One benificije koje je i nama i Mađarima do skoro davao socijalizam ne postoje u američkom kapitalizmu. Radi se mnogo, često i po 12 sati dnevno, ali se živi u proseku na daleko višem nivou nego u Beogradu ili Budimpešti. Dok su kod nas radnici u stalnom strahu da ne izgube radno mesto, u Njujorku ga menjaju čim nisu zadovoljni gazdom ili poslom
O zemljama nekadašnjeg istočnog bloka koje su sada primljene u Savet Evrope da i ne govorimo.
Uzroci tome su mnogi ali kako ni naši
najeminentniji ekonomisti nisu uspeli da nađu rešenje nećemo
pokušavati ni mi.
U tekstu koji sledi načinićemo prostu komparaciju cena u trgovini na malo između Njujorka, Budimpešte i Beograda, kao najskupljeg grada Jugoslavije.
Sve to naravno sa osvrtom na prosečna primanja, cene zdravstvenog i penzionog osiguranja, školovanja i studiranja, radi veće objektivnosti teksta.
Radi lakšeg snalaženja uz tekst su date i tabele sa komparativnim cenama u ovim gradovima.
U tekstu koji sledi načinićemo prostu komparaciju cena u trgovini na malo između Njujorka, Budimpešte i Beograda, kao najskupljeg grada Jugoslavije.
Sve to naravno sa osvrtom na prosečna primanja, cene zdravstvenog i penzionog osiguranja, školovanja i studiranja, radi veće objektivnosti teksta.
Radi lakšeg snalaženja uz tekst su date i tabele sa komparativnim cenama u ovim gradovima.
Krenimo prvo od osnovnih životnih
proizvoda, neophodnih za golu egzistenciju - prehrambenih proizvoda.
I letimičnim pogledom na tabelu može
se zaključiti da su cene osnovnih životnih namirnica u Njujorku sem
u nekoliko slučajeva mnogo niže od onih u našem glavnom gradu, a
Budimpešta je ubedljivo najjeftinija.
Međutim, dok Mađari i mi za ono malo novca kojeg imamo često moramo da kupimo jedan jedini proizvod koji nam tržište nudi bez obzira na kvalitet, u njujorškim prodavnicama se može naći ogroman broj domaćih i inostranih proizvoda iste vrste.
I kod nas i kod Mađara je u poslednje vreme dosta uvozne robe, međutim nad nekim osnovnim životnim namirnicama domaći proizvođači još imaju monopol. Osim cene, izbor kupca u Njujorku najčešće određuje kvalitet, pa se slobodno može reći da tamo čovek za svoj novac dobija najbolje.
Velika privatna konkurencija, koja tek u poslednje vreme stiže na
naše i mađarsko tržište, uveliko obara cene hrani u Njujorku uz
stalno poboljšanje usluge. Veliki broj prodavnica radi tokom cele
noći tako da sveža roba stiže uvek i sasvim je svejedno da li ćete
hranu kupiti u rano jutro ili nekoliko časova pre ponoći.
Navala na Budimpeštu
Da bi zadovoljio osnovne životne
potrebe čoveku je osim hrane potrebno mesto stanovanja i naravno
odeća. Što se tiče stanova Njujork je skuplji od Beograda i
Budimpešte. Međutim, čak ni te cene u odnosu na cene stanova u
Beogradu nisu preterane. Komfornu nameštenu sobu sa upotrebom
kuhinje i kupatila možete naći na periferiji Njujorka za 200 do 300
dolara.
Za taj isti novac možete iznajmiti i sobu u centru Beograda a u Budimpešti stanovati mesec dana preko turističke agencije u privatnom smeštaju. Naime, u Budimpešti agencija "Ibusz", zbog ogromnog broja stranih turista koji saleću ovaj grad, ima veliki spisak onih koji sobe izdaju u privatnom smeštaju. A za domaće goste u Budimpešti cene su znatno niže, od 50 do 60 dolara.
