Silvani i nekim drugim bivšim kafanskim pevačicama i pripada zasluga što su kafanu sačuvali od prostakluka u ime boemstva i zabave. A to nije mala stvar. Za to se ne dobija orden, ali jedan topli stisak ruke, svakako
Dugo je pevala po beogradskim kafanama.
Ipak, uvek je birala gde će da peva. Pamte je "London" i
"Skadarlija". Za Beograd njenog devojačkog vremena to je
nešto značilo. Pevala je neprekidno na jednom mestu po nekoliko
godina, toliko je bila tražena. I zbog pesme i zbog izgleda, koji za
žene na estradi mnogo znači.
Silvana je na svoj način, postala
pojam beogradskog noćnog života.
Tako je stekla veliki broj poznanika i
obožavalaca. Ceo Beograd je poznavao Silvanu Armenulić, iako se tih
dana štampa nije družila sa njom.
Ali, Beograd je bio mali za jednu
ambicioznu Silvanu. Kafana je za nju bila samo privremena stanica na
putu za fabrike ploča i studije radio-stanica.
Kafana i život u njoj imaju svoje
zakone. Kafana može da uništi i najtalentovanijeg pevača, da bi za
druge bila "škola narodne muzike".
Silvana je, umela da oseti tu
"nenormalu" života, a i vreme koje je i "bog odredio
za počinak". Trebalo je samo pomiriti želje sa uverenjem da su
zabavljači u kafanama poročni ljudi. Kafanske pevačice su u tom
stilu nazivane "kafanskim ženama" i dovođene u vezu sa
nemoralom.
A kad pevačica treba da zabavlja
publiku sa takvim shvatanjima, ona neminovno mora da postane predmet
mutnih kombinacija raznih sumnjivih tipova, redovnih pratilaca noćnog
života.
Ako je usto i lepa, a to se traži isto toliko koliko i
pesma, položaj joj je još teži.
Silvana je prosto bila rođena da
je ne ostave na miru.
Zato su mnoge pevačice, čim ih izgled
napusti postajale pacijenti raznih bolnica i socijalni problemi. Samo
mali broj je uspevao da odoli toj navali prostote. Jer, od pevačice
se često traži da bude svačija, a ona bi da ne bude ničija.
Pre, ili kasnije, one zbog toga i
napuštaju kafanu i odlaze tamo gde se nadaju da će naći spas, oslonac u nekom čoveku, da bi pobegle od užasa koji im nudi
kafanska noć.
Silvana je imala sreću da još na
samom početku svog pevačkog pohoda stupi u jedan uspeli brak u kome
se i danas nalazi. Tako je stekla i sigurnost i obezbedila dobru
egzistenciju.
Ali, kad je krenula iz Doboja, sa
šesnaest godina i kartonskim koferom u ruci, nije samo
mislila na materijalnu sigurnost, iako je izašla iz porodice sa
mnogo dece.
Silvana je želela više od toga -
uspeh.
Znala je da posle sve dolazi samo od sebe. Topli porodični
kutak joj je omogućavao da postigne svoj cilj.
U početku se niko nije oduševljavao
Silvaninim vokalnim kvalitetima.
Ipak, za razliku od drugih pevačica,
koje su večito ostajale na istom nivou i zbog neurednog života
pevale sve slabije, Silvana je svakim danom pokazivala napredak.
Nekoliko početnih neuspeha je nisu
obeshrabrili.
Jednog dana su došli braća Bajići, sa kompozicijom
po njenoj meri "Nad izvorom vrba se nadnela". Tako je Silvana
ušla u poznati svet novokomponovane muzike.
Nepravda prema Silvani
- Ah, ti Bajići, iz
Jabučja kod Lajkovca, za svakog li Marka imaju gotovu kapu -
govorili su oni koji su ih voleli.
Posle nekoliko uspelih ploča dolazi
poznata TV-serija "Ljubav na seoski način" u kojoj Silvana peva, a zatim, suprotno svim
prognozama, snima za radio nekoliko sevdalinki i time se konačno
uvršćuje u red najpoznatijih disko i i radio-pevačica naše narodne
i novokomponovane muzike.
To što ponekad, preskoči po neki triler,
tako nužan za sevdalinke, što nevešto otpeva neki vokal, ne
umanjuje njenu vrednost. Nigde nema idealnog pevača.
Mnogi su međutim, govorili, a i danas
govore:
"Znamo mi kako je ona uspela!"
To je zaista nepravda prema Silvani.
I
druge pevačice su imale svoju šansu, ali je nisu iskoristile. Čak
su možda bile i talentovanije od nje.
Ona svoju jeste. Šansa je za
Silvanu bila samo delić uspeha za koji je potrebno mnogo više rada
od samozadovoljstva.
Tako Silvanina uspešna pevačka
karijera i danas traje, deset godina posle njenog početka. Danas je
ne mogu obići ni muzički stručnjaci, ni publika.
A to je nemoguće
postići samo reklamom, niti senzualnim govorkanjima, ako nema prave
vrednosti.
Silvani i nekim drugim bivšim
kafanskim pevačicama i pripada zasluga što su kafanu sačuvali od
prostakluka u ime boemstva i zabave. A to nije mala stvar. Za to se
ne dobija orden, ali jedan topli stisak ruke, svakako.
Napisao: Dušan M. Jovanović, obrada: Yugopapir (Duga, 1975.)
