Zovem se Leontina Kraus, rođena sam 16. aprila 1881. godine u Pišćanovcu, sreza Novo Marovskog od oca poč. Josipa i majke poč. Henrijete, rođ. Erlevain, po duhu se osećam Srpkinjom, krštena sam u rimo-katoličkoj crkvi, neudata, neosuđivana, policijski nekažnjavana
Bezbroj je plemenitih gestova pojedinaca i čitavih grupa učinjenih u jednom od najmračnijih poglavlja istorije, u doba vladavine armijskog generala Milana Nedića, koji je sam sebe nazvao "ocem srpskog naroda". U svetle trenutke ovog perioda ubraja se i primer direktora učiteljske škole Miloja Pavlovića, koji je dobrovoljno stao uz svoje učenike na kragujevačkom strelištu. I još niz sličnih, poznatih ili još bezimenih heroja...
*****
Jedna od do sada nepoznatih patriotkinja je Leontina Kraus. Neka sledeća četiri originalna dokumenta iz tog vremena budu trag u otkivanju velike žrtve ove žene.
Pismo
Gospodinu Predsedniku Srpske Vlade
Molim da oslobodite najmlađeg komunistu osuđenog na smrt streljanjem, a na njegovo mesto da se stavi mene.
U Beogradu, 8 XII 1942. g.
Cvetkova 6 kvart 7
Leontina Kraus
Odgovor
Da se u toku današnjeg dana uhapsi KRAUS LEONTINA, učiteljica u penziji, sa stanom u Cvetkovoj ulici br. 6.
Pretres stana, u cilju kompromitujućeg materijala, obavezan je.
15 decembra 1942
Beograd
Po naredbi Šefa Odeljenja specijalne policije, Referent, (potpis nečitak)
Stav
Rađeno 19. decembra 1942. godine u odeljenju specijalne policije U.G.B.
ZAPISNIK
o saslušanju Kraus Leontine, učiteljice u penziji iz Beograda, sa stanom u Cvetkovoj ul. br. 6.
*****
Zovem se Leontina Kraus, rođena sam 16. aprila 1881. godine u Pišćanovcu, sreza Novo Marovskog od oca poč. Josipa i majke poč. Henrijete, rođ. Erlevain, po duhu se osećam Srpkinjom, krštena sam u rimo-katoličkoj crkvi, neudata, neosuđivana, policijski nekažnjavana.
Disciplinski kažnjena sa penzionisanjem i umanjenjem prinadležnosti za 50% zbog odricanja poslušnosti pretpostavljenim starešinama - nisam htela da vodim školsku decu u crkvu.
Fizički i duševno zdrava.
Rođena sam 1881. godine u Pišćanovcu, gde mi je otac bio zakupac manastirskog imanja. Poč. otac bio je po rođenju Jevrejin, ali se je nakon tri godine od mog rođenja pokrstio i prešao u rimo-katoličku veru.
Poč. majka bila je Hrvatica, kći Nemaca iz Beča.
Kao šestogodišnje dete upućena sam od strane roditelja u samostan reda Ursulinki u Pišćanovcu, a kasnije sam prešla u samostan Milosrdnih sestara u Zagrebu, gde sam završila i učiteljsku školu.
Međutim, i pored ovakvog vaspitanja u detinjstvu, tokom daljeg života odbacila sam od sebe svako osećanje vere, i osporavam pravo na postojanje bilo koje veroispovesti.
Iz ovakvog mog stava došla sam do ubeđenja, da je komunističko uređenje u svetu jedino koje može da pruži ljudima ravnopravnost i ista prava na život, a u ovom svom ubeđenju potencirana sam i time što sam konstatovala da u našoj zemlji vodeće državničke ličnosti ne vode pravu narodnu politiku u cilju poboljšanja životnih uslova, već se grabe samo za svoje lične interese.
Ovakvo moje shvatanje pobudilo me je da uputim predsedniku Srpske vlade nekoliko pisama u kojima sam zahtevala njegovo povlačenje sa ovog položaja s tim, da vođenje države ustupi komunistima čija je ideologija i praktična organizacija jedino sposobna za napredak i poboljšanje životnih prilika čovečanstva.
Pisma sam uputila pod uticajem svoga ličnog mišljenja i stava, jer smatram, da je komunizam izvanredno uspešna tvorevina ljudskog duha, pošto se zasniva na pozitivnim naukama.
Nasuprot ovome, fašističke ideologije ne mogu imati uspeha u narodu zbog toga što misle jedino na ciljeve svoje politike, a ni malo ne vode računa o čoveku i njegovim težnjama i pravima.
U jednom od ovih pisama zahtevala sam, da se pusti na slobodu jedan od najmlađih komunista a da ja na njegovo mesto budem streljana. Ovo sam uradila radi toga, što smatram da je moj životni put skoro završen, a da bi puštanjem na slobodu jednog komunističkog omladinca bilo pomognuto komunističkoj stvari da što skorije dođe do izražaja i preuzimanja vlasti u svoje ruke.
Iako sa mesnom komunističkom organizacijom ili sa komunistima posebno nemam nikakve veze, ja se smatram otvorenim i beskompromisnim komunistom i kao takva spremna sam da primim sve posledice.
U mom stavu prema komunizmu ne može da dođe do promena ili udaljavanja zbog toga, što sam potpuno svesna vrednosti, kako ideološke tako i praktične, komunizma u kome gledam jedino spas i srećniju budućnost čovečanstva.
Poruka
Srpskom Narodu!
U oči moje smrti, u zadnjem pismu koje sada pišem, želim Vam predati najbolji deo mog životnog saznanja.
Smrt nije bolna - i smrt je lepa kad časno sledimo poziv Prirode.
Svaki koji oseća bitno čovečno u čoveku, staviće sve svoje snage na raspolaganju pregaocima oko komunističkog privrednog uređenja, a njegove nosioce prigrliti svom svojom ljubavlju i zahvalnošću.
Moja poslednja osećanja posvećujem
Komunistima.
U Beogradu 8. XII 1942.
Cvetkova 6.
Kvart VII
Leontina Kraus (s.r.)
Kraj
Posle nekoliko meseci mučnog životarenja u logoru, u zoru 7. juna 1943. godine Leontina Kraus je streljana...
Obrada: Yugopapir (Revija Halo 92, 1972.)
 |
| Leontina Kraus |