Za taj isti novac možete iznajmiti i sobu u centru Beograda a u Budimpešti stanovati mesec dana preko turističke agencije u privatnom smeštaju. Naime, u Budimpešti agencija "Ibusz", zbog ogromnog broja stranih turista koji saleću ovaj grad, ima veliki spisak onih koji sobe izdaju u privatnom smeštaju. A za domaće goste u Budimpešti cene su znatno niže, od 50 do 60 dolara.
Najskuplji deo Njujorka je svakako
Menhetn jer je ujedno i najsigurniji. Mesečna renta za jednosoban
stan je od 400 do 700 dolara, a za četvorosoban je potrebno izdvojiti
blizu 2.500 dolara. Iako su ovo cifre od kojih se može zavrteti u glavi ne, zaboravite da su
cene stanova u našem glavnom gradu koji se izdaju strancima između
400 i 800 dolara.
Cene stanova u Budimpešti nismo uspeli da saznamo jer je stambeni fond u Mađarskoj izuzetno ograničen i izdavanje velikih stanova u Budimpešti nije uobičajeno. A što se tiče renti za stanove u Beogradu drastično su velike ako se uzme u obzir da su stanovi koji se izdaju uglavnom dobijeni od društva na korišćenje i da se ne nalaze u privatnom vlasništvu.
Cene stanova u Budimpešti nismo uspeli da saznamo jer je stambeni fond u Mađarskoj izuzetno ograničen i izdavanje velikih stanova u Budimpešti nije uobičajeno. A što se tiče renti za stanove u Beogradu drastično su velike ako se uzme u obzir da su stanovi koji se izdaju uglavnom dobijeni od društva na korišćenje i da se ne nalaze u privatnom vlasništvu.
Kada se smesti u stan čoveku je osim
nameštaja potrebna i odeća kao i pribor za ličnu higijenu. Što se
cena ovih proizvoda tiče mora se reći da su razlike u pojedinim
prodavnicama često drastično različite i da se u Njujorku - pogotovo
u zavisnosti od dela grada - te razlike kreću od 40 do 60 odsto.
Za tabelu sa cenama odeće, obuće i pribora za ličnu higijenu uzeli smo cene u prodavnicama na Canal Street u Njujorku, Bulevaru revolucije u Beogradu i nekim delovima predgrađa Ujpešt u Budimpešti.
Za tabelu sa cenama odeće, obuće i pribora za ličnu higijenu uzeli smo cene u prodavnicama na Canal Street u Njujorku, Bulevaru revolucije u Beogradu i nekim delovima predgrađa Ujpešt u Budimpešti.
Kao što se iz priložene tabele može
zaključiti naš glavni grad je i u ovom pogledu skuplji od Njujorka
i Budimpešte. Neki artikli su drastično skuplji dok su neki u sva
tri grada na približno istom nivou. Međutim, ove razlike u ceni će
dobiti pravi odnos tek kada se uporede prosečne zarade u ova tri
grada.
O cenama nameštaja koji je neophodan
svakom domaćinstvu veoma je nezahvalno govoriti. Beograd i
Budimpešta su danas pretrpani skupim uvoznim nameštajem a ima i
dosta kvalitetnog, domaćeg. Međutim, cene su previsoke.
Za jednu običnu kuhinju sastavljenu od radnog dela, sudopere i visećeg dela (ne računajući kućne aparate) potrebno je izdvajati i po nekoliko prosečnih plata. U Njujorku se jednosoban stan može kompletno opremiti nameštajem za manje od 2.500 dolara. I to naravno ako se kupuje nov.
Međutim, kako se Amerikanci stalno sele iz grada u grad zbog boljeg posla, može se naći polovan i malo korišćen nameštaj po bagatelnim cenama.
Za jednu običnu kuhinju sastavljenu od radnog dela, sudopere i visećeg dela (ne računajući kućne aparate) potrebno je izdvajati i po nekoliko prosečnih plata. U Njujorku se jednosoban stan može kompletno opremiti nameštajem za manje od 2.500 dolara. I to naravno ako se kupuje nov.
Međutim, kako se Amerikanci stalno sele iz grada u grad zbog boljeg posla, može se naći polovan i malo korišćen nameštaj po bagatelnim cenama.
