Odvajajući od svoje sirotinje, zlopateći se i dovijajući, drugovi su u znak sećanja na svoju mladost podigli ove spomenike milionske vrednosti
Od ovog broja pokušaćemo da naše čitaoce upoznamo s nešto malo vila i vikendica naših zaslužnih građana. Redosled po kome ćemo ih predstaviti je slučajan.
Ali, da bi se čitaoci lakše snašli krenućemo po obroncima naših planina. Za početak smo izabrali Divčibare.
Planine su oduvek u sebi hranile hajduke i pružale
poslednju mogućnost sirotinji da negde skloni glavu.
Možda zato po našim slobodnim
planinama još uvek žive oblici nekadašnje hajdučije!
Mržnja prema bogatstvu i bogatašima
nije mnogima dala da zaborave kako su
izgledali raskošni dvorci na koje su nekada jurišali, u čije su
prozore, gladni i prozebli, zverali sa ulice.
Neka malo bivša buržoazija gleda kako
ta stvar izgleda kad se proletarijat pozabavi ovim problemom!
Neka se uvere šta se sve može postići dobrim pamćenjem i mržnjom
prema raskoši i luksuzu.
Odvajajući od svoje sirotinje,
zlopateći se i dovijajući, drugovi su u znak sećanja na svoju mladost podigli ove spomenike milionske
vrednosti.
Nastavak u sledećem broju!
Obrada: Yugopapir (Čik, oktobar 1972.)
Obrada: Yugopapir (Čik, oktobar 1972.)