Džajić je tada igrao u velikom stilu. Toliko je vešto varao Kamača da je ovaj u jednom trenutku počeo da se krsti. Džajić je u najvećem zanosu igre gledao raspored igrača. Takav fudbaler se retko rađa
Blagoje Topličić, poznati i popularni snimatelj RTB, već deceniju i po druguje sa sportom i sportistima slikajući svojom kamerom čak i ono što gledaoci golim okom ne vide...
*****
Kako naslikati portret Blagoja
Topličića, zvanog "Top", filmskog snimatelja Televizije
Beograd?
Poveća je zbirka "dokaznog" materijala, koja u njegovom slučaju potvrđuje onu prastaru istinu da život piše najzanimljivije romane.
To je zapravo priča o mladom čoveku koji godinama na leđima nosi televizijsko "oko" i njime najprefinjenije dočarava lica i naličja sportskih zbivanja.
Detalji sa ovih priredbi, snimljeni njegovom kamerom (gledamo ih u "Sportskom pregledu", "Indirektu" i ostalim emisijama) imaju neponovljivi prizvuk majstorstva, tako da iznova uzbudljivo deluju na sportske poklonike.
Kako god bilo, priča o Blagoju Topličiću počinje 1957. godine, kada je iz rodne Medveđe (selo kraj Trstenika) pošao "sa mirisom raži i kovilja" (kako reče njegov prijatelj, pesnik iz Kragujevca, Zoran Živadinović Uča) u prestonicu, da bi na velegradskom asfaltu dugo upoznavao svu gorčinu jedne i odveć smele odluke, ali i omamljiva zadovoljstva početnih uspeha.
A uspesi su bili povezani sa ambicijama mladog čoveka da svet u kome živimo vidi i filmskom kamerom.
Posle nekoliko bezuspešnih pokušaja, on je uspeo da iz beogradskog "Kino-kluba" pređe u Televiziju Beograd.
Poveća je zbirka "dokaznog" materijala, koja u njegovom slučaju potvrđuje onu prastaru istinu da život piše najzanimljivije romane.
To je zapravo priča o mladom čoveku koji godinama na leđima nosi televizijsko "oko" i njime najprefinjenije dočarava lica i naličja sportskih zbivanja.
Detalji sa ovih priredbi, snimljeni njegovom kamerom (gledamo ih u "Sportskom pregledu", "Indirektu" i ostalim emisijama) imaju neponovljivi prizvuk majstorstva, tako da iznova uzbudljivo deluju na sportske poklonike.
Kako god bilo, priča o Blagoju Topličiću počinje 1957. godine, kada je iz rodne Medveđe (selo kraj Trstenika) pošao "sa mirisom raži i kovilja" (kako reče njegov prijatelj, pesnik iz Kragujevca, Zoran Živadinović Uča) u prestonicu, da bi na velegradskom asfaltu dugo upoznavao svu gorčinu jedne i odveć smele odluke, ali i omamljiva zadovoljstva početnih uspeha.
A uspesi su bili povezani sa ambicijama mladog čoveka da svet u kome živimo vidi i filmskom kamerom.
Posle nekoliko bezuspešnih pokušaja, on je uspeo da iz beogradskog "Kino-kluba" pređe u Televiziju Beograd.
- Prvi put sam se zvanično ogledao kao
snimatelj 1961. godine - kaže Blagoje Topličić. - Snimao sam rad
Prve konferencije nesvrstanih zemalja. Velika radost, ali i velika
obaveza. Posle ovog događaja prešao sam u Sportsku redakciju i od
tada drugujem sa sportom i sportistima.
Obišao svet
Od pitanja mnogih, jedno se samo po
sebi nameće: kako izgleda sport gledan kroz televizijsko oko?
- Kroz kameru vidim "nijanse" koje
često nisu dostupne gledaocu. To je i razumljivo, jer mi je vidni
ugao mnogo suženiji... U fudbalskoj igri vidim grubosti, kod boksa
udarce glavom. Vrlo često čujem razgovore boksera, boksera i sudija i tome slično.
Primera radi, navešću nedavni obračun između Marića i Rusevskog, za vreme prvenstvenog meča Crvena zvezda - Kumanovo.
Marić je bio u nokdaunu, a sudija je brojao i govorio:
"Sad ti brojim i odmaram te. Predaj borbu ako ne možeš dalje... "
Kad smo već kod boksa, dodao bih da sam snimio sve borbe Mate Parlova otkako je postao profesionalac.
Verujem da će Parlov jednog dana postati svetski prvak u polu teškoj kategoriji.