Opremljeni stan naravno podrazumeva
frižider, šporet, televizor i ostalu tehniku. Cene ove robe kod nas
i u Budimpešti su približno iste jer se uglavnom uvoze (jeftinije
od domaćih artikala) preko inostranih konsignacija.
U poslednjih nekoliko godina su Sony, Philips, Siemens i druge svetski poznate firme na bivšem istočnom tržištu našle izuzetno plodno tlo za plasman svojih proizvoda.
U poslednjih nekoliko godina su Sony, Philips, Siemens i druge svetski poznate firme na bivšem istočnom tržištu našle izuzetno plodno tlo za plasman svojih proizvoda.
Sa druge strane, američko tržište je
ovom vrstom robe odavno prezasićeno tako da su i cene ovih artikala
veoma niske.
Televizori se mogu naći za 200 do do
250 dolara, video-rikorderi za 300 do 400, veš-mašine za 200 a
frižideri za 250 dolara. Cene u našim i mađarskim prodavnicama su
bar 2 do 3 puta više.
Lako do posla u Njujorku
Da vas sve ove cifre ne bi zbunile
potrebno je nešto reći i o prosečnim zaradama u ova tri grada. Dok
je u Beogradu i Budimpešti veoma teško doći do posla bilo koje
vrste, posao u Njujorku zaista nije teško naći, bez obzira da li
ste "nelegalni" stranac ili čisti Amerikanac.
U Beogradu se prosečne zarade zaposlenih, koje se kao što znamo dobijaju veoma neredovno, kreću od 400 do 450 dolara.
U Budimpešti su one mnogo niže i kreću se od 10 do 20.000 forinti ili 150 do 300 dolara. Iz ovoga se vidi da Mađari u odnosu na cene i prosečne zarade i dalje žive gore od nas i u povoljnijem su položaju samo u odnosu na cene hrane.
U Beogradu se prosečne zarade zaposlenih, koje se kao što znamo dobijaju veoma neredovno, kreću od 400 do 450 dolara.
U Budimpešti su one mnogo niže i kreću se od 10 do 20.000 forinti ili 150 do 300 dolara. Iz ovoga se vidi da Mađari u odnosu na cene i prosečne zarade i dalje žive gore od nas i u povoljnijem su položaju samo u odnosu na cene hrane.
U Njujorku su najlošije plaćeni
radnici na crno, uglavnom Meksikanci koji dnevno zarade od 40 do 45
dolara. Ako za njih kažemo da su niži sloj, za Amerikance koji rade
po svim propisima ali nisu učlanjeni u sindikat možemo reći da su
srednji sloj.
Na primer, razlika zarade jednog vodoinstalatera koji nije u sindikatu i onoga koji jeste kreće se i do 40 odsto. U SAD svaki zaposleni ne postaje faktički i član sindikata već je za ulazak u ovu radničku organizaciju potrebno imati određeni stepen stručnosti i godina staža.
Na primer, razlika zarade jednog vodoinstalatera koji nije u sindikatu i onoga koji jeste kreće se i do 40 odsto. U SAD svaki zaposleni ne postaje faktički i član sindikata već je za ulazak u ovu radničku organizaciju potrebno imati određeni stepen stručnosti i godina staža.
Službenici, tehničari, programeri
zarađuju u proseku oko 40.000 dolara godišnje, univerzitetski
profesori od 50 do 60.000 a najbolje su plaćeni pravnici zaposleni u
velikim firmama. Prosek njihovih zarada je oko 120.000 dolara godišnje.
Međutim, recimo sada nešto o onoj
mračnijoj strani života u Njujorku.
I pored relativno visokih zarada u odnosu na cene osnovih životnih potrepština za Amerikance se može reći da su veoma štedljivi, da paze na svaki cent, pa čak i da su cicije. Ali i za ovo postoji objašnjenje.
I pored relativno visokih zarada u odnosu na cene osnovih životnih potrepština za Amerikance se može reći da su veoma štedljivi, da paze na svaki cent, pa čak i da su cicije. Ali i za ovo postoji objašnjenje.
U Americi ne postoji organizovano
socijalno osiguranje u onom smislu u kom postoji kod nas što
praktično znači da se za svaku lekarsku uslugu mora platiti baš
kao za robu u prodavnici. Oni koji to žele, za nekoliko hiljada
dolara mogu se osigurati u slučaju određenih vrsta bolesti ali to
osiguranje nije sveobuhvatno.
