Tone Rožič (24), standardni tobdžija Olimpije: Teško je bilo istisnuti iz ekipe Braneta Oblaka (1976)

Ne navijam ni za jedan klub, ali najviše bih voleo kada bi prvo mesto osvojila ekipa Partizana. Partizan i Olimpija imaju dosta zajedničkog. To su pravi jugoslovenski klubovi u kojima igraju igrači iz svih krajeva naše domovine

U Olimpiji igra veliki broj fudbalera koji nisu ponikli u ovom klubu. Ipak, oni koji godinama rade u Olimpiji mogu biti zadovoljni i ponosni što iz redova podmlatka Olimpije skoro svake godine izađe bar po jedan - prvotimac.

Samo u poslednje četiri godine iz podmlatka Olimpije izašlo je nekoliko igrača koji su uspeli da izbore i dres sa državnim grbom, a ima i onih koji još i danas kucaju na vrata saveznog kapitena i priželjkuju dres jedne od selekcija našeg državnog tima.

Brane Oblak, Danilo Popivoda, Vili Ameršek, Zdenko Iskra i Tone Rožič demantovali su sve glasove da u Sloveniji nema fudbalskih talenata.

Uskoro ovoj petorki dokazanih asova pridružiće se Mladen Jovičević i Branko Šebijan koji su veoma talentovani fudbaleri i svaki dan čekaju šansu da postanu standardni prvotimci.

Danas standardni tobdžija Olimpije Tone Rožič 31. januara ove godine dok se njegov klub nalazio na pripremama u Kopru proslavio je 24. rođendan.

Rožič je prvo prošao kroz ruke Bore Jovanovića, koji godinama trenira pionire Olimpije, a zatim je završio i omladinsku fudbalsku školu Nedeljka Gugolja, u kojoj se danas uspešno otkrivaju i školuju mladi fudbalski talenti.

Rožič je potpisao prvi profesionalni ugovor sa Olimpijom 1970. godine i tek tada nastupile su za njega nove brige i problemi kako izboriti dres zeleno-belog prvotimca.

Teško je bilo istisnuti iz ekipe Braneta Oblaka koji je baš u to vreme vedrio i oblačio na levom krilu Olimpije. 

Samo kada je ovaj as našeg fudbala bio bolestan ili povređen, Rožič se pojavljivao u prvoj ekipi.

Kada je Oblak napustio Olimpiju i prešao u Hajduk, Roža je dobio šansu, dokazao svoju pravu vrednost i postao standardni prvotimac.

Rožič je prošle godine potpisao i drugi profesionalni ugovor sa klubom u kome je ponikao i stekao današnju afirmaciju, tako da je sada sigurno da će ostati u Olimpiji sve do jula 1979. godine.

Na početku ovogodišnjeg fudbalskog šampionata on se nije pojavljivao u ekipi zbog povrede, odigrao je u jesenjem delu samo devet prvenstvenih utakmica i postigao pet golova za svoju ekipu, samo gol manje od najboljih strelaca Olimpije Jurišića i Ameršeka koji su se po šest puta upisali u listu strelaca.

Zahvaljujući njemu i njegovim kolegama koji su se drugarski borili i zalagali, njihovom pravom profesionalnom odnosu prema fudbalu Olimpija je, iako oslabljena, prevazišla sva očekivanja svojih navijača i osvojila 17 bodova i u prvom delu prvenstva i završila na osmom mestu na tabeli, ostavivši iza sebe i dva šampiona, Sarajevo i Željezničar.

Kako do prvog miliona...

- Otišao nam je Popivoda u inostranstvo, Šišić u JNA, neki su prestali da igraju fudbal tako da su svi mislili da ćemo se naći na dnu tabele. Međutim, mi smo svaku utakmicu shvatall ozbiljno i postigli smo neočekivano dobre rezultate. 

Ja cenim sve svoje kolege i igrače, ali u fudbalu važi jedno pravilo, a to je: koga nema bez njega se može.

I na početku prolećnog dela prvenstva ponovno smo ostali bez Lalovića, Hristovskog i mladog Šebijana koji su otišli u JNA, zatim Dalanovića koji je povređen, ali ja sam optimista i očekujem da će moje kolege zajedno sa mnom i dalje razvijati drugarstvo u čemu je najveća snaga jednog tima, i da ćemo osvajati bodove.

Očekujem da će moja Olimpija na kraju prvenstva zauzeti jedno od mesta u sredini tabele.

- Koliko ste odigrali utakmica za Olimpiju?

- Do sada sam odigrao 230 utakmica u dresu Olimpije. Naš pravilnik o nagrađivanju je tako napravljen da svaki igrač koji odigra 300 utakmica dobije nagradu od kluba u iznosu od milion starih dinara, a onaj igrač koji odigra 500 utakmica dobije dvostruko.

Ja se nadam da ću iduće godine osvojiti taj prvi milion.

Zašto sudije skoro da i ne znaju za njegovo ime?

- Imate li još neke sportske ambicije?

- Bila mi je velika želja da zaigram u bilo kojoj selekciji nacionalnog tima i to mi je uspelo. Odigrao sam tri utakmice za mladu reprezentaciju i na tome je sve stalo.

Uvek me savezni kapiten pozove, ali nikako da mi da poverenje.

Još uvek živim u nadi da na mene računa i zato ću u sledećem delu prvenstva igrati što budem mogao bolje i misliti i na dres sa državnim grbom.

- Kako je Olimpija pripremljena za prvenstvo?

- Pošto smo ostali bez nekoliko fudbalera, to će se neki novi igrači pojaviti u ekipi. Potrebno je izvesno vreme da se oni uklope i uigraju. Inače mi smo zadovoljni pripremama i ja očekujem dobar start kao i u prethodnom delu prvenstva.

- Kome će, po vašem mišljenju, pripasti ovogodišnja šampionska titula?

- Ne navijam ni za jedan klub, ali najviše bih voleo kada bi prvo mesto osvojila ekipa Partizana. Partizan i Olimpija imaju dosta zajedničkog. To su pravi jugoslovenski klubovi u kojima igraju igrači iz svih krajeva naše domovine.

- Da li razmišljate o odlasku u inostranstvo?

- O tome je još rano da govorim. Imam ugovor sa Olimpijom još četiri godine i zato vreme mnogo što šta se može promeniti. Studiram Višu saobraćajnu školu u Zagrebu i velika mi je želja da pored igranja fudbala ipak sebi obezbedim i jedno skromno zanimanje dok sam još mlađi.

*****

Spomenimo i to da Olimpijino levo krilo nikada nije bilo kažnjavano, da sudije skoro i ne znaju za njegovo ime, jedino onda kada se Rožič upiše u listu strelaca.

Predsednik FK Olimpija Egon Konradi kaže za Rožiča:

- Kad su u pitanju disciplina i sportsko ponašanje, onda Rožič zaslužuje posebnu pohvalu. Sa ovim igračem nismo nikada imali nikakvih problema ni na zelenom polju, ni u privatnom životu.

Napisao: Uroš Đurić, obrada: Yugopapir (Tempo, februar 1976.)

Podržite Yugopapir: FB TW Donate