Adam Ant, ispovest prve pop zvezde osamdesetih: Bitno je ne postati stara rokenrol zvezda ... (1981)

Moja politika je, rekao sam već: optimizam protiv pesimizma! Muka mi je od onih što na televiziji stalno govore da ništa ne valja. To je toliko negativno. Od toga nema koristi. Zbog tog razmišljanja neki veruju da sam ja konzervativac ali me politika vrlo malo zanima da bih, recimo, uopšte glasao

Maj 1981: Adam Ant je pevač, autor i seks simbol koji dominira svetskim top-listama i naslovnim stranama u prvoj polovini ove godine. Promenadna pop zvezda osamdesetih izdigla se iz prvog talasa engleskog panka a uspon duguje albumu "Kraljevi divlje granice" (Kings Of The Wild Frontier) i seriji odličnih singlova: "Pas jede psa" (Dog Eat Dog), "Mladi Parižani" (Young Parisians), "Muzika mrava" (Ant Music) i sada vrlo aktuelnom "Stajati i isporučivati" (Stand And Deliver).

Uzbuđenje koje je lepi Adam Ant vratio u rok, umnogome film vraća tačno deset godina unazad i podseća na dane kada je histerije nosio Mark Bolan.

Njegova muzika, dosta inspirisana afričkim plemenskim ritmovima i raznim etničkim uticajima, upotpunjena je atraktivnim likom ratobornog Indijanca ili karipskog pirata.

Na čelu pravca "novi romantizam" Adam se, ipak, razlikuje od Spandau Balea, Džapana, Skarsa ili Klasik Nuvoa. Svoje simpatizere naziva "Ant-ljudi" ali ne pokazuje ni najmanju želju da pred njima pada na kolena.

Namera mu je da svojim radom ohrabri druge, kao što je jednom davno Brajan Feri svojim primerom njega osokolio... Za svoje uzore priznaje Roksi mjuzik i Seks pistols ali se poziva na istoriju i mnoge pomalo zaboravljene kulture.

Moje pesme su duboko antirasističke

- Ja sam godine 1977. rekao Malkolmu Meklarenu: "Želim da budem poštovan. Da svi znaju za Adama i Antse". Odgovorio je: "Biće vrlo teško, ali ćeš uspeti". Sada, kada sam na vrhu, znam da je Meklaren bio u pravu i da je cena bila žestoka.

Po majčinoj liniji ja sam rumunski Ciganin. Moji su veoma patili pod Hitlerom. Otac je bio tenkista i prošao sve strahote rata. Zato imam mnogo toga protiv fašizma. Moje pesme su duboko antirasističke i, uopšte, duboko humane.

Kao dete bio sam opčinjen borbama kauboja i Indijanaca, pričama o strašnim piratima i svim istorijskim filmovima. Mnogo kasnije, pošto sam naučio neke stvari iz šou-biznisa, shvatio sam da, osim muzike, i pravilan izbor prezentacije moje muzike može biti od velikog značaja za svaki eventualni uspeh kod naroda.

Imam izgled gusara i Indijanca, afirmišem ono dobro iz duha 1976, uz zvuke džungle.

Vrlo je romantično uživati kult status mada je sam pojam "kult" epitet za gubitnike. Za sve one koji završe dozvoljavajući da im grupa bezglavih obožavalaca vodi karijeru u propast.

Na mom prvom koncertu u Londonu skupilo se tačno pet posetilaca. Organizatore sam svesno obmanuo da bismo lakše dobili angažman i tvrdio kako smo mi kantri i vestern grupa. Posle minut su ukapirali da su pređeni i za kaznu nam isključili struju. Zamalo da dobijemo i malo batina pride. 

Ni tako "divan" početak karijere me nije obeshrabrio. Nije, pošto me je na izlazu čekala jedna devojka tražeći autogram!

Svoj uspeh poštujem! Znam koliko je bilo potrebno vremena i živaca dovde stići. Godinama sam razna iskustva i razne uticaje svodio do jedne zamišljene granice koja je predstavljala nivo prihvatljivosti.

Nivo koji je jednostavan za percepciju ali istovremeno efektan.

Brzo sam otkrio da sam opčinjen zvukom. Zato sam od početka koristio u snimanjima razne primitivne instrumente da bih dobio onu "nedoteranu" dimenziju zvuka. Tri duge godine sam birao pesme, odbacivao mnoge dobre da bih dobio željenu celinu. Vredelo je sve to činiti!

Priznajem da me novi soj rok puritanaca zabrinjava svojom reakcionarnošću i staromodnošću. Njihovi principi su tako besmisleni:

• a) nikada se ne pojavljuj u gledanoj TV emisiji

• b) ne zarađuj pare

• v) budi prosečan, bezbojan, glup i pesimista

Moje su namere drugačije!

Hoću da me svi vide. Da shvate zašto sam baš ovakav kakav sam i šta me na to navodi.

Želim novac jer znam da ću ga korisno utrošiti. Hoću da budem optimista. Samo optimisti menjaju svet...

Mislim da je krajnje nevino ako mladi ljudi žele da isprobaju nove stvari. Ako žele da nose određenu vrstu odeće, ako žele da izgledaju seksi i ako to otvoreno stavljaju do znanja. To možda izgleda kao porok, kao nešto loše, ali nije. Moda je strast.

Nevinost se može izgubiti ali da se pri tom sačuva osećajnost. Tu mislim i na seksualnost.

Pisanje pesama je za mene veština. Ali, početak je stvarno bezazlen, što je i bolje. Nema nikakve potrebe da se osvrćem i tvrdim kako su moji počeci obično đubre. Da nisam prošao kroz neprijatna iskustva, nikada ne bih stigao dovde...

