Fudbal je u nas profesija pojedinaca. Ja mislim da se igrači, ipak, ne ponašaju kao pravi profesionalci, kao što je slučaj u drugim evropskim zemljama. Mislim da jedan fudbaler ne bi mogao da izdrži nijedan trening, a ne utakmicu hokejaša
Posle završenih priprema za olimpijske igre u Insbruku i nekoliko odigranih prijateljskih utakmica, naš savezni kapiten Tone Francot rekao je: najsvetlija tačka našeg državnog tima jeste golman naše reprezentacije Janez Albreht.
Posle odigrane dve međunarodne hokejaške utakmice protiv ekipe Kazana iz Sovjetskog Saveza, zemlje višestrukog svetskog prvaka, njihov prvi golman Vladimir Guljev rekao je za Janeza Albrehta:
Ove godine HK Olimpija, treći put uzastopno, osvojila je titulu državnog prvaka.
Za to vreme na njezinom golu sigurno je
stajao Janez Albreht. U najtežim i odlučujućim okršajima sa
večitim rivalom Jesenicama, Albreht je bio na visini zadatka.
Veteran naše hokejaške
reprezentacije, dugogodišnji član HK Olimpija iz Ljubljane, Janez
Albreht, 9. februara proslavio je 36. rođendan u poznatom
Austrijskom sportskom zimskom centru u Insbruku.
Istog dana naši reprezentativci sastali su se sa reprezentacijom Norveške.
Istog dana naši reprezentativci sastali su se sa reprezentacijom Norveške.
Hokej je vrlo popularan sport u SR
Sloveniji. Svakako da su tome doprineli zapaženi rezultati naše
reprezentacije, kao i brojna i dobro organizovana svetska i evropska
takmičenja koja su poslednjih godina organizovana u našoj zemlji.
Janez Albreht i pored 36 godina i dugog
vremena provedenog na klizaljkama i sa hokejaškom palicom u rukama,
još ne namerava da se odvoji od ledene površine.
Albreht je rođen 9. februara 1940. godine u Ključu. Kada je imao godinu dana ostao je bez oca, preživeo je sve teškoće rata, da bi kao šestogodišnji dečak dočekao slobodu. Svi sportovi su ga zanimali, kao i većinu mladih ljudi, ali materijalne mogućnosti nisu mu dozvoljavale da se nekome od njih više posveti.
Igrao je rukomet skoro deset godina i za to vreme završio je osnovnu, a zatim i srednju šumarsku školu u Ljubljani.
Albreht je rođen 9. februara 1940. godine u Ključu. Kada je imao godinu dana ostao je bez oca, preživeo je sve teškoće rata, da bi kao šestogodišnji dečak dočekao slobodu. Svi sportovi su ga zanimali, kao i većinu mladih ljudi, ali materijalne mogućnosti nisu mu dozvoljavale da se nekome od njih više posveti.
Igrao je rukomet skoro deset godina i za to vreme završio je osnovnu, a zatim i srednju šumarsku školu u Ljubljani.
Kada je Albrehtu bilo 24 godine odlučio
je da se posveti hokeju.
- U Olimpiji igram više od 11 godina. Za to vreme četiri puta smo bili prvaci države - priča Albreht. - Na
Svetskom prvenstvu u hokeju na ledu, koje je održano u Ljubljani
1966. godine, prvi put sam obukao dres sa državnim grbom. Do sada
sam odigrao 85 utakmica za državnu reprezentaciju.
Postao sam prvi golman reprezentacije tek 1973. godine kada se Anton Gale povredio u Gracu na utakmici protiv reprezentacije Austrije.
Postao sam prvi golman reprezentacije tek 1973. godine kada se Anton Gale povredio u Gracu na utakmici protiv reprezentacije Austrije.
"Ledene" dvorane, treneri ...
- Kako vi kao hokejaš gledate na
košarku i fudbal, kao sportove popularnije i bogatije od hokeja?
- Fudbal je u nas profesija pojedinaca.
Ja mislim da se igrači, ipak, ne ponašaju kao pravi profesionalci,
kao što je slučaj u drugim evropskim zemljama. Mislim da jedan
fudbaler ne bi mogao da izdrži nijedan trening, a ne utakmicu
hokejaša.
Košarkaši su u tom pogledu spremniji bez obzira što se košarka igra na terenu manje površine, ali i to zahteva velike fizičke napore.
Košarkaši su u tom pogledu spremniji bez obzira što se košarka igra na terenu manje površine, ali i to zahteva velike fizičke napore.
- Da li je za hokej dovoljna snaga i
brzina?
- Hokej je muška igra. Na ledu,
uglavnom, caruje snaga i kondicija. Međutim, ja mislim da je i za igranje hokeja, ipak, potreban i talenat.
- Da li je hokej skup sport?
- Svakako jedan od najskupljih
sportova. Na primer, moja oprema je teška 27 kilograma, a oprema za
jednog hokejaša staje dva millona starih dinara, a da ne govorimo o
drugim izdacima.
- Kakva je perspektiva jugoslovenskog hokeja?
- Obišao sam skoro sve hokejaške
metropole. Smatram da se naša zemlja kao hokejaška nacija dosta
afirmisala i da nas u svetskom hokeju veoma cene i poštuju, počev
od organizacije, pa do rezultata, s obzirom da smo čisti amateri.
Ja mislim da kod nas neće biti pravog napretka hokeja dok ne bude jakih klubova iz drugih republika.
U tom slučaju naš savezni kapiten imao bi mnogo veći izbor igrača, veća bi bila konkurencija
Ja mislim da kod nas neće biti pravog napretka hokeja dok ne bude jakih klubova iz drugih republika.
U tom slučaju naš savezni kapiten imao bi mnogo veći izbor igrača, veća bi bila konkurencija
i rezultati reprezentacije bili bi
sigurno još bolji i zapaženiji.
Za to sve potrebne su dvorane sa ledom i kadrovi, treneri, jer i njih nedostaje u našoj zemlji.
Za to sve potrebne su dvorane sa ledom i kadrovi, treneri, jer i njih nedostaje u našoj zemlji.
- Nekoliko naših hokejaša otišli su
u profesionalce, da li vi nameravate?
- Imam 36 godina, međutim, golman u
hokeju može da brani i sa 50 godina starosti. Uskoro ću,
najverovatnije, i ja napustiti svoj klub i otići u inostranstvo.
Jedino mi je želja da prvo završim Višu upravnu školu.