Osiguranje koje zaposleni u najboljim korporacijama dobijaju za oko 10.000 dolara omogućuje besplatno lečenje bez obzira na vrstu bolesti.
Osiguranje koje zaposleni u najboljim korporacijama dobijaju za oko 10.000 dolara omogućuje besplatno lečenje bez obzira na vrstu bolesti.
Što se tiče penzija one nisu
uobičajene na kraju radnog veka kao u nas ili Mađarskoj.
Na penziju se ne gleda kao na nešto što radniku pripada, već kao na neku vrstu nagrade za višegodišnji rad i trud u nekoj firmi. U svakom slučaju ta suma nije velika i kreće se od 700 do 1200 dolara.
Na penziju se ne gleda kao na nešto što radniku pripada, već kao na neku vrstu nagrade za višegodišnji rad i trud u nekoj firmi. U svakom slučaju ta suma nije velika i kreće se od 700 do 1200 dolara.
Obična zubarska intervencija košta od
100 do 250 dolara, pregled kod lekara oko 200 dolara, a druge vrste
intervencija su veoma skupe baš kao i lekovi. To je jedan od razloga
zbog koga Amerikanci štede za slučaj bolesti ili starosti.
Uz sve to, školovanje i studiranje se plaćaju. Doduše postoje jeftine državne škole i univerziteti koji su jeftiniji (4000 do 5000 dolara) ali da bi se našao pristojan posao jedan od uslova je da se završi neka od privatnih škola ili univerziteta.
Uz sve to, školovanje i studiranje se plaćaju. Doduše postoje jeftine državne škole i univerziteti koji su jeftiniji (4000 do 5000 dolara) ali da bi se našao pristojan posao jedan od uslova je da se završi neka od privatnih škola ili univerziteta.
One benificije koje je i nama i Mađarima do skoro davao socijalizam ne
postoje u ortodoksnom (američkom) kapitalizmu. Radi se mnogo, često
i po 12 sati dnevno, ali se živi u proseku na daleko višem nivou
nego u Beogradu ili Budimpešti.
Dok su kod nas radnici u stalnom strahu da ne izgube radno mesto, u Njujorku ga menjaju čim nisu zadovoljni gazdom ili poslom.
Kao što rekosmo, posla ima mnogo za sve koji žele da rade. Ako ništa drugo, svaki Amerikanac koji je bez posla i bez stana ne svojom krivicom, dobija od države socijalu pomoć u visini od 700 dolara mesečno. Taj novac je dovoljan i za stan i za hranu, što se iz priloženih tabela može da vidi.
Dok su kod nas radnici u stalnom strahu da ne izgube radno mesto, u Njujorku ga menjaju čim nisu zadovoljni gazdom ili poslom.
Kao što rekosmo, posla ima mnogo za sve koji žele da rade. Ako ništa drugo, svaki Amerikanac koji je bez posla i bez stana ne svojom krivicom, dobija od države socijalu pomoć u visini od 700 dolara mesečno. Taj novac je dovoljan i za stan i za hranu, što se iz priloženih tabela može da vidi.
U nas i u Budimpešti je mnogo onih
koji niti imaju stan niti rade a i kad rade ne dobijaju plate
redovno.
Uz to socijalističko društvo im ne obezbeđuje minimalnu socijalnu pomoć. Još gore je to što oni koji rade sa tim što zarade sebi i svojoj porodici ne mogu obezbediti ni minimum egzistencije.
Kada se sve to stavi na papir, pitanje je ko se oseća više eksploatisanim: naš, mađarski ili američki radnik?
Uz to socijalističko društvo im ne obezbeđuje minimalnu socijalnu pomoć. Još gore je to što oni koji rade sa tim što zarade sebi i svojoj porodici ne mogu obezbediti ni minimum egzistencije.
Kada se sve to stavi na papir, pitanje je ko se oseća više eksploatisanim: naš, mađarski ili američki radnik?
Ali, Amerika (i Engleska) biće zemlja
proleterska!