Za mene je bitno ne postati umoran i stara rokenrol zvezda. Zbog toga svoju muziku nazivam "ant-muzikom" jer mi je namera da ona bude nešto više od ustaljenog roka.

Čini mi se da je rokenrol u prilično bolesnom stanju i zato se okrećem klasicima šou-biznisa. Znam da je šou-biznis prljava reč, ali se unutar njega može mnogo naučiti. On može na neki način osloboditi fantazije. Problem je u tome što mnogi žele da se tu ubace a nisu raščistili sa sobom.

Moja osnovna ambicija nije da budem zvezda, bez obzira na procene da ličim na zvezdu starog kova. Novi tip zvezde, predvodnika, mora da bude primećen u javnosti, da stalno gura napred, da govori prave stvari pravim ljudima...

Voleo bih da mi neko razložno definiše pank

Porede me sa Bolanom. On je bio veliki talenat, u neku ruku on je preteča britanskog panka. Sada je nemoguće biti Bolan. Ne treba se porediti sa bilo kim, ne treba se osećati kao na takmičenju. Zastarelo je uplitati se u dobru i lošu stranu položaja zvezda.

Voleo bih da mi neko razložno definiše pank. On je dosta toga sredio i još sređuje, počevši od "Kleš", s čijom se muzikom nisam slagao od početka. Rekli su mnogo toga, svirka je često dobra ali vrlo bezosećajna.

Za mene je pank bio samo moda, stil... i još uvek je to. Pank je za nekoga bio mnogo više, za mene ne! Svirajući pank možeš da se predstaviš na razne načine ali ti se istovremeno nameću stavovi o istovetnom tretiranju različitih stvari, s čim se uopšte ne slažem.

Od onih koji su započeli 1976. mi smo broj jedan u muzici. Džem i Banšiz su još tu... ostali su nestali. Ubio ih je jedan primitivizam.

Da, stvarno sam rekao: "Uživam u svojoj seksualnosti." Mislim da je seks suviše vezan za akt ljubavi. Za mene je to više pridev nego imenica.

Kada se oblačim, vodim računa o tome kako delujem. To je narcisoidno ali vrlo ugodno...

Ne pijem, ne pušim, ne uzimam droge...

Mislim da je seks jedna od poslednjih avantura koje su nam ostavljene. Seks je nešto veoma lično i jedan od najlepših poklona koji su nam dati...

Ja sam dosta razmišljao o tome koliko je Elvis Prisli uticao na celokupno žensko a možda i muško stanovništvo u Americi.

Teško je razgraničiti rokenrol i seks. Seks je deo zabavnog u muzici. Sve je seks, zar ne? Moja parola je "Ant-muzika za seksi svet". To znači ovo: svi vole seks i ja baš zato gajim nade da će svi voleti Antse.

Svaka pretenzija da se bude specijalan brzo se otkrije ako počneš da uvežbavaš svoje ponašanje. Jedina specijalna stvar je auditorijum, jer bez njega nema ničega.

Ja ne predstavljam nikakvu pretnju. Nisam anarhist. Politički svakako ne, možda seksualni. Kada sam počeo da se bavim ovim poslom intrigirali su me socijalni i seksualni tabui. To sam želeo da postavim u okvire nekakve moje revije.

Za pet godina promenio sam se četiri puta. Trebalo bi to imati na umu. Boli me kada ljudi još misle da me nije briga i da sam, na kraju krajeva, velika mašina za novac.

Moja politika je, rekao sam već: optimizam protiv pesimizma! Muka mi je od onih što na televiziji stalno govore da ništa ne valja. To je toliko negativno. Od toga nema koristi. Zbog tog razmišljanja neki veruju da sam ja konzervativac ali me politika vrlo malo zanima da bih, recimo, uopšte glasao...

Politika je najveći šou-biznis!

U ovom poslu moj uzor i mentor je Brajan Feri

Nikada nisam razmišljao o Margaret Tačer. Znam da ju je izglasao britanski narod. Lično je ne poznajem ali znam da je dobila veoma težak i nezahvalan posao. Lako je ogovarati je ali za prave sudove treba puno znanja... 

Živcira me što pankeri misle da će anarhističkim simbolima na leđima nešto uspeti. Slušam kako tvrde da se ništa ne može učiniti. Lažu! Ima toliko stvari pred nama.

Volim Lenija Brusa. Volim ga jer je izmenio moj život. Pokazao mi je načine izražavanja ideja koje su odgovarale načelima za koje nisam imao sredstva. Naučio sam od njega da zborim jednostavno i sa humorom.

U ovom poslu moj uzor i mentor je Brajan Feri, bez obzira što čoveka lično nisam upoznao. On ima taj odnos prema detaljima i on ima ugrađenu moć da se distancira od standarda. Posle svega dočekao je da ga svi poštuju. To je veliki uspeh...

Ja sam trenutno veoma popularan. Znam da me vole ali svaka je ljubav osuđena na prolaznost.

Zato bih voleo poverenje i poštovanje. To je ono trajno. Zato se trošim bezrezervno praveći najbolje pesme i najbolje koncerte.

Imam neograničeno poverenje u "Ant ljude". Oni ne stvaraju, obnavljaju, oni poseduju despotsku snagu, oni o svemu odlučuju.

Cilj mi je da oni imaju isto poverenje prema meni jer mi ploče neće uvek biti prve na listama.

A svet možemo menjati i na druge načine, zar ne?

Priredili: P. P. i B. B, obrada: Yugopapir (Zdravo, maj 1981.)

"Kings Of The Wild Frontier" 2CD + DVD (2016) 

Podržite Yugopapir: FB TW Donate