Predsednik Mika Špiljak u poseti SAD 1984: "Jugoslavija - pomalo čudna zemlja koja tera po svome"

Na Jugoslaviju se gleda, kad se razume ili ne razume, hvali ili kritikuje, kao na neku pomalo čudnu zemlju koja tera po svome i kojoj to uglavnom uspeva, dopalo se ili ne onome ko piše ili nekom drugom. Poslednjih meseci na primer uglavnom se beleži da je Jugoslaviji uspelo da - po cenu velikih odricanja - ne uđe u krug zemalja dužnika u koje svi sumnjaju

Februar 1984: Kako je protekao boravak našeg predsednika u Vašingtonu i Los Anđelesu ... Uoči i za vreme posete Mike Špiljaka SAD o Jugoslaviji se pisalo i govorilo više nego ikad ... I zvanično i nezvanično razgovori sa predsednikom Reganom ocenjeni su uspešnim, uz ovdašnje komentare da "uprkos teškoćama, Jugosloveni nisu došli ništa da traže"...

*****

Posle punih šest godina, kako su prezicno zabeležili domaćini, od posete predsednika Tita, u SAD je boravio jugoslovenski šef države drug Mika Špiljak, a odnosi, uprkos velikih promena na vrhu, između dve zemlje, ostali su isti: prijateljski i bez problema.

To je odnos u kojima se razlike ne samo podrazumevaju, već i poštuju, kako se vidi i iz zvanične izjave dvojice predsednika.

U Jugoslaviji, zabeleženo je, ništa se od ranijih principa nije promenilo, ni od čega se nije odstupilo. U Americi, rekao je našima na Kapitol hilu, kongresmen Lantoš - odnosi sa Jugoslavijom nikad nisu bili stvar republikanaca ili demokrata, već čitave američke politike.

To je odnos koji ima jedinstvenu dvopartijsku američku podršku. Ovakva izjava je naročito značajna u času kad se dve stranke bore oko svega i svačega u Kongresu, a posebno ukrštaju koplja u predizbornoj 1984. godini.

Po cenu odricanja

Amerikanci jesu radoznao svet, ali ipak saznaju samo ono što je spreman moćan televizijski i novinarski medijum da mu pruži. Za poslednje dve godine, na primer, jedva da se ovde nešto čulo i saznalo, recimo o Skandinaviji. O Francuskoj se takođe piše malo, i to sve i za sve - ako ima nekih problema.

Takav je jednostavno prilaz ovdašnje štampe i drugačije jedva da je mogućno.

Najlepše je to objasnio TV humorista Endi Roni, kad je rekao:

"Stalno nas kritikujete što pišemo o lošim stranama života, ali nemojte mi molim vas reći da ćete čitati novine i slušati vesti ako bismo objavljivali naprimer ovako: "Avion iz Njujorka u Boston spustio se bez ikakvih problema i po lepom vremenu, svi su putnici bili zadovoljni i sve je bilo normalno". A sad pogledajte - da li biste čitali da je bilo obrnuto i sve drugačije i uzbudljivije".

O Jugoslaviji ovde se ipak, više piše i govori nego o bilo kome drugom, ako se ne računaju zapadnoevropski američki saveznici, Japan i naravno Sovjetski Savez.

Na Jugoslaviju se gleda, kad se razume ili ne razume, hvali ili kritikuje, kao na neku pomalo čudnu zemlju koja tera po svome i kojoj to uglavnom uspeva, dopalo se ili ne onome ko piše ili nekom drugom. 

Poslednjih meseci na primer uglavnom se beleži da je Jugoslaviji uspelo da - po cenu velikih odricanja - ne uđe u krug zemalja dužnika u koje svi sumnjaju.

Naša zemlja se, uz Meksiko, izdvaja po tome.

Tako se o Jugoslovenima sada zna više nego ikad. Zbog Olimpijade naravno, ali i zato što je Amerika domaćin Olimpijade ove godine, takođe, samo u leto.

Poslednjih dana, uoči posete Mike Špiljaka, Jugoslavija je ovde bila bliža nego ikad pre, Sarajlije i Jugosloveni su proglašeni čudom od entuzijazma, uspeha i rešenosti da dobro urade ono što su naumili.

Čak i nekad konzervativni listovi priznaju da ne mogu da odole "jugoslovenskom šarmu".

Jatom brže i - jeftinije

Jugoslovenski predsednik je dakle stigao u posetu na poziv američkog, upravo u času kad se o Jugoslaviji najviše govori i piše.

I u zvaničnoj izjavi na travnjaku Bele kuće, posle razgovora i ručka, oba predsednika su istakli značaj Olimpijskih igara za još veće upoznavanje dve zemlje i dva naroda. Sažeto inače rečeno, složili su se da su američko-jugoslovenski odnosi dobri, da poštuju uzajamne razlike i da imaju mnogo zajedničkih interesa, pre svega mir u svetu, kontrolu naoružanja, popuštanja zategnutosti i obnovu dijaloga Vašington-Moskva.

Domaćini su uveravali da su duboko odani ideji da dijalog bude obnovljen.

Po američkim zakonima ni jedna državna i zvanična poseta ne može da traje duže od tri dana, pa je zato program uvek do kraja iskorišćen, od zore do večeri.

U slikovitom ambijentu na travnjacima Bele kuće, uz počasne straže i plotune tako se i odvijala poseta Mike Špiljaka Vašingtonu.

