Ove danas interesuju uglavnom samo ocene. Ništa ne možete da organizujete, a da to traje. Mali broj njih hoće da dolazi subotom i nedeljom na treninge. A nekad... Eh, naše dvorište uvek je bilo puno
 |
April 1976: Reditelj Srđan Karanović i junak njegove priče u nastavcima Branko Cvejić za vreme snimanja ponovo su se obreli u školi u kojoj su maturirali pre dvanaest godina...
*****
Televizijska serija "Grlom u jagode", svojevrstan vremeplov generacije koja je šezdesetih godina na beogradskom asfaltu skakutala po manje-više utabanom putu koji iz puberteta vodi pravo u zrelost, po svim znacima uspostavila je kontakt s publikom.
Ovaj simpatičan koktel humorističkog, sentimentalnog, a delom i dokumentarnog karaktera, pored scenarista Rajka Grlića i Srđana Karanovića (koji je seriju i režirao) ostvaruje i ekipa mlađih beogradskih glumaca od kojih je "glavni" Branko Cvejić u ulozi Baneta Bumbara.
Pošto je jasno da serija "Grlom u
jagode" ima delom i autobiografski karakter (razume se, ne
pojedinačni, već čitave jedne generacije), onda je jasno zašto
reditelj Karanović pojedine delove priče snima baš na mestima na
kojima je i sam, zajedno sa svojim drugarima (pre svega Brankom
Cvejićem), svojevremeno proveo dosta vremena.
To se, videli smo već u prve dve epizode, dobrim delom odnosilo i na gimnazijske dane koji su prikazani upravo na mestu, gde je Karanović učio školu - u Petoj beogradskoj gimnaziji.
Tako je ova čuvena škola u epizodama koje smo videli "odigrala" jednu od glavnih uloga.
A videli smo i odistinske profesore, baš one koji su nekad i Karanoviću i Cvejiću beležili ocene u đačke knjižice.
To se, videli smo već u prve dve epizode, dobrim delom odnosilo i na gimnazijske dane koji su prikazani upravo na mestu, gde je Karanović učio školu - u Petoj beogradskoj gimnaziji.
Tako je ova čuvena škola u epizodama koje smo videli "odigrala" jednu od glavnih uloga.
A videli smo i odistinske profesore, baš one koji su nekad i Karanoviću i Cvejiću beležili ocene u đačke knjižice.
Tim povodom posetili smo Petu gimnaziju
i razgovarali sa profesorima Dušanom Stefanovićem, Radojkom Bojić
i Ljubicom Adamović.
"Imao je jedinicu... "
O sportu i fizičkom vaspitanju
učenika Pete gimnazije u Beogradu Dušan Stefanović brine još od
1953. godine. Da to čini sa izuzetnim uspehom, dovoljno govori
samo podatak da je zahvaljujući njemu ova škola godinama osvajala
prvenstva u rukometu i gimnastici, a iz čika Duškove škole pravo u
sportske vrhove otišli su Branislav Pokrajac i Milan Lazarević, na
primer.
Čika Duško se pojavio u seriji Srđana Karanovića u "pravoj ulozi": igrao je sebe!
Čika Duško se pojavio u seriji Srđana Karanovića u "pravoj ulozi": igrao je sebe!
To jest, bio je još puniji, ako me sećanje ne vara - sad je oslabio jer mu to treba zbog glume.
Njega se nekako najbolje i sećam od te generacije - imao je jedinicu iz fizičkog, a inače je bio jako simpatičan i drag dečak.
Već onda se bavio glumom - bio je konferansije na priredbama, igrao je u Dramskoj sekciji.
Samo sa fiskulturom je loše stajao. Danas mi kaže:
"A što me čika Duško niste terali još više da trčim i skakućem? Danas mi treba vitka linija... "
Inače, i Bane (Branko Cvejić) i
Điđa (Srđan Karanović) pripadali su generaciji za koju mogu da
kažem da mi je ostala u dragom sećanju - nastavlja profesor
Stefanović. - Bili su to dobri momci, i mislim da je u seriji
dobro prikazana njihova generacija.
Znate kako je - nekad su deca bila više vezana za školu, više su se trudila, ne samo zbog ocena. Bili su dobri drugari, imali osećaj za kolektiv, zajedno se radovali, družili...
Škola im je bila centar, glavna razonoda i mesto okupljanja. Zbog svega toga sam i pristao da "odglumim" to što su tražili.
A sad, kolege se šale pa kažu "O, eno ga
glumac", a deca iz prikrajka dovikuju "Ide onaj sa
televizije... "
Profesor fizike Radojka Bojić takođe je odigrala jednu epizodnu ulogu.
Znate kako je - nekad su deca bila više vezana za školu, više su se trudila, ne samo zbog ocena. Bili su dobri drugari, imali osećaj za kolektiv, zajedno se radovali, družili...
