani su masovno odlazili u partizane. Formirali smo
bogatićku seosku četu koja je kasnije ušla u sastav Mačvanskog
partizanskog odreda. Slava je među prvima došao i rekao mi:
- Žiko, evo, došao sam i ja. Hoću da idem u partizane da se borim. Pušku nemam, oteću je od Nemaca, ali sam evo doneo ovu moju "mašinku", trebaće mi da nešto drugovima sašijem i okrpim.
Pogledam, a on doneo šivaću mašinu. I otišao je. Više ga nisam video.
Tek na ovoj potresnoj slici pre deset godina.
Ja sam ga prvi prepoznao kad su pokazali fotografiju.
Napišitete da ja Slavu ne odvajam od Boška Buhe. Mislim da mu treba podoći spomenik usred Bogatića. Ali, to treba da učini Savez boraca u Bogatiću i Šapcu.
Sramota je što to dosad nije učinjeno.
- Žiko, evo, došao sam i ja. Hoću da idem u partizane da se borim. Pušku nemam, oteću je od Nemaca, ali sam evo doneo ovu moju "mašinku", trebaće mi da nešto drugovima sašijem i okrpim.
Pogledam, a on doneo šivaću mašinu. I otišao je. Više ga nisam video.
Tek na ovoj potresnoj slici pre deset godina.
Ja sam ga prvi prepoznao kad su pokazali fotografiju.
Napišitete da ja Slavu ne odvajam od Boška Buhe. Mislim da mu treba podoći spomenik usred Bogatića. Ali, to treba da učini Savez boraca u Bogatiću i Šapcu.
Sramota je što to dosad nije učinjeno.
Slavu u čitanke
RADIŠA RADIŠIĆ, iz Aranđelovca:
- Ustanička Mačva ima čime da se
ponosi. Predlažem da fotografija neustrašivog i prkosnog Slave
Kovića obavezno uđe u čitanke za osnovne škole sa iscrpnim
napisom o njegovom detinjstvu, odlasku u partizane, držanju pred
neprijateljem i streljanjem.
Da se vidi i da se zna da su naša omladina, mladići i deca, ginuli i umirali kao heroji: uspravno, prkosno i dostojanstveno.
Da se na herojstvu ovog dečaka, sa čijeg čela teče krv uče njegovi vršnjaci širom Jugoslavije.
A njegov rodni Bogatić treba da mu, bez dvoumljenja, usred grada na najlepšem mestu podigne dostojan spomenik sa njegova dva znamenja: "singericom" i puškom, a da neka ustanova ili preduzeće dobije njegovo ime.
Da se vidi i da se zna da su naša omladina, mladići i deca, ginuli i umirali kao heroji: uspravno, prkosno i dostojanstveno.
Da se na herojstvu ovog dečaka, sa čijeg čela teče krv uče njegovi vršnjaci širom Jugoslavije.
A njegov rodni Bogatić treba da mu, bez dvoumljenja, usred grada na najlepšem mestu podigne dostojan spomenik sa njegova dva znamenja: "singericom" i puškom, a da neka ustanova ili preduzeće dobije njegovo ime.
ČEDA KOVIĆ, službenik Beogradske
banke u Šapcu:
- Ne, nismo rođaci iako imamo isto
prezime. Odrasli smo zajedno u Bogatiću i išli u osnovnu školu.
Evo, sačuvao sam i sliku našeg razreda na kojoj je i Slava.
Bio je siromašan, ali veoma dobar, skroman i druželjubiv dečko. Sa drugovima je delio i poslednji zalogaj.
Zaslužio je da bar jedna ulica u Bogatiću ili Šapcu nosi njegovo ime.
Fotografija koju je redakciji dostavio Čeda Ković: Slava je obeležen strelicom (klik za uvećanje) |
Bio je siromašan, ali veoma dobar, skroman i druželjubiv dečko. Sa drugovima je delio i poslednji zalogaj.
Zaslužio je da bar jedna ulica u Bogatiću ili Šapcu nosi njegovo ime.
RATOMIR VIĆENTIJEVIĆ iz Valjeva,
predsednik Međuopštinskog odbora SUBNOR-a Podrinsko-kolubarskog regiona u Šapcu:
- Vi ste nas svojom reportažom ukorili
i opomenuli. Odmah posle Nove godine pozvaću drugove iz Šapca i
Bogatića da vidimo kako da na najbolji način sačuvamo trajnu
uspomenu na tog divnog momka. Sramota je što to do sada nije
urađeno. Pozvaćemo i vas na taj dogovor.
OLGA ĐOLNIĆ iz Bogatića, Slavina sestra:
- Hvala vam što ste mog Slavu otrgli
od zaborava. Ali da vam ispričam još nešto. Prošli put
sam to zaboravila. Bila sam zbunjena i iznenađena što se neko posle
toliko godina interesuje za mog napaćenog brata.
Kad smo ja i majka Milica čule da je
uhvaćen i da je u zatvoru u Šapcu, odmah smo tamo otišle i preko
prijatelja doznale da u Šapcu jedan folksdojčer, neki Dolček, za
novac pušta uhapšene iz zatvora.
Prodali smo nešto i sa novcem i poklonima otišli kod tog crnog Dolčeka. Uzeo je novac i poklone i obećao da će učiniti "sve što može".
Prodali smo nešto i sa novcem i poklonima otišli kod tog crnog Dolčeka. Uzeo je novac i poklone i obećao da će učiniti "sve što može".
Kad sam drugi put otišla kod njega da
ga pitam šta će biti sa Slavom, pozvao me je u stranu i rekao:
- Nema ništa od njega!
- Kako nema, gospodine?
- Ne vredi!
- Zašto ne vredi? Pa on je još dete?
- Pogledaj ovaj spisak. Evo krsta pored
njegovog imena. Sam je sebi presudio. Psuje nas, ruga nam se, prkosi.
Kad su ga saslušavali, rekao je:
"Tucite, ubijte, pobeda je naša!"
"Tucite, ubijte, pobeda je naša!"
Pre nekoliko dana u Istorijskom arhivu
Beograda, među spisima Specijalne policije, našli smo i spisak streljanih u logoru u Šapcu januara 1942. godine.
Pored imena Slavoljuba Kovića piše:
"Priznao je samo da je učestvovao u borbama protiv Nemaca. Neće da kaže ko mu je dao pušku i municiju. Ništa više neće da prizna. Partija prva.
Pored imena Slavoljuba Kovića piše:
"Priznao je samo da je učestvovao u borbama protiv Nemaca. Neće da kaže ko mu je dao pušku i municiju. Ništa više neće da prizna. Partija prva.
"Partija prva", kako nam je
objasnila službenica arhiva, značilo je - za streljanje.
Obrada: Yugopapir (Ilustrovana, januar 1979.)
Obrada: Yugopapir (Ilustrovana, januar 1979.)