Eksplozija protesta na Zlatnom mikrofonu '61: "Đokisti" zahtevali nagradu za Đorđa Marjanovića

Publika se vraća u dvoranu i nestrpljivo gleda u ložu žirija. Trebalo je već odavno da se pojavi. Najzad, evo žirija. Jedan za drugim članovi ulaze u ložu. Neki brišu znoj sa čela. Onda spikeri izlaze na pozornicu i objavljuju rezultate: dodeljene su samo tri nagrade, a među pobednicima nema Marjanovića

April 1961: Dok su vatreni navijači u ponoć nosili na rukama Đorđa Marjanovića, u znak protesta što nije dobio "Zlatni mikrofon", niko nije obraćao pažnju na ženu sa svetloplavom kosom koja se neprestano nalazila uz popularnog pevača...

*****

Kada su Olga Nađ i Dušan Vidak, spikeri Radio-televizije Beograd, objavili prvo ime pevača koji je nagrađen "Zlatnim mikrofonom", publika je aplaudirala. Na pozornicu velike sale Doma sindikata u Beogradu izišla je Lola Novaković.

Na licu poznate pevačice se odražavalo uzbuđenje. Odmah za njom sva uplakana od sreće izašla je Anica Zubović.

I Nada Knežević, koja u uzbuđenju istrčava na binu, plače. Tri pevačice se drže za ruke, i dok im publika aplaudira one ne mogu da dođu do reči.

To su dobitnici tri "Zlatna mikrofona". Publika je tek tada shvatila da među pobednicima nema njenog ljubimca - Đorđa Marjanovića.

Dvorana se zatresla od eksplozije protesta. Svi ustaju na noge, zvižde i viču. Zajapureni su od uzbuđenja.

Prekinuta priredba

Spiker i direktor festivala pokušavaju da umire publiku. Tri dobitnice još stoje na bini, držeći tek

osvojeni trofej.

Ne znaju šta da čine. Svaka od njih treba da otpeva "pozdravnu" pesmu, a protesti publike ne prestaju.

Lola Novaković je najprisebnija. Prilazi mikrofonu.

Spiker je najavljuje. Ona nešto govori, ali se ne čuje šta.

Zvižduci i povici se pojačavaju.

Publika iz prvih redova prilazi pozornici. Muzičari iz orkestra na brzinu sakupljaju instrumente i napuštaju svoja mesta.

Anica Zubović prilazi mikrofonu:

"Hvala vam".

Publika je ne sluša, ne dozvoljava da se veče završi po programu. Vičući, ogorčena napušta dvoranu. Sve to televizija snima. Priređivačima ne preostaje ništa drugo već da prekinu priredbu.

Kad su napustili salu posetioci se ne razilaze. Bar ne većina. Stoje oko zgrade sindikata. Preko hiljadu ljudi. Bilo je dosta onih koji su došli na trg od kuće kad su preko televizora čuli rezultate.

Navijači Đorđa Marjanovića blokirali su sve izlaze iz zgrade. Sem nekoliko muzičara koji su izašli odmah, dok je publika još bila u sali, od izvođača se niko ne pojavljuje.

Glasni komentari na trgu i vika. Stanari okolnih zgrada bude se i čude šta se to dogodilo. Neki istrčavaju u papučama na trg. Neko je javio miliciji. Iz dva džipa izlaze milicioneri smejući se: ovako nešto još nisu videli.

Navijači lake muzike skandirali su: "Đorđe, Đorđe!" i čekaju da se pevač pojavi.

Veliko interesovanje

Kako se dogodilo da se publika toliko uzbudi? Turnir pevača je privukao velik broj gledalaca.

Tri večeri je sala Doma sindikata bila prepuna. A bar još hiljadu ljudi je čekalo "kartu više".

Nuđena je dupla cena.

Ali retko ko mogao je i za hiljadu dinara da dobije kartu za turnir naših najboljih pevača.

Organizator, Radio-televizija Beograd, pogodio je želje publike kad je organizovao ovakvo takmičenje.

Svi pevači nisu se odazvali: mnogi iz Zagreba i Ljubljane nisu došli (zauzetost? strah od konkurencije?)

Ali, turnir je ipak bio prvorazredni događaj ova vrste.

Od preko dve stotine prijavljenih kandidata za polufinale je žiri odabrao trideset šest amatera i profesionalaca.

I jedni i drugi učestvovali su pod istim uslovima na turniru, i to je, razume se, pogodilo amatere.

Oni nisu mogli uspešno da se nose s profesionalcima.

Publika im je, međutim, pružila ohrabrenje. Sa simpatijama je slušala njihov pevački trud, kao, na primer, kad je pevala Olena Hijavataj.

Koliko je publika bila zadovoljna interpretacijom početnika, toliko je bila stroga prema asovima, kao što su, na primer, Duško Jakšić i Predrag Gojković.

Njih dvojica su pretrpeli neuspeh. Nisu se plasirali u finale.

Svim pevačima bilo je i te kako stalo da osvoje "Zlatni mikrofon".

To se videlo na svakom od njih: svaki je imao tremu.

I zato, kad je završen finalni deo i žiri se povukao na većanje, počelo je veliko iščekivanje.

Žiri veća

Žiri je bio sastavljen od kritičara, kompozitora, dirigenata i urednika zabavne emisije iz Beograda, Zagreba, Ljubljane i Skoplja. Među njima bila je i Anita Mezetova prvakinja Beogradske opere.

Šta se događalo iza zatvorenih vrata - nije poznato. Većanje je dugo trajalo. U svakom slučaju raspravljalo se mnogo o Đorđu Marjanoviću. Njega je publika kad je pevao najviše, i do urnebesa, pozdravljala, a u žiriju su smatrali da ne zaslužuje nagradu.