Škola im je bila centar, glavna razonoda i mesto okupljanja. Zbog svega toga sam i pristao da "odglumim" to što su tražili.
Profesor fizike Radojka Bojić takođe je odigrala jednu epizodnu ulogu.
Šta ona misli o seriji "Grlom u jagode"?
- Dosta je ljudi koji će voleti da se
na ovaj način podsete na to vreme.
Mislim da je dobro pogođeno vreme, da su dobro rekonstruisane one godine kad mlade muče sve one pubertetske nevolje koje čak ni mi, profesori, često ne primećujemo i ne prepoznajemo.
A sve je pravljeno s merom, ukusom, poetično...
Mislim da je dobro pogođeno vreme, da su dobro rekonstruisane one godine kad mlade muče sve one pubertetske nevolje koje čak ni mi, profesori, često ne primećujemo i ne prepoznajemo.
A sve je pravljeno s merom, ukusom, poetično...
- Šta kažu učenici?
- Dopada im se, ali imam utisak da im
je pomalo smešno.
Mnogo su samosvesniji. Zato mi kažu: više se to sviđa našim mamama i tatama ...
Mnogo su samosvesniji. Zato mi kažu: više se to sviđa našim mamama i tatama ...
"Lepše su se družili... "
Profesor sociologije i filozofije
Ljubica Adamović nije se "slikala" pred kamerama, ali je
do njenog mišljenja i Srđanu Karanoviću i Branku Cvejiću i te
kako stalo.
Jer, pre više od deset godina profesorka Adamović vodila je, pored ostalih, Dramsku sekciju u kojoj su oni činili svoje prve rediteljske odnosno glumačke korake.
Jer, pre više od deset godina profesorka Adamović vodila je, pored ostalih, Dramsku sekciju u kojoj su oni činili svoje prve rediteljske odnosno glumačke korake.
Za to su bili zaslužni i profesorka srpskohrvatskog jezika i književnosti Marica Mihajlović i profesor muzike Anka Jovanović.
I naravno, ta generacija sastavljena od mladića i devojaka koji su bili radoznali, istraživački raspoloženi, talentovani...
Bili su skromni, daleko skromniji nego ove mlađe generacije. I baš mi je milo što su uspeli.
Serija "Grlom u jagode"
rado će se gledati. Ima finu dinamiku, nije ni predugačka, ni
prekratka. Lepo je prikazano to vreme, dopadaju mi se oni
"podsetnici" na kraju svake epizode.
Bili smo vrlo bliski sa tom decom, naročito zahvaljujući mnogobrojnim vanškolskim aktivnostima u kojima je većina njih učestvovala.
Bili su i veliki drugari; čini mi se da su se oni više i lepše družili i prijateljstvovali no njihovi današnji naslednici u ovoj školi.
Bili smo vrlo bliski sa tom decom, naročito zahvaljujući mnogobrojnim vanškolskim aktivnostima u kojima je većina njih učestvovala.
Bili su i veliki drugari; čini mi se da su se oni više i lepše družili i prijateljstvovali no njihovi današnji naslednici u ovoj školi.
- U vreme o kome govori Điđina serija
i dečaci i devojčice bili su mnogo ambiciozniji, vredniji - kaže
čika Duško, kako i danas svi zovu profesora Stefanovića. - Nije
bilo teško uvežbavati ekipe koje su V gimnaziji donele silne
diplome na sportskim takmičenjima.
Ove danas interesuju uglavnom samo ocene. Ništa ne možete da organizujete, a da to traje. Mali broj njih hoće da dolazi subotom i nedeljom na treninge.
A nekad... Eh, naše dvorište uvek je bilo puno.
Danas - gledam ovu kockarnicu (čika Duško misli na susedni disko-klub "Cepelin") preko puta: stalno je puna, mladi ljudi tamo radije odlaze nego na sportski teren.
I još nešto: za ovu mladež danas karakteristično je da "svako igra svoju igru", a nekad, baš kako je to lepo prikazano, svi su bili kolektiv po principu: "svi za jednog - jedan za sve..."
Ove danas interesuju uglavnom samo ocene. Ništa ne možete da organizujete, a da to traje. Mali broj njih hoće da dolazi subotom i nedeljom na treninge.
A nekad... Eh, naše dvorište uvek je bilo puno.
Danas - gledam ovu kockarnicu (čika Duško misli na susedni disko-klub "Cepelin") preko puta: stalno je puna, mladi ljudi tamo radije odlaze nego na sportski teren.
I još nešto: za ovu mladež danas karakteristično je da "svako igra svoju igru", a nekad, baš kako je to lepo prikazano, svi su bili kolektiv po principu: "svi za jednog - jedan za sve..."
 |
| Branko Cvejić: Vreme će pokazati koliko će ga Bumbar proganjati... |
