Zimska turistička patrola '70: Vogel - I bog bi ovde zimovao, pogotovo anđeli... jedino je preskupo pivo




Ovde, obilazeći obale, čovek se ili zaljubi ili podmladi. Prirodne lepote još "beže" civilizaciji i komforu. Sve do Ukanca gde vas očekuje valjda najčudnija "žičnica" u ovoj planinskoj zemlji punoj uspinjača. Za četiri minuta hiljadu metara uvis u skučenoj kabini! 

Kranjska Gora nije nam ostala u izuzetnoj uspomeni. Ali je čarobni Vogel sve nadoknadio!

Ako niste nikada videli Bohinjsko jezero, onda verujte na reč da Bled u poređenju sa ovom lepotom podseća na lavor (hladne) vode. Tako je čak i zimi.

Hteli smo na doručak kod profesora Vladimira Dedijera koji ovde ima kuću, ali nam njegovi susedi iz Stare Fužine rekoše da je negde u svetu. Njegovo gostoprimstvo zamenila je istorijska "Gostilna Mihovec".

Ovde, obilazeći obale, čovek se ili zaljubi ili podmladi. Prirodne lepote još "beže" civilizaciji i komforu. Sve do Ukanca gde vas očekuje valjda najčudnija "žičnica" u ovoj planinskoj zemlji punoj uspinjača.

Za četiri minuta hiljadu metara uvis u skučenoj kabini! 

Povratna karta staje 10 dinara. Klizite bukvalno pored surovih kamenih litica. Srećom, prva nelagodnost brzo prolazi.

"Ski hotel Vogel" na Rjavoj skali otkrili su Beograđanima stjuardese i piloti JAT-a na svojim obaveznim zimovanjima.

Ipak, njihove hvale zaboravljate kada vas kabina uspinjače iznese na Rjavu skalu. Sve blešti na suncu i staze kao da su nestvarne: je li to zaista još naša stara, dobra zemlja?

I bog bi ovde zimovao, pogotovo anđeli!

Da nije uspinjača i ski-liftova, ovo bi bila mrtva, sleđena lepota. Ni ovako nije za početnike, jer treba imati veštine i hrabrosti za spust sa Visokog orlovog vrha (1888 metara), Orlove glave ili Kratkih plazi.

Povratak u hotel ili planinske kuće obavezan je sa smučkama na ramenu i taj mali napor jedan je od dva (reklo bi se: jedina) nedostatka Vogela.

Gužvu stvaraju izletnici. Sreli smo najviše gostiju iz Novog Sada i Osijeka.

Na samom Vogelu nema više od 150 kreveta, od toga je polovina u mračnim, ali udobnim i čvrsto sagrađenim planinarskim kućama.

Hotel ne impresionira spolja.

Znalački je sagrađen na vrhu kilometarske litice, Ima čak i "mini šop" prodavnicu odmah kod ulaza, kafanu i salon sa barom.


Sobe su komforne, dvokrevetne. Bolje je iz njih gledati prema visokim vrhovima, jer s druge strane Bohinj i okolina deluju kao da ste u "džambo džetu".

Malokrvniji i nervozniji počinju da osećaju muku od tolike provalije.

U ovom zaista ekskluzivnom zimovalištu dnevni pansion košta između 60 i 81 dinar.

Za vreme boravka namerno smo uzimali pansionsku hranu i ovdašnji kuvari mogli bi, mirne duše, da gostuju i na zimskoj Olimpijadi.

Ručak za jednu osobu košta 22 dinara. Ali je i mala boca istarskog vina "merlot" 20 dinara. Orkestar svira dva puta nedeljno.

Kada smo se vraćali sa strmog Vogela, u kabini uspinjače najbučniji su opet bili Novosađani. U podnožju, uz jezero, Novosađani su počeli da se nerviraju:

- Opet nema autobusa! I juče smo morali gladni da pešačimo šest kilometara.

Oni zimuju u aranžmanu novosadske poslovnice "Kompasa": ni 500 dinara za sedam dana i to još sa prevozom.

Ali su zato ostali, usputni troškovi znatni. Jedan crnomanjasti učenik s brčićima koji se tek naslućuju, požalio se:

- Zamislite da ovde uveče u baru boca piva košta 10 novih dinara.

Zimovati i posećivati barove, to još nije za naše jugoslovenske džepove.

Napisao: Džavid Husić, obrada: Yugopapir (Ilustrovana, januar 1970.)


Zimska turistička patrola 1970: Kranjska Gora

Podržite Yugopapir: FB TW Donate