Nastojim da vežbu što bolje izvedem i uopšte ne obraćam pažnju na sudije i semafor. Tako je bilo uvek, pa i u Luksemburgu. Tek kad se završilo takmičenje pritrčali su mi moj trener Gregorka i ostali članovi naše delegacije i obavestili me da sam prvi. Jasno, radovali smo se svi zajedno
*****
Godinama se Cerar sa svojim trenerom
Borisom Gregorkom pripremao za ovaj trijumf. Rođen je 28. oktobra 1939. godine u Ljubljani. Kao dečak bavio se raznim sportovima.
Smučao je, igrao fudbal, ali po savetu roditelja redovno je vežbao
u DTV Partizan u Ljubljani.
Želeo je još kao pionir da se takmiči na spravama. Tada su mu rekli, da je mali i da su sprave samo za odrasle. Uporni dečak nije se predavao, već je redovno posmatrao starije kako treniraju i kako se takmiče, a ko čeka taj i dočeka! Jednog dana, a bilo je to pre više od osam godina, došao je do sprava. Cerar je trenirao redovno i disciplinovano.
Želeo je još kao pionir da se takmiči na spravama. Tada su mu rekli, da je mali i da su sprave samo za odrasle. Uporni dečak nije se predavao, već je redovno posmatrao starije kako treniraju i kako se takmiče, a ko čeka taj i dočeka! Jednog dana, a bilo je to pre više od osam godina, došao je do sprava. Cerar je trenirao redovno i disciplinovano.
Uspesi su počeli da se ređaju jedan
za drugim. 1955. godine postao je omladinski prvak Jugoslavije,
sledeće godine uspeo je da odbrani titulu, a 1957. godine postao je
na državnom prvenstvu najbolji jugoslovenski gimnastičar, zadržavši
titulu do danas.
Godine 1958. Cerar je startovao na
prvenstvu sveta u Moskvi. U jakoj konkurenciji mladi i iskusni
Ljubljančanin oduševio je Moskovljane i sudije u vežbanju na konju
s hvataljkama. Osvojio je bronzanu medalju. U ukupnom plasmanu na
svim spravama Cerar je bio trinaesti.
Prošle godine spremao se takođe vrlo marljivo za Olimpijadu u Rimu. Međutim, u jeku najintenzivnijih priprema Cerar je dva puta povređivao prst, tako da nije uspeo da u potpunosti realizuje plan svojih priprema, onako kako su to bili zamislili njegov trener i on.
Ipak, Cerar je u Rimu u ukupnom plasmanu bio osmi, a na vratilu peti. Tom prilikom Cerar i njegov trener, Gregorka, pratili su s pažnjom vežbe svih najboljih takmičara na Olimpijadi, a čim su se vratili kući prionuli su na posao.
Skoro godinu dana vežbali su nove kompozicije, a rezultat tog napornog rada je trujumf u Luksemburgu, na četvrtom kupu i prvenstvu Evrope.
Prošle godine spremao se takođe vrlo marljivo za Olimpijadu u Rimu. Međutim, u jeku najintenzivnijih priprema Cerar je dva puta povređivao prst, tako da nije uspeo da u potpunosti realizuje plan svojih priprema, onako kako su to bili zamislili njegov trener i on.
Ipak, Cerar je u Rimu u ukupnom plasmanu bio osmi, a na vratilu peti. Tom prilikom Cerar i njegov trener, Gregorka, pratili su s pažnjom vežbe svih najboljih takmičara na Olimpijadi, a čim su se vratili kući prionuli su na posao.
Skoro godinu dana vežbali su nove kompozicije, a rezultat tog napornog rada je trujumf u Luksemburgu, na četvrtom kupu i prvenstvu Evrope.
Da li ste pre odlaska u Luksemburg
očekivali da ćete doneti toliko medalja?
- Nadao sam se da ću osvojiti jednu od medalja u vežbama na konju i razboju, a niukom slučaju da ću pobediti u višeboju i da ću se u svih šest disciplina takmičiti u finalu. Konkurencija je bila vrlo jaka i to bi za mene bilo čak i neskromno.
Govori se o tome da se vi toliko
koncentrišete na vežbe da i ne obraćate pažnju na sudije?
- To je sasvim tačno. Ja nastojim da
vežbu što bolje izvedem i uopšte ne obraćam pažnju na sudije i
semafor. Tako je bilo uvek, pa i u Luksemburgu. Tek kad se
završilo takmičenje pritrčali su mi moj trener Gregorka i ostali članovi naše delegacije i obavestili me da sam prvi.
Jasno, radovali smo se svi zajedno.
Kako biste se osećali da se takmičio
i najbolji gimnastičar sa prošle Olimpijade, sovjetski vežbač
Šahlin?
- Isto kao i bez njega. Moji aduti su
bili konj i razboj, a u ostalim disciplinama, po mom mišljenju,
vodila bi se oštra borba. Šteta što je bio povređen, mada po
vrednosti nimalo ne zaostaju Titov i Leontijev.
Kako su na vaše uspehe reagovali ostali vežbači i gledaoci?
- Svi su mi redom čestitali. Najpre mi
je prišao Titov, a zatim redom svi ostali. Na gledaoce nisam ni
obraćao pažnju, a znam samo to da se sala prosto tresla od aplauza.
Kasnije sam se jedva izvukao od potpisivanja autograma. Mogu vam reći
da su svi korektno primili moj uspeh, uključujući tu i sve
stručnjake koji su prisustvovali takmičenju.
