Trebalo bi povesti akciju protiv "ljudi u crnom" koji žmure kad treba da imaju "četvoro očiju"; da žigošemo trenere kojima snaga "leži u topuzu", sve one koji slepo služe svom malom interesu i ne vide dobro jugoslovenskog fuđbala, ne bore se za normalne, sportske uslove, za pravdu i istinu
Ipak, državno prvenstvo nosi najveću
draž, ono govori o kvalitetu i slabostima.
*****
Pesma kaže: Sve jeseni su tužne.
Ova fudbalska jesen za nas nije bila samo tužna već i
razočaravajuća. Na svim terenima se igralo slabo, samo je nekoliko
igrača dominiralo standardnom formom (Simović, Radanović, Katanec,
Baždarević, Pančev, Smajić, Dragan Stojković, Gračan...)
Prvi deo šampionata markantno je ukazao na tri osnovne slabosti jugo-fudbala: neefikasnost, grubosti i slabo suđenje. Dakako, te tri komponente su nerazlučivo vezane i za
etičku strahu našeg fudbala: mnogo je podvala, podrepaškog odnosa
prema sudijama, laži i bežanja od istine.
Malo golova
Već je postalo uobičajeno da
"Sportski pregled" nedeljom uveče počinje konstatacijom
"da su prvoligaši i u ovom kolu bili neefikasni".
Umorni smo već od toga. Mnogo je
pokuda, malo traženja uzroka, analiza, traganja za istinom.
Neefikasnost je vezana za koncepciju
igre, za nadahnuti srednji red, golgetere od intuicije i šuta ali i
od korektnosti protivnika, odnosno načina suđenja koje mora da
štiti igru i igrače. Umesto moći, sudije iskazuju nemoć: Šoštarić
u Zenici poziva delegata i trenere, cvili da se ne igra pogibeljno
umesto da koristi svoje pravo: da bude pravi tumač Pravila igre i
da prekršiocima pokaže crvene kartone.
Umesto igre, mi gledamo nasilje.
Oni koji znaju ne mogu da igraju!
Blaž Slišković je više u horizontali nego što stoji uspravno. Nemilosrdno se ide na Zlatka Vujovića, Mancea, Kranjčara, Janjanina, Bobana Božovića, Desnicu...
Umesto igre, mi gledamo nasilje.
Oni koji znaju ne mogu da igraju!
Blaž Slišković je više u horizontali nego što stoji uspravno. Nemilosrdno se ide na Zlatka Vujovića, Mancea, Kranjčara, Janjanina, Bobana Božovića, Desnicu...
Ali se i dalje pitamo: zašto nema
golova?
Treneri razmišljaju u groznici, strepeći od poraza tako postavljaju igru da se više misli na odbranu nego na napad. Uz to ide i ona omražena fraza: lopta može da prođe, protivnik ne!
Treneri razmišljaju u groznici, strepeći od poraza tako postavljaju igru da se više misli na odbranu nego na napad. Uz to ide i ona omražena fraza: lopta može da prođe, protivnik ne!
I zato se valjda kod nas igra
najprljaviji fudbal u Evropi.
Znanje i umeće, u takvim uslovima igre, sve manje su dolazili do izraza. Umesto lepih kombinacija, igre duha i mašte, mi gledamo prekide, grubosti, nasilje...
Znanje i umeće, u takvim uslovima igre, sve manje su dolazili do izraza. Umesto lepih kombinacija, igre duha i mašte, mi gledamo prekide, grubosti, nasilje...
Grubosti i prljava igra dominiraju!
Sudije i treneri su glavni krivci!
Trebalo bi povesti akciju protiv "ljudi u crnom" koji žmure kad treba da imaju "četvoro očiju"; da žigošemo trenere kojima snaga "leži u topuzu", sve one koji slepo služe svom malom interesu i ne vide dobro jugoslovenskog fuđbala, ne bore se za normalne, sportske uslove, za pravdu i istinu.
Trebalo bi povesti akciju protiv "ljudi u crnom" koji žmure kad treba da imaju "četvoro očiju"; da žigošemo trenere kojima snaga "leži u topuzu", sve one koji slepo služe svom malom interesu i ne vide dobro jugoslovenskog fuđbala, ne bore se za normalne, sportske uslove, za pravdu i istinu.
Na stub srama treba postaviti i one
fudbalere koji ne biraju sredstva da bi zaustavili protivnika. A zna
se koji su to igrači u svakom klubu.
