Đorđe Balašević, Lepa Brena ... Oni su godinama živeli i radili u Novom Sadu i bili gotovo potpuni anonimni, jer na novosadskoj TV nije bilo ljudi sposobnih da ih otkriju ili spremnih da im pruže šansu, a kad su otišli sedamdesetak kilometara nizvodno postali su zvezde. Isto je i u pozorištu
Kao i njegova bivša supruga Tanja
Bošković na TV Beograd, tako je i jedan od najboljih glumaca Srpskog
narodnog pozorišta u Novom Sadu, Vasa Vrtipraški - na "crnoj
listi" novosadske TV, zato što mu ambicije i kvaliteti nisu
dozvolili da igra bilo šta, a krupniji glumački zalogaji su
rezervisani za glumce sa strane, čime neki ljudi sa novosadske TV
leče komplekse inferiornosti i provincije - tvrdi popularni glumac.
*****
Iako je jedan od najdarovitijih, po mnogima i najdarovitiji, novosadski glumac mlađe generacije, markantne pojave, osobenog scenskog izraza i šarma i
izvorne predanosti pozivu, Vase Vrtipraškog već dugo nema - ni na
filmu, ni na televiziji.
To čudi, tim pre što je, van svake sumnje, izvanredan glumac koji je već godinama glavni nosilac repertoara SNP.
Ko je kriv što su njegov talenat i popularnost ostali samo u
okvirima jednog monumentalnog belouškastog zdanja i u granicama
jednog grada.
To čudi, tim pre što je, van svake sumnje, izvanredan glumac koji je već godinama glavni nosilac repertoara SNP.
- Za to je ponajviše kriva novosadska
televizija koja me je poodavno stavila na svoju "crnu listu",
na kojoj smo jedino Berček i ja. Još kao glumac - početnik odbio
sam jednu ulogu za koju sam smatrao da je ispod mog nivoa, i od tada
do danas traje njihova osveta. A poznato je da se šira popularnost
najlakše stiče TV ulogama.
Kada govori o novosadskoj TV Vrtipraški
je, opravdano ili ne, pun gneva:
- Sa oduševljenjem smo očekivali
početak rada novosadske televizije, ali smo se brzo razočarali kad
smo videli ko je sve zaposeo ključna urednička mesta. Anonimni i
jedva znani srednjaci odjednom su postali kreatori TV politike i
njenog programa.
Oni su, avanzujući preko noći, potom dovlačili još anonimnije i beznačajnije ljude po sistemu kluba, preko vinjaka, ličnih veza i vezica ...
Tako su za kulturu, umetnost i zabavu postali glavni Pera Zubac, Crnjanin, Lukić ... o čijim kvalitetima je zaista izlišno govoriti.
Oni, i njima slični i bliski, su svoju umetničku inferiornost "lečili" pretvarajući novosadsku TV u filijalu beogradske i zagrebačke televizije, dovodeći umetnike i stvaraoce iz tih centara da im prave program, kao da je Novi Sad provincija bez duha i znanja.
Pre će biti da su ti ljudi opterećeni kompleksom provincije nego što je to Novi Sad.
Oni su, avanzujući preko noći, potom dovlačili još anonimnije i beznačajnije ljude po sistemu kluba, preko vinjaka, ličnih veza i vezica ...
Tako su za kulturu, umetnost i zabavu postali glavni Pera Zubac, Crnjanin, Lukić ... o čijim kvalitetima je zaista izlišno govoriti.
Oni, i njima slični i bliski, su svoju umetničku inferiornost "lečili" pretvarajući novosadsku TV u filijalu beogradske i zagrebačke televizije, dovodeći umetnike i stvaraoce iz tih centara da im prave program, kao da je Novi Sad provincija bez duha i znanja.
Pre će biti da su ti ljudi opterećeni kompleksom provincije nego što je to Novi Sad.
Vrtipraški ove svoje navode
potkrepljuje i nekim primerima:
- Pogledajte, recimo, zašto Novi Sad
nema velikih i poznatih glumaca, pevača, pop grupa,
sportista ... Čim isti ti ljudi odu iz Novoga Sada uspeh im je
zagarantovan. Zar za to nisu dokaz Đorđe Balašević, Lepa Brena ...
Oni su godinama živeli i radili u Novom Sadu i bili gotovo potpuni anonimni, jer na novosadskoj TV nije bilo ljudi sposobnih da ih otkriju ili spremnih da im pruže šansu, a kad su otišli sedamdesetak kilometara nizvodno postali su zvezde.
Isto je i u pozorištu.
Razišla se najjača, u našoj zemlji ikad okupljena, ekipa pozorišnih reditelja: Mijač, Dejmek, Đurković, Orešković ... otišli glumci Jelisić, Banjac, Gula ... da ne spominjem druge ljude u drugim oblastima stvaralaštva.
A svi su otišli jer ih u ovom gradu nisu dovoljno cenili, niti im je pružena prava šansa i mogućnost da se maksimalno iskažu.
Oni su godinama živeli i radili u Novom Sadu i bili gotovo potpuni anonimni, jer na novosadskoj TV nije bilo ljudi sposobnih da ih otkriju ili spremnih da im pruže šansu, a kad su otišli sedamdesetak kilometara nizvodno postali su zvezde.
Isto je i u pozorištu.
Razišla se najjača, u našoj zemlji ikad okupljena, ekipa pozorišnih reditelja: Mijač, Dejmek, Đurković, Orešković ... otišli glumci Jelisić, Banjac, Gula ... da ne spominjem druge ljude u drugim oblastima stvaralaštva.
A svi su otišli jer ih u ovom gradu nisu dovoljno cenili, niti im je pružena prava šansa i mogućnost da se maksimalno iskažu.
