Pa, ja strašno volim da Džaju iznerviram! To uglavnom postižem kad igramo na male goliće jer uvek igram protiv njegove ekipe koju moja uvek ubedljivo pobeđuje. To ga ponekad toliko iznervira da je u stanju da demonstrativno napusti trening
DUJKOVIĆ
- Džaja i ja smo došli u Zvezdu pre
deset godina, u razmaku od nekoliko meseci. On je došao posle mene,
nije imao gde da spava pa sam ga primio za podstanara. Mesec dana smo
se gurali u jednom krevetu, koji je bio tesan i za mene samog a kamoli
obojicu... I danas, kad odemo na neku turneju, gledam da izbegnem
sobu u kojoj on spava, jer odmah se setim dana kad smo se rvali u
jednom krevetu...
FILIPOVIĆ
- Za sve ono što sam postigao u
fudbalu, dugujem Džaji. Da njega nije bilo ja nikada ne bih ušao u
prvi tim Zvezde a time ni u reprezentaciju. Većinu golova koje sam
postigao plod su njegovih izvanrednih centar-šuteva. Inače, pre
svake utakmice, on me savetuje kako treba da se postavim i kad
najbolje da reagujem.
BOGIĆEVIĆ
- Džaja je svakako najzaslužniji što
sam se iz Maribora vratio u Zvezdu. Kada je Dojčinovski trebalo da
ode u vojsku, on je predložio da se vratim u Zvezdu što je Miljan
odmah prihvatio. To je bila moja šansa, ko zna kada bih, kasnije,
zaigrao za Zvezdu. Nadam se da mog kapitena nisam razočarao svojim
povratkom...
AĆIMOVIĆ
- Pre nekoliko godina vraćali smo se
avionom u Beograd iz Rima, gde smo igrali utakmicu. Raspoloženje je
bilo veselo sve dok jednog trenutka avion nije počeo da propada. Nastao je opšti
haos, piloti su bili nemoćni, mi smo počeli da se ljubimo među
sobom i opraštamo... Jednog trenutka Džaja mi predloži da iskočimo
iz aviona jer ćemo se možda nekako spasti, ko zna. No, avion se
ipak ispravio i podigao. Ne znam šta bi bilo da smo Džaja i ja
iskočili malo pre toga...
KLENKOVSKI
- Ja sam sa Džajom od početka svoje
karijere. Nikada jedan drugome nismo rekli nešto što bi moglo da
nas zavadi, niti bih mogao sebi da dozvolim da se zamerim čoveku kao
što je naš kapiten... Dok sam se nalazio u bolnici, lečeći
povrede zadobijene u saobraćajnoj nesreći, jedan od prvih igrača
koji su me posetili bio je Džaja...
KARASI
- Pa, ja strašno volim da Džaju
iznerviram! To uglavnom postižem kad igramo na male goliće jer uvek
igram protiv njegove ekipe koju moja uvek ubedljivo pobeđuje. To ga
ponekad toliko iznervira da je u stanju da demonstrativno napusti
trening...
NOVKOVIĆ
- Kad je sudija isterao Džaju na onoj
utakmici, protiv Karl Cajsa, ja sam bio jedan od onih koji su ga
umirivali. On je nameravao da udari sudiju jer ga je zaista
nepravedno isterao napolje. U toj opštoj gužvi, Džaja me je
slučajno udario u bradu i ja sam pao kao pokošen. Međutim, smogao
sam snage da odmah ustanem i onako umirujem. Nije mi bilo lako, kao ni
nama svima. Džaja je džentlmen na terenu, ali sudija je prevršio
tada svaku meru.
JANKOVIĆ
- Džaja je prijatelj nad prijateljima.
Kad, recimo, igram loše, on me teši i govori da će idući put biti
bolje. Zato posle svake utakmice njega pitam kako je bilo jer sam
siguran da će mi on to najpoštenije kazati. Džaja me i za vreme
igre savetuje šta da radim a naročito u kojem trenutku da centriram
kako bi Filipović postigao gol...
ANTONIJEVIĆ
- Pre nekoliko godina trebalo je da
odem iz Zvezde u neki drugi tim zbog nediscipline. I kada sam
pomislio da je sve gotovo - Džaja je na Savetu igrača predložio da
mi Miljan oprosti jer ima moje obećanje da se takve i slične greške
neće ponavljati. Posle nekog vremena, na Džajinu intervenciju,
vraćen sam u prvi tim Zvezde. Otada nisam pravio gluposti koje bi
ugrozile moj opstanak u timu...
KRIVOKUĆA
- Posle onog slučaja sa avionom i
bekstvom sa aerodroma, pročitam negde Džajinu izjavu u kojoj je on
kategorički tražio da napustim klub. To me je mnogo naljutilo jer
smo Džaja i ja bili odlični prijatelji. Kad se Džaja vratio s
turneje, pokažem mu isečak i pitam šta to znači. On, međutim,
kaže da to nikome nije izjavio niti bi to rekao za bilo koga a kamoli
za mene.. Tako smo ostali i dalje prijatelji i bilo mi je krivo što
sam poverovao nekom novinaru a ne Džaji...
Obrada: Yugopapir (Karavan, septembar 1971.)