Naša delegacija je doputovala u Njujork avionom JAT što nije bila nikakva novost. Mika Špiljak je to učinio i prošlog septembra dolazeći na zasedanje Generalne skupštine.

U razgovoru sa novinarima, rekao je sada u Vašingtonu:

- Ne znam što vas to toliko čudi. Konačno, to je mnogo udobnije nego putovati manjim avionima. Brže je i naravno jeftinije.

Naši su odseli u hotelu "Šeraton", čudnovatom američkom zdanju od stakla, metala, betona i beskrajnog zelenila. Zvanična rezidencija stranih državnika ovde, Bler haus, se obavlja, - ali je zato deo "Šeratona" bio proglašen Bler hausom.

Prvog dana posete bio je predviđen ručak sa predsednikom Reganom. Izvan protokola na tom ručku pojavili su se i potpredsednik Buš - koji je uveče priredio večeru i predsednikov savetnik za nacionalnu bezbednost Mek Farlen.

Posle je predstavnik Stejt departmenta rekao novinarima - uzgred to je Mark Palmer koji govori i srpskohrvatski - da su Jugosloveni ljudi koje ovde vole da slušaju i čuju.

Oni znaju mnogo, imaju velika iskustva sa Istokom i Zapadom, a nezavisni su i nesvrstani, a kao socijalistička zemlja su i "izvanredni kremljolozi".

Saznalo se i da je predsednik Regan u jednom neobaveznom trenutku govoreći o razlikama, interesima i prijateljstvu rekao:

- Neka svako ide u svoju crkvu, ali to ne znači da ne možemo biti dobri prijatelji.

Između ostalih, za ekonomske razgovore bio je predviđen dolazak u hotel, Donalda Rigana, ministra finansija. On je, međutim, ceo dan bio u Kongresu što je Televizija uredno prenosila braneći novi budžet.

Posle je poslao pismo Miki Špiljaku i svog zamenika Roberta Menamara.

Svi su docnije izjavljivali da "uprkos teškoćama Jugosloveni ništa ovde nisu došli da traže".

Ministar odbrane, Kaspar Vajnberger je takođe bio u Kongresu pod baražom pitanja i kad je došao na razgovore naši su imali nekoliko kratkih pitanja. Poznat po operativnosti, Vajnberger je rekao:

- Sjajno, sad mogu da se opustim, nema dugih razgovora, fraza. Samo uzajamna pitanja i odgovori...

Iz Vašingtona naša delegacija je zajedno sa grupom privrednika otputovala u Los Anđeles grad domaćin Letnje olimpijade. Privrednici - sa posebnim ciljem, da pregovaraju sa Armanom Hamerom, legendarnim biznismenom, za koga se zna da je bio i prijatelj sa Lenjinom.

Ima naftu i još mnogo čega, a uz to i poznate galerije iz kojih je sastavljena kolekcija za nedavno organizovanu izložbu u beogradskom Narodnom muzeju.

Drug Mika Špiljak i članovi delegacije su se predsedničkim vojnim avionom vratili u Njujork, a onda, opet JAT-om za Beograd.

Naš predsednik je ovde dočekan i predstavljen kao popularan političar koji je dao izuzetni lični doprinos razvoju Jugoslavije. Bio je predstavljen i kraćim intervjuom iz Beograda u TV mreži Ei-Bi-Si koju je napravio ugledni novinar dopisnik iz Pariza Pjer Selindžer.

A kad se drug Špiljak iznanada pojavio pred troje jugoslovenskih novinara (ušavši u sobu gde ga nismo očekivali) rekao nam je, doduše nezvanično, da je poseta bila ugodna, da su razgovori bili dobri i zanimljivi.

Obe strane su posebno izrazile spremnost da se bore protiv terorizma, što je naročito važno u godini Olimpijade.

Predsednik Regan je naglasio da neće na svojoj teritoriji trpeti antijugoslovenske terorističke ispade.

Amerika se s njima sreće tako reći svakodnevno, pa je i Bela kuća i dalje okružena betonskim blokovima sa mnogo cveća i - mnogo obezbeđenja.

To nije smetalo atmosferi dobrih i prijateljskih odnosa.

Napisala: Gordana Logar, obrada: Yugopapir (Osmica, februar 1984.)

Biznis sa Hamerom

Boraveći u Los Anđelesu predsednik Špiljak je imao brojne susrete s predstavnicima lokalne vlasti, članovima Organizacionog komiteta letnje Olimpijade, našim iseljenicima, a u Savetu za međunarodne odnose održao je, po već ustaljenoj tradiciji - zapaženo predavanje.

Ipak, ovdašnje televizijske i novinske izveštače najviše je zainteresovalo šaputanje između starih poznanika Armana Hamera i predsednika Špiljaka. Naime, na večeri koju je u ime svoje firme "Oksidental Petroleum Korporejšn", Hamer priredio predstavnicima beogradskog "Geneksa" i zagrebačke "Ine", drug Špiljak je obelodanio potpisivanje značajnog ugovora američkih i naših privrednika.

Iako je Arman Hamer lakonski rekao da misli kako je u pitanju veliki posao, reč je o desetogodišnjem kompenzacionom ugovoru po kome bi Hamerova firma isporučivala Jugoslaviji petrolej i ugalj za koksiranje, dok bi iz Jugoslavije bili uvoženi vagoni, oprema i neki drugi industrijski proizvodi.

Podržite Yugopapir: FB TW Donate