Kada je već pomenuo pozorište, čiji
je i sam član, Vrtipraškog podsećamo na brojne primedbe da SNP ima
prilično oskudan repertoar, nizak umetnički nivo predstava, slab
izbor komada i slično:
- Jedino, i isključivo, priznajem
nedostatak umetničkog autoriteta. Tvrdim da imamo
dobar glumački kadar, sposoban za izvođenje najvećih projekata, i
iz klasičnog i iz modernog repertoara, ali nemamo autoritativnih
direktora, dramaturga, umetničkih rukovodilaca ... koji imaju znanje
o struci i sluh za najaktuelnija zbivanja u savremenom pozorištu.
Ja ne kažem da ljudi u SNP na tim funkcijama nisu dobri, ali je njihov stručni i umetnički dignitet u širim jugoslovenskim razmerama nikakav!
Mi, recimo izuzev sada "Balkanskog špijuna", nikada nismo igrali Dušana Kovačevića, našeg dojučerašnjeg Novosađanina, Stefanovskog, Šnajdera ... bez kojih se ne može zamisliti naš savremeni teatar.
Ja ne kažem da ljudi u SNP na tim funkcijama nisu dobri, ali je njihov stručni i umetnički dignitet u širim jugoslovenskim razmerama nikakav!
Mi, recimo izuzev sada "Balkanskog špijuna", nikada nismo igrali Dušana Kovačevića, našeg dojučerašnjeg Novosađanina, Stefanovskog, Šnajdera ... bez kojih se ne može zamisliti naš savremeni teatar.
Stvari su izgleda krenule nabolje
Pozorišni kritičar Miodrag Kujundžić
ne misli tako. On je nedavno veoma loše, čak pogrdno, pisao baš o
niskom nivou glumačkog kadra SNP:
- E, dobro ste pomenuli tog "cenjenog"
kritičara. On se, na žalost pozorišta uopšte, jedini u ovom gradu
bavi pozorišnom kritikom, i to više od 20 godina. Bez ikakvih je
umetničkih kriterijuma, staromodan i površan, pomalo i osetljiv.
Kako je pisao pre 20 godina tako piše i danas.
"Politika" je za to vreme promenila šest pozorišnih kritičara, ne zato što nisu valjali, već iz želje da se čuju različita mišljenja, a on je jedini i večni u "Dnevniku".
O vrednosti toga što mi radimo, niti ima kompetentne i dobronameme kritike, niti bilo kakvog sukobljavanja mišljenja.
Kujundžić je o nama pisao negativno i kada smo dobijali Sterijine nagrade, i kada smo pravili odlične predstave sa Ljubom Tadićem, Milošem Žutićem, Irfanom Mensurom i drugim elitnim jugoslovenskim glumcima, a tako piše i danas.
Uostalom on je za antologijsku glumu Mikija Manojiovića u "Hrvatskom Faustu" rekao da je obično neartikulisano brbljanje!
Šta onda još reći o kompetentnosti njegove "kritike"?!
Njegove tekstove mi glumci više i ne čitamo ozbiljno ... On se ponaša kao mladi i nadobudni početnik u studentskom listu koji svoje znanje "dokazuje" negacijom svega.
On je tipičan predstavnik onih koji ne mogu prodreti u dubinu pa idu u širinu, pa piše o svemu i svačemu, naravno veoma površno, nekompetentno bez estetskih i umetničkih kriterija.
Kako je pisao pre 20 godina tako piše i danas.
"Politika" je za to vreme promenila šest pozorišnih kritičara, ne zato što nisu valjali, već iz želje da se čuju različita mišljenja, a on je jedini i večni u "Dnevniku".
O vrednosti toga što mi radimo, niti ima kompetentne i dobronameme kritike, niti bilo kakvog sukobljavanja mišljenja.
Kujundžić je o nama pisao negativno i kada smo dobijali Sterijine nagrade, i kada smo pravili odlične predstave sa Ljubom Tadićem, Milošem Žutićem, Irfanom Mensurom i drugim elitnim jugoslovenskim glumcima, a tako piše i danas.
Uostalom on je za antologijsku glumu Mikija Manojiovića u "Hrvatskom Faustu" rekao da je obično neartikulisano brbljanje!
Šta onda još reći o kompetentnosti njegove "kritike"?!
Njegove tekstove mi glumci više i ne čitamo ozbiljno ... On se ponaša kao mladi i nadobudni početnik u studentskom listu koji svoje znanje "dokazuje" negacijom svega.
On je tipičan predstavnik onih koji ne mogu prodreti u dubinu pa idu u širinu, pa piše o svemu i svačemu, naravno veoma površno, nekompetentno bez estetskih i umetničkih kriterija.
I kada je sve crno, pojavi se tu i tamo
makar trunčica optimizma, pa i kod Vase Vrtipraškog:
- Pa, stvari su u poslednje vreme
izgleda krenule nabolje. Novosadska TV je nedavno počela
razračunavanje sa nesposobnjakovićima i verujem da tamo polako
dolaze pravi ljudi na prava mesta.
Slično je i u mojoj kući, SNP, gde su došli novi, prilično sposobni i ambiciozni ljudi, izvršene su neke organizacione promene koje vode kvalitetu, poboljšana je materijalna situacija teatra, a svi najviše očekujemo od dolaska Bore Draškovića za umetničkog direktora.
Slično je i u mojoj kući, SNP, gde su došli novi, prilično sposobni i ambiciozni ljudi, izvršene su neke organizacione promene koje vode kvalitetu, poboljšana je materijalna situacija teatra, a svi najviše očekujemo od dolaska Bore Draškovića za umetničkog direktora.
Razgovarao: Dragan Pejić, obrada: Yugopapir (Halo u poverenju, oktobar 1984.)