Dati Marjanoviću nagradu ili, držeći se svoga kriterijuma, otvoriti bezdan između sebe i njegovih vatrenih navijača - lomio se žiri.

Neki su u žiriju visoko cenili Marjanovićevo pevanje. Čak je jedan član nezvanično izjavio da njegov glas treba da bude formula za današnje pevače zabavne muzike.

Drugi su, međutim, imali potpuno suprotno mišljenje. Marjanoviću je čak preporučeno da u finalu ne peva pesmu "Milord" kojom je svoje navijače doveo u delirijum, jer, tako mu je preporučeno, ta pesma ne omogućuje da se ocene pevački kvaliteti interpretatora.

Marjanović je pristao i poslednje večeri pevao je drugu pesmu, iako mu nije bilo pravo.

Ispred vrata sobe u kojoj je žiri zasedao, takođe nervoza.

Novinari i režiseri radija i televizije gledaju čas na sat, čas na vrata. Novinari pokušavaju da nekako saznaju rezultate i da ih jave svojim redakcijama.

Na kraju i uspevaju. Neko je dao cedulju na kojoj je pisalo: Lola Novaković, Anica Zubović, Nada Knežević i Krsta Petrović. O petom "zlatnom mikrofonu" se još raspravlja. Da li će ga dobiti Marjanović?

Publika se vraća u dvoranu i nestrpljivo gleda u ložu žirija. Trebalo je već odavno da se pojavi.

Najzad, evo žirija. Jedan za drugim članovi ulaze u ložu. Neki brišu znoj sa čela. Onda spikeri izlaze na pozornicu i objavljuju rezultate: dodeljene su samo tri nagrade, a među pobednicima nema Marjanovića.

Eksplozija protesta! Napuštanje dvorane pre kraja priredbe!

Zlata vredi zlata

Neko je viknuo: "Evo Đorđa!". Navijači koji su na trgu čekali svoga ljubimca potrčali su prema izlazu iz dvorane pored Bezistana. Stvorila se gužva, pevača su podigli na ruke.

U toj gužvi niko nije obraćao pažnju na jednu ženu sa svetloplavom kosom, koja je uvek bila uz pevača. Zbunjena, ali i radosna. A ta žena ima veoma važnu ulogu, iako je njen posao iza kulisa, u pevačkoj drami koja se odigrala u dvorani.

Ta žena je Zlata Rakić, supruga pevača Marjanovića, i što je u ovom slučaju važnije njegov - menadžer.

Zlata Rakić, koja je dugo godina bila novinar, preuzela je na sebe sve poslove, krupnije i sitnije, koje mora da obavlja pevač zabavnih melodija: ugovaranje turneja i koncerata, konsultovanje oko izbora novih melodija.

Marjanović, na primer, po savetu menadžera peva uvek trenutno najpopularnije pesme: "Mustafa", "24.000 poljubaca", "Karolina", "Milord" itd. Zar i to nije deo tajne njegovog uspeha?

Zlata Rakić je u stvari idealni menadžer, jer je Marjanoviću ujedno i supruga. Dok se Đorđe odmara iza bine ona vodi računa kad je njegova tačka na redu. Hrabri ga pre izlaska pred publiku. Ili mu prva čestita posle uspeha.

Pisma koja stižu u velikom broju, ona priprema pevaču za čitanje. Isto tako savetuje se sa Marjanovićem pri razmatranju ponuda za novo gostovanje ili snimanje na televiziji.

Dok navijači nose na ramenima Marjanovića, na trgu neko baca "letke" sa slikom pevača. I to je briga menadžera.

Zato je ovaj trijumf Marjanovića kod publike bio i velik trijumf njegovog menadžera Zlate Rakić. Dvoboj publike i žirija, bio je i njen dvoboj i može se reći da je ona u njemu izašla kao pobednik.

Studiranje ukusa publike, nastojanje da se uvek bude aktuelan sa novim pesmama, najveća briga o kontaktu sa publikom - sve je to postiglo željeni uspeh i nagradilo onaj trud na početku pevačeve karijere kad je probijanje ka uspehu bilo teško.

Pevanje na Terazijama

Kad je publika, najzad, oko ponoći dočekala Marjanovića i podigla ga na ruke predstava još nije bila završena. Dok su blicevi foto-reportera sevali, pevača su nosili prema Terazijama. Galama, komentari:

- Žiri nema pojma o pevanju!

- Pevači pevaju za nas i mi znamo ko nam se najviše sviđa, a ne žiri!

- Vi ste ludaci! - vraća im jedna seda žena za koju niko ne bi mogao ni pomisliti da je obožavateljka zabavne muzike.

U deset minuta pre ponoći Marjanovića su doneli na Terazije, pred hotel Moskvu. Saobraćaj je zakrčen. Pevač gleda prema milicionerima, moleći ih pogledom da ga spasu iz ruku obožavalaca.

Ali navijači ga teraju da peva i on širi ruke i otvara usta: "Prodavac novina". Na širokoj ulici bez mikrofona i zvučnika, slabo se šta čuje od pesme, ali publika je zadovoljna.

Nezadovoljni postaju, međutim, milicioneri zbog zaustavljenog saobraćaja.

Ali, dve-tri opomene su dovoljne: svet opet prelazi na trotoare i razilazi se kućama. Zavesa je najzad spuštena. Do sledećeg "Zlatnog mikrofona" zakazano je primirje.

Napisao: Žika Milutinović, obrada: Yugopapir (Ilustrovana, april 1961.)

Podržite Yugopapir: FB TW Donate