Kakav su utisak na vas ostavili
ostali takmičari?
- Pauzu između dve vežbe obično sam
provodio napolju na čistom vazduhu, a tek kad je na mene došao red
pozivao me je moj trener. S vremena na vreme gledao sam samo one vežbače čije su me
vežbe interesovale. Mnogi su spremali teže vežbe nego u Rimu, ali
to još nije bilo u onom stadijumu obrade koja garantuje eleganciju,
sigurnost, a samim tim i uspeh.
Baš zbog toga je dolazilo do nepredviđenih, mada očekivanih, grešaka i slabijih ocena. Tako se dogodilo da sam se samo ja kvalifikovao u svih šest disciplina za finale, jer nisam želeo ništa da reskiram.
Radio sam ono što sam s trenerom Gregorkom najbolje spremio. Svaki od učesnika imao je neke elemente koji su me oduševljavali, a i slabosti je bilo dosta. Ipak najviše su mi se dopali ruski vežbači Titov i Leontijev, zatim Italijani Menikeli i Karmenuči.
Baš zbog toga je dolazilo do nepredviđenih, mada očekivanih, grešaka i slabijih ocena. Tako se dogodilo da sam se samo ja kvalifikovao u svih šest disciplina za finale, jer nisam želeo ništa da reskiram.
Radio sam ono što sam s trenerom Gregorkom najbolje spremio. Svaki od učesnika imao je neke elemente koji su me oduševljavali, a i slabosti je bilo dosta. Ipak najviše su mi se dopali ruski vežbači Titov i Leontijev, zatim Italijani Menikeli i Karmenuči.
Vaši planovi za Prag, peti kup
Evrope i konačno olimpijske igre u Tokiju?
- Za prvenstvo sveta iduće godine u
Pragu nastojaću da s trenerom još bolje spremim dosadašnje vežbe,
a i da se pojavim s nekim novim elementima. 1963. godine na prvenstvu
Evrope u Beogradu moraću da branim osvojeni kup iz Luksemburga, a za
Olimpijadu 1964. godine nameravam da spremam nekoliko novih vežbi.
Uostalom sve je tempirano za Olimpijadu s tim što ću se najozbiljnije, kao i do sada, spremiti za prvenstvo sveta i kup Evrope.
Uostalom sve je tempirano za Olimpijadu s tim što ću se najozbiljnije, kao i do sada, spremiti za prvenstvo sveta i kup Evrope.
Ko je po vašem mišljenju najbolji
gimnastičar danas u svetu?
- Na ovo pitanje je teško odgovoriti,
jer se to skoro svake godine menja. S druge strane svaki gimnastičar
ima dobrih i slabih strana. Za one o kojima su mi pričali ne bih
mogao ništa da kažem, a od onih koje sam video najbolji utisak na
mene su ostavili Rusi Titov, Šahlin i Stolbov.
Kad biste se vratili deset godina
unazad, da li biste ponovo izabrali kao svoj sport vežbe na spravama?
- To pitanje sam sebi nekoliko puta
postavljao. Volim sve sportove i upražnjavao sam mnoge od njih.
Odabrao sam nekako ovaj najnaporniji. Kod nas gimnastičara ne može
da bude poštede i mora da se zapne, kako u predtakmičenju tako i u
finalu, ako se želi uspeh.
Eto, na primer, u Luksemburgu ja sam se u toku jednog dana takmičio na svakoj spravi po dva puta, a nastupiti dvanaest puta naporno je i fizički i psihički. Ipak, bez obzira na težinu, napore i samoodricanje, odlučio bih se za gimnastiku.
Eto, na primer, u Luksemburgu ja sam se u toku jednog dana takmičio na svakoj spravi po dva puta, a nastupiti dvanaest puta naporno je i fizički i psihički. Ipak, bez obzira na težinu, napore i samoodricanje, odlučio bih se za gimnastiku.
Šta biste savetovali početnicima?
- Da razviju ogromnu volju kod sebe, da
disciplinovano slušaju trenera, jer bez toga se ne može ništa
postići. U početku ide teže, a kasnije kad čovek navikne prosto
ne može da zamisli sebe bez vežbanja i treninga. Treba se na kraju
i mnogo čega odreći.
Kako provodite slobodno vreme?
- Nađe se slobodno vreme i kad čovek
redovno uči i trenira. I to treba racionalno iskoristiti. Obično se
šetam, odlazim u bioskop, pozorište, a i na koncerte, preko leta
na letnjoj pozornici u Ljubljani. Volim i da pročitam pokoju lepu
knjigu koja istinski govori o stvarnom i realnom životu.
Kako se sada osećate posle osvajanja
kupa Evrope i šest medalja?
- Isto kao i pre toga. Zadovoljan sam
utoliko što je moj trud i trud mog trenera dobio međunarodno
priznanje i priznanje celokupne naše javnosti, a to je za
jugoslovensku gimnastiku najvažnije. Time su nam putevi širom
otvoreni, a naš zadatak je da se za sledeća takmičenja još
bolje pripremimo.
Na kraju bih želeo da dodam još i to da me je najviše obradovao veličanstven doček u Ljubljani, jer sam tek onda shvatio kako naši ljudi prate naše nastupe i s kakvim oduševljenjem primaju uspehe.
Na kraju bih želeo da dodam još i to da me je najviše obradovao veličanstven doček u Ljubljani, jer sam tek onda shvatio kako naši ljudi prate naše nastupe i s kakvim oduševljenjem primaju uspehe.
