Pages

Igor Popović, grupa Džakarta: "Pozovi me" - jedna od retkih rodoljubivih pesama koje su postale hit

Septembar 1984: "Tačno je da naše pesme nije dovoljno slušati jednom, možda smo preozbiljni, ali ako nas publika takve prihvati, za budućnost ne treba da brinemo", kaže vođa ovog sastava Igor Popović...

Da li ste tekst pesme "Pozovi me" beogradske rok-grupe "Džakarta" svrstali u rodoljubivu poeziju? 

Ako ste je tako protumačili, pogodili ste misli i osećanja Igora Popovića, pevača, kompozitora i tekstopisca "Džakarte".

- Gotovo po pravilu se pomišlja da sam u pesmi "Pozovi me" mislio na neku ženu - kaže Popović. - Međutim, nije tako. Ako se malo pažljivije sluša tekst, može se primetiti da u njemu nema one nežne energije, koja karakteriše ljubavne pesme. 

Može se reći da je to jedna od retkih rodoljubivih pesama koje su postale hit. 

Čini mi se da sam ipak pogodio senzibilitet mlađe generacije. Na koncertima, ne retko, klinci podižu ruke sa stisnutim pesnicama, dok pevam "Pozovi me".

Zaista sam srećan kad to vidim.

Debi album "Džakarte" "Maske za dvoje", na kome se nalazi i pomenuta kompozicija, po mnogo čemu je neobičan. 

Pre svega, može se reći da predstavlja sukob emocija i hladnoće. Kolizija je očigledna i u tekstovima, i u melodijskoj liniji i u aranžmanima.

Osećajni Popovićevi tekstovi kao da se bore da iskoče iz stroge melodije i čvrstih aranžmana, koji ne dozvoljavaju odstupanja. 

Takvom utisku doprinosi Popovićev glas, za koji se može reći da ponekad hladno zvuči, odnosno njegova emocijama nabijena interpretacija.

- Tačno je da je preozbiljnost naglašena - objašnjava Igor Popović. - "Maske za dvoje" nije ploča za koju je dovoljno jedno preslušavanje da bi bila u potpunosti prihvaćena. Svakako da to nije najbolje rešenje kad je komercijalni efekat u pitanju, međutim, ako nas publika pod takvim okolnostima prihvati, znači da ne treba da brinemo za budućnost.

Popović kaže da je emocionalna prenaglašenost, koja ponekad može da izazove sužavanje komunikativnosti, ili da čak izazove sasvim suprotan utisak, koju upućuje na hladan pristup muzici, namerna.

- Preslušavanje ploče zahteva apsolutno predavanje - naglašava Popović. - Zahteva srazmerno isto energije koliko je bilo potrebno nama da je snimimo. Ako slušalac ne uspe da potpuno uđe u atmosferu, cilj je obostrano promašen. 

Što se tiče našeg odnosa prema publici; mislim da je savršeno iskren i pošten. 

Pesme u potpunosti odražavaju naše viđenje života. Nikada, na primer, ne odlazim u bioskop da bih "ubio" dva sata. Tako je i sa mojom muzikom. 

Sad, ako se u tome neko pronađe, moj cilj je postignut. 

Često se kaže da je pravo umeće postići spoj komercijalnosti i kvaliteta. Ja bih to malo drugačije formulisao. Problem je u kvalitetu muzike i iskrenosti pristupa publici. 

Ako su ta dva kriterijuma zadovoljena, uspeh je zagarantovan.

Popović kaže da posebnu pažnju posvećuje tekstovima. 

Misli da je njihova važnost gotovo ravna melodijskoj.

- Kroz tekst publici ne nudim celo rešenje, već je podstičem na razmišljanje - nastavlja Popović. - Jedna od karakteristika uspele poezije očitava se u dopuštanju da bude prihvaćena od sasvim različitih senzibiliteta.



Grupa sad treba da se potvrdi na koncertima




Inače, "Džakarta" je došla do prve ploče na dosta neuobičajen način kad su naše prilike u pitanju. 

Naime, za razliku od većine rok-grupa, "Džakarta" se u pravom smislu reči izborila za veliku ploču. 

Od osnivanja benda do "Maski za dvoje" protekle su dve i po godine. 

U međuvremenu je izdat samo jedan singl - "Amerika". 

Pesma je prvo dugo bila na "Demo top-listi Ventilatora 202", pojavila se i na prvom, istoimenom, zapaženom koktel-albumu, da bi tek na kraju izašla kao samostalni projekat "Džakarte". 

Početkom ove godine "Džakarta" je pustila probni balon u vidu televizijskog spota sa pesmom "Spiritus", uzetoj sa ploče "Maske za dvoje", koja se tek nekoliko meseci kasnije našla u prodavnicama. 

Publika je "dotučena" numerom "Pozovi me", koju je publika zdušno prihvatila.

- Možda je ovakav pristup za nas originalan, ali to je u svetu sasvim uobičajen postupak - kaže Popović. - Diskografske kuće ulažu u neki bend godinama, da bi on u jednom kratkom periodu ušao u žižu. "Džakarti" se nije žurilo. Važno nam je bilo samo da dođemo do dobre muzike, koja će biti, koliko je to moguće, autentična.

I u tome smo bili isključivi. 

Toliko isključivi da nam, paradoksalno je, gotovo nije bilo važno da li ćemo našu muziku uopšte otisnuti na ploči ili ne.

Sve u svemu, "Džakarta" je pločom "Maske za dvoje" obezbedila dobru poziciju za dalji rad. 

Grupa sad treba da se potvrdi na koncertima.

Popović kaže da su zaključeni ugovori za turneju koja treba da krene početkom septembra. Tek posle nje će biti moguće sumirati celokupan rad grupe, tj. videti da li je tako studiozan pristup šou-biznisu imao opravdanja ili ne.

Napisao: G. Drašković, obrada: Yugopapir (RTV revija, septembar 1984.)



Podržite Yugopapir: FB TW Donate