Obišao sam ceo svet i snimio mnoge sportske događaje, ali ostala mi je još samo jedna "želja pusta" -
Primera radi, navešću nedavni obračun između Marića i Rusevskog, za vreme prvenstvenog meča Crvena zvezda - Kumanovo.
Marić je bio u nokdaunu, a sudija je brojao i govorio:
"Sad ti brojim i odmaram te. Predaj borbu ako ne možeš dalje... "
Kad smo već kod boksa, dodao bih da sam snimio sve borbe Mate Parlova otkako je postao profesionalac.
Verujem da će Parlov jednog dana postati svetski prvak u polu teškoj kategoriji.
Obišao sam ceo svet i snimio mnoge sportske događaje, ali ostala mi je još samo jedna "želja pusta" -
nisam snimio nijednu borbu Muhameda
Alija.
I tako je Blagoje Topličić zvani "Top" hodio i brodio po belome svetu, sa predanom verom
da u sportskom životu ima nepresušnih izvora svega onog lepog i
uzvišenog što ponekad nedostaje u gruboj svakidašnjici životne
zbilje.
A jednog događaja sećaće se zanavek.
A jednog događaja sećaće se zanavek.
- Bio je to oproštaj Pelea od
brazilske reprezentacije. Naša reprezentacija je učestvovala na
svečanosti kojoj je prisustvovalo oko 200 hiljada gledalaca
(rezultat je bio nerešen 2:2).
Po završetku meča prisustvovao sam velikoj drami: Pele je trčao oko igrališta sa majicom u rukama i suznih očiju. Dres je poklonio jednom dečaku: navijači su sa velikom tugom posmatrali odlazak svoga miljenika.
Nisam odoleo - i ja sam zaplakao.
Po završetku meča prisustvovao sam velikoj drami: Pele je trčao oko igrališta sa majicom u rukama i suznih očiju. Dres je poklonio jednom dečaku: navijači su sa velikom tugom posmatrali odlazak svoga miljenika.
Nisam odoleo - i ja sam zaplakao.
Tope, nećemo više...
- A da li katkada suze radosnice zaiskre
u očima našeg sagovornika?
- Ne krijem, niti sam ikada krio - ja
sam vatreni navijač Partizana. Nije se, međutim, dogodilo da u
svome poslu bilo kada favorizujem ovu ekipu, niti sam bilo kada
propustio da snimim gol koji je primio Partizan.
U prošlogodišnjem prvenstvu Beograđani su izgubili od Hajduka u Beogradu sa 6:1.
Posle svakog gola, dolazili su igrači Hajduka, Peruzović, Buljan, Šurjak, Jerković i ostali da bi mi kazali:
"Tope, nećemo više, samo još jedan!"
Znali su da sam navijač Partizana.
Uopšte, sportisti su vesele, uglavnom čestite ličnosti i veoma se razlikuju od ostalih ljudi...
Raduje me što rukovodstvo Partizana postepeno ubacuje u igru mlađe igrače: Prekazi, Radović i Polak postaće jednog dana dobri fudbaleri.
U prošlogodišnjem prvenstvu Beograđani su izgubili od Hajduka u Beogradu sa 6:1.
Posle svakog gola, dolazili su igrači Hajduka, Peruzović, Buljan, Šurjak, Jerković i ostali da bi mi kazali:
"Tope, nećemo više, samo još jedan!"
Znali su da sam navijač Partizana.
Uopšte, sportisti su vesele, uglavnom čestite ličnosti i veoma se razlikuju od ostalih ljudi...
Raduje me što rukovodstvo Partizana postepeno ubacuje u igru mlađe igrače: Prekazi, Radović i Polak postaće jednog dana dobri fudbaleri.
Kamačo se krsti
Prikazujući trenutak onakav kakav je, televizijsko oko vidi i majstorstva najuglednijih izvođača
fudbalske igre.
Dok je snimao utakmicu Crvena zvezda - Real u Beogradu, Topličić je snimio i dvoboj Džajić - Kamačo.
Ovaj duel prikazan je u emisiji "Indirekt", a sadržina pisama prispelih posle emisije jasno je govorila da su gledaoci bili vrlo zadovoljni onim što su videli.
Dok je snimao utakmicu Crvena zvezda - Real u Beogradu, Topličić je snimio i dvoboj Džajić - Kamačo.
Ovaj duel prikazan je u emisiji "Indirekt", a sadržina pisama prispelih posle emisije jasno je govorila da su gledaoci bili vrlo zadovoljni onim što su videli.
Obrada: Yugopapir (Tempo, 1977.)
Osam godina kasnije...
 |
| Blagoje Topličić, jedan od najboljih snimatelja reportera na svetu |