Jednu izjavu Bekenbauera sačuvali smo u umu i srcu. Bilo je to posle
utakmice Jugoslavija - SR Nemačka (2:4) koja je odigrana u Beogradu
1976.
Neko od novinara ga je upitao zašto nije načinio faul nad Popivodom pre nego što je doveo "plave" u vodstvo.
Neko od novinara ga je upitao zašto nije načinio faul nad Popivodom pre nego što je doveo "plave" u vodstvo.
- Oblak nas je majstorski izlobovao - objasnio je Franc Bekenbauer. - Popivoda je sve uradio na pravi način.
Nisam imao ideju o faulu. Ne kajem se. Uostalom, dostojanstvo mi to
ne bi dozvolilo. Gol se u fudbalu daje i prima, najčešće
zaboravlja. Ostaje upamćeno ponašanje igrača, to je njegova legitimacija i za dane posle sportske karijere.
Slažemo se.
Jedino nam je žao što je tako poimanje igre i ponašanja potpuno strano našim fudbalerima.
Jedino nam je žao što je tako poimanje igre i ponašanja potpuno strano našim fudbalerima.
Fudbalsko nasilje
U savremenom fudbalu više niko nije
naivan. I najminorniji trener zna da organizuje odbranu svog tima.
Još im je lakše da zahtevaju grubu igru, naročito od onih
pojedinaca koji imaju skromno tehničko znanje.
Milan Ribar je profesor po obrazovanju,
trener po vokaciji. Bio je prvoligaški igrač, ima zamašno iskustvo
kao fudbalski učitelj. Njegov zvezdani trenutak trenerske karijere
je osvajanje šampionske titule sa Željezničarom. Bio je i trener
reprezentativnih selekcija - od juniorske do "A" tima.
Takve reference ima malo koji trener, ne samo kod nas već i u svetu.
Takve reference ima malo koji trener, ne samo kod nas već i u svetu.
A da sve bude apsurdnije: Ribar je
apostol fudbalske grubosti!
Čovek od koga bi trebalo najmanje da se očekuje sve ono što nije viteško i moralno, najekstremnije insistira na nedozvoljenoj igri, odnosno na prljavom fudbalu, pogibeljnostima, nasilju...
Čovek od koga bi trebalo najmanje da se očekuje sve ono što nije viteško i moralno, najekstremnije insistira na nedozvoljenoj igri, odnosno na prljavom fudbalu, pogibeljnostima, nasilju...
Čelik je pod vodstvom ovog
stručnjaka uspeo da se vrati u Prvu ligu. Sad simpatični fudbalski
zanesenjaci ovog grada žele da se
njihov klub i održi među jugoslovenskom elitom.
Navijači moraju da gaje takve želje. Sasvim je sportski da se igrači i trener takođe bore da ne dožive gorku sudbinu vraćanje u Drugu ligu.
Navijači moraju da gaje takve želje. Sasvim je sportski da se igrači i trener takođe bore da ne dožive gorku sudbinu vraćanje u Drugu ligu.
Ali nije sportski da se za taj cilj ne
biraju sredstva. A Ribar i pojedini igrači Čelika upravo tako nešto
čine. Ono malo TV sekvenci koje smo poslednjih nedelja videli prava
su ilustracija brutalnosti, nakaradnog shvatanja da se grubošću i
niskim podlostima može ostvariti visoki cilj - ostajanje u ligi.
Razume se, Zenica nije jedini grad u
kome se igra grubo (ne oštro, to moramo dvojiti!)
I mnoge druge sredine pribegavaju tome kad se tim i igrači osete inferiornim u odnosu na protivnika, ili ako osete da će bodovi pripasti rivalu.
I mnoge druge sredine pribegavaju tome kad se tim i igrači osete inferiornim u odnosu na protivnika, ili ako osete da će bodovi pripasti rivalu.
Sudijski (a)moral
Zlo našeg fudbala je u tome što
klubovi i treneri malo misle o progresu sutrašnjice, stvaranju tima
i igre koji će kasnije doneti ostvarenje želja i ambicija. Zarad
sujete trenutka oni ne biraju sredstva da ostvare svoj cilj.
Čist makijevelizam!
Sve kazuje da smo još daleko od pobede
nad nama samima. Malo ko u fudbalu vodi računa o etičkim vrlinama.
Sve je maltene postalo časno kad su u pitanju viši interes (klub).
