Put ka pobedi, april 1945 (4. deo): Oslobađanje Slavonije / Nezaustavljiva Prva vojvođanska brigada



U borbama za stvaranje mostobrana na Dravi istakla se, pored drugih jedinica, i Prva vojvođanska brigada iz Šesnaeste divizije. Prvi talasi te brigade prebacili su se na desnu obalu Drave neopaženo od neprijatelja - u gumenim čamcima, noću

Posle forsiranja Dunava kod Batine, zajedno sa jedinicama Trećeg ukrajinskog fronta, neke naše divizije su, pod komandom Glavnog štaba Vojvodine, ušle u Baranju i na Dravi obrazovale front. Bile su to Šesnaesta, Trideset šesta i Pedeset prva divizija. 

Od tih naših jedinica, kojima su povremeno priključivane i druge, formirana je 1. januara 1945. godine naša Treća armija.

Njen komandant je bio general-lajtnant Kosta Nađ.

General Kosta Nađ (pored mikrofona) za vreme smotre jedne divizije
1945. godine (foto: Front)

Početkom januara 1945. Treća armija je držala front prema neprijatelju od Barča (na Dravi u Mađarskoj), preko Podravske Slatine i Donjeg Miholjca, Darde i Apatina, pa levom obalom Dunava do u blizinu Vukovara.

Do 10. februara vodila je borbe na virovitičkom mostobranu.

Kada su Nemci nadmoćnijim snagama napali na taj naš mostobran, Trećoj armiji je, posle teških borbi, naređeno da se povuče na levu obalu Drave. Još nismo imali dovoljno teže ratne tehnike da se suprotstavimo takvim snagama.

U rano jutro 12. aprila 1945. na Dravi su ležali naši gumeni čamci kojima
su noću uspešno prešli borci Treće armije (foto: Front)

Treća armija je tada preuzela da drži front u Baranji, na levoj obali Drave.

U sklopu nemačke protivofanzive u Mađarskoj, marta 1945, Dravu je prešla jedna nemačka divizija od Valpova prema Bolmanu i Novom Bezdanu u Baranji. Tu su vođene nekoliko dana žestoke borbe - sve dok Nemci nisu izbačeni iz Baranje.

U završnim operacijama Jugoslovenske armije, Šesnaesta i Trideset šesta divizija iz sastava naše Treće armije forsirale su reku Dravu noću između 11. i 12. aprila 1945.

Borci Šeste brigade Trideset šeste divizije pripremaju čamce za
prelaz Drave (foto: Front)

Drava je pređena kod Narda, Josipovca i Kravica. Odbacile su neprijatelja sa desne obale reke i sutradan oslobodile Valpovo.

U isto vreme forsirala je Dunav Osma brigada Pedeset prve divizije kod Dalja, a Osječka brigada Dravu kod Sarvaša.

Protivnapadom neprijatelja one su odbačene na polazne položaje, pa su se sledeće noći ponovo prebacile preko reke - i tada uspele. Zauzele su Dalj i Sarvaš i ubrzo oslobodile i Osijek.

Puškomitraljezac na obali Drave u januaru 1945. godine (foto: Front)

U naredna četiri dana Treća armija je oslobodila Našice i severno od Đakova se sastala sa jedinicama naše Prve armije, koje su nastupale sa sremskog fronta.

Tako je počelo oslobađanje Slavonije.

U borbama za stvaranje mostobrana na Dravi istakla se, pored drugih jedinica, i Prva vojvođanska brigada iz Šesnaeste divizije. Prvi talasi te brigade prebacili su se na desnu obalu Drave neopaženo od neprijatelja - u gumenim čamcima, noću.

Komandant bataljona ukazuje komandirima četa gde će ukrcati svoje borce
u gumene čamce i preći preko Drave (foto: Front)

Odmah po iskrcavanju, uz snažnu podršku artiljerijske vatre sa leve obale, borci brigade su napali neprijatelja koji je poseo obalu reke.

Neprijatelj je bio iznenađen, ali se brzo pribrao i pružio jak otpor, naročito iz bunkera.

Kada su stigli naši drugi talasi, a zatim i minobacači i topovi, brigada je odbacila neprijatelja od reke.

Poručnik Ilija Podraščić sa mitraljezom koji je noću prepadom zaplenio
od neprijatelja (foto: Front)

Ubrzo potom, rano ujutro, Prva vojvođanska brigada je razbila neprijatelja na pustari Žagajce i prodrla u Belišće.

Odbivši jedan nemački protivnapad, ona je oko 14 časova, vodeći ulične borbe prsa u prsa, prinudila neprijatelja na povlačenje.

Naši borci u borbama za oslobođenje Belišća (foto: Front)

Oko 17 časova brigada je izbila pred Valpovo i u sadejstvu sa nekim drugim jedinicama oslobodila ovo veliko slavonsko mesto.

Fotografije koje ovde objavljujemo uglavnom su i snimljene u Prvoj vojvođanskoj brigadi - za vreme držanja fronta na Dravi i odmah posle forsiranja.

Obrada: Yugopapir (Front, april 1975.)

Minobacačlijama je stigao ručak (foto: Front)


Poseta poginulom sinu



Jednog od retkih sunčanih novembarskih dana sa fronta su borci preneli u Laćarak leš svog poginulog druga Radoja i sahranili ga u crkvenoj porti. Bio je to mladi borac koji je u Četvrtu srpsku brigadu stupio negde pred Beogradom.

Nije prošlo ni nekoliko časova a u jedinicu stiže sredovečni seljak s velikom šarenicom na leđima.

Stigao, kaže, čak iz Šumadije - da obiđe sina na frontu.

A sin mu se zove - Radoje.

Kad reče prezime i selo, pokaza se da je to baš onaj Radoje koga danas sahraniše.

Smeška se otac, srećan što je tako brzo našao sinovljevu jedinicu, pa i ne primećuje da su mu sagovornici zbunjeni i smeteni.

- Eve, ja doneo nešto malo za vojničku dušu, za mog sina i vas, samo vi mene odvedite kod moga Radoja. Neću ja mnogo da smetam, znam ja šta je vojnik, samo kratko da porazgovaram, pa idem... - tako govori seljak i vadi pogaču i mrs.

Neki se, pod raznim izgovorima, izmakoše, da izbegnu ono što se izbeći ne može.

Ostao samo desetar Milomir, kome nije preostalo ništa drugo do da saopšti čoveku istinu.

Posle kratkog vremena borci su razgrtali svežu humku u crkvenoj porti. Iskopavali su rastresitu zemlju da izvade leš svoga druga, koji će njegov otac odneti u selo, iako je to tada već bilo zabranjeno.

Pažljivo su kopali drugovi i najzad izvukli iz rake mrtvo telo.

Kad ga položiše na razastrto šatorsko krilo, otac priđe, skide grudvicu zemlje sa sinovljevog lica, pomilova mu kosu i samo reče:

- Sine moj...

Prisutni ratnici sakriše oči.

(Iz knjige Gavrila Antića "Južnomoravci")

Četa za vezu Prve proleterske brigade pred odlazak na Sremski front
(foto: znaci.net)

Put ka pobedi, april 1945


Podržite Yugopapir: FB TW Donate