Zašto kriti: sudijama se daje novac!
Na žalost, to je teško dokazati, jer se sve uvek sređuje u "četiri oka". To je potvrđeno i u istražnom postupku "afere Teteks". Klupski funkcioneri tvrde da su desetine miliona dali deliocima pravde, osumnjičeni arbitri - pobijaju.
Dokument o datom, odnosno primljenom novcu ne postoji. Čvrstih dokaza nema, ostaju sumnje.
Na žalost, to je teško dokazati, jer se sve uvek sređuje u "četiri oka". To je potvrđeno i u istražnom postupku "afere Teteks". Klupski funkcioneri tvrde da su desetine miliona dali deliocima pravde, osumnjičeni arbitri - pobijaju.
Dokument o datom, odnosno primljenom novcu ne postoji. Čvrstih dokaza nema, ostaju sumnje.
Staro filozofsko pitanje ko je stariji - kokoška ili jaje, u slobodnijem parafraziranju moglo bi se postaviti i
ko je veći krivac: onaj što daje novac ili strana koja ga prima.
Ali, od tih šupljih inverzija naš fudbal neće ozdraviti. I jedni i drugi su podjednako krivi, jer rade amoralno.
Ali, od tih šupljih inverzija naš fudbal neće ozdraviti. I jedni i drugi su podjednako krivi, jer rade amoralno.
A to je naša fudbalska praksa!
Naše zelje za poštenim odnosom
popadale su kao mrtvi leptirovi. Zato nam je fudbal već godinama
smežuran, pada sve niže; nemamo nijedan veliki tim, još manje
velike asove.
Impregnirani smo prema svemu što vuče
u evoluciju i vodi put izbavljenja iz tako duge krize.
Klubovi su nam nemoćni na evropskoj
pozornici, reprezentacija se batrga u Kupu nacija i pored toga što
smo u grupi sa izrazitim autsajderima, malo ko od naših istaknutih
igrača može da nađe angažman u inostranstvu.
Ako se tome doda i osetno opadanje
posete na fudbalskim stadionima, onda je ta crna slika zaokružena.
Sudije nisu jedini krivci, ali ih od
velike odgovornosti ne može niko osloboditi.
I kad nemamo "Osiječki slučaj" ili "aferu bundi" uvek imamo Rauše. Kao na pokretnoj traci.
Možda činimo nepravdu ovom bivšem deliocu pravde iz Varaždina (ali se zna da je on godinama bio inkarnacija sudije s kojim se sve moglo urediti), jer ni mnogi drugi nisu neviniji.
A ta lista je duga.
Navoditi imena ne vodi ničemu, dokaza nema, dolepotpisani može samo po ko zna koji put da se pojavi pred sudom da dokazuje da nije klevetao već govorio istinu.
Tužnu istinu našeg fudbala.
I kad nemamo "Osiječki slučaj" ili "aferu bundi" uvek imamo Rauše. Kao na pokretnoj traci.
Možda činimo nepravdu ovom bivšem deliocu pravde iz Varaždina (ali se zna da je on godinama bio inkarnacija sudije s kojim se sve moglo urediti), jer ni mnogi drugi nisu neviniji.
A ta lista je duga.
Navoditi imena ne vodi ničemu, dokaza nema, dolepotpisani može samo po ko zna koji put da se pojavi pred sudom da dokazuje da nije klevetao već govorio istinu.
Tužnu istinu našeg fudbala.
Kako to tumačiti da se ni ove jeseni
nismo imali čemu diviti u jugo-fudbalu. Svima nam je u grlu žeravica
kad evociramo neke utakmice, onu nemoć, grubosti, neefikasnost, način
suđenja...
Kratkoročnim udarcima i akcijama
nećemo rešavati ono suštastveno.
Tako misle oni u kavezu a ne umni ljudi. Moramo fudbal vratiti u čiste vode, poštene odnose, moramo se boriti za istinu!
Tako misle oni u kavezu a ne umni ljudi. Moramo fudbal vratiti u čiste vode, poštene odnose, moramo se boriti za istinu!
Iznad svega, moramo znati da je
fudbalska igra jedna arhitektonska celina, zdrava tendencija, lep
oblik kreativnosti...
A naš fudbal već dugo to nije!
Napisao: Mile Kos, obrada: Yugopapir (Tempo, 1983.)
Napisao: Mile Kos, obrada: Yugopapir (Tempo, 1983.)
