Onog časa kad sve bude završeno, i kada se pritiskom na dugme budu pokretali mostovi i podizali i spuštali brodovi - moći će se reći da je najveći deo jugoslovenske žitnice oslobođen ćudi prirode
Kroz osam godina putnik će moći da
obiđe Vojvodinu brodom. Kanal Dunav-Tisa-Dunav pretstavlja mnogo
zamašniji poduhvat od izgradnje velikog Sueckog Kanala...
Novi Sad, juna
Sem kratkih notica u listovima o toku
radova, već dugo vremena nema drugih vesti o upornoj dugogodišnjoj
borbi za zemlju i vodu u ravnoj Vojvodini. Valjda zato što u tom
obimnom poslu glavnu reč vode mašine, a ne ljudi poređani u
brigade, kao na drugim gradilištima. Sav taj rad na izgradnji jednog
velikog projekta teče, reklo bi se, normalno i bez dramatičnosti.
Otuda, valjda, i zaboravljamo da
je zbog stvaranja veštačke reke, koja treba da poveže dve
prirodne, morao da se donese poseban zakon koji će biti na snazi
čitavu jednu deceniju: od početka njenog
stvaranja, pa sve do časa kad će putnik moći Vojvodinu brodom da
obiđe.
Kanal Dunav-Tisa-Dunav, dug 573 kilometra, stvoriće novi
plovni rečni put u dužini od 500 kilometara. Tako će se iz
Beograda moći krenuti na izlet, recimo, u Sombor, Vrbas ili Vršac,
vodenim putem i da se tome niko ne iznenadi.
 |
| (Nacrtao: Aleksandar Klas, klik za uvećanje) |
Nova reka - nova klima
Ali to je samo zanimljiv detalj, i
najmanja vrednost ovog objekta. On pretstavlja dokrajčenje
praiskonske bitke Vojvođana protiv neželjene vode, u kišnim godinama, i
opasne žege, u periodima suša.
Zakon o kanalu predvideo je da ovaj
objekt košta blizu 53 milijarde dinara. Suma prilično zamašna. Ali
ona upravo iznosi toliko koliko i štete od poplava ili suša u
jednoj deceniji. Dovoljno će, dakle, biti samo deset godina
postojanja ovog kanala, pa da se uložena sredstva vrate tamo odakle
su uzeta.
Kako će ova veštačka reka uspeti to
da ostvari?
Kad bude dovršena, a rok za puštanje
u saobraćaj je 1967 godina, onda će njenim tokom odlaziti u Dunav i Tisu sve površinske i podzemne vode sa
preko jednog miliona hektara zemljišta.
U Bačkoj će se na taj
način isušiti 530 hiljada hektara, a u Banatu 550 hiljada hektara
budućih plodnih oranica.
Istovremeno, kada zemlja ne bude imala
dovoljno vode, kanalom će se iz dve velike reke, u kojima je uvek
ima dovoljno, ona dovoditi da bi se natopilo 360 hiljada žednih
hektara.
To će obavljati samo osnovna kanalska mreža, o kojoj je
ovde reč, a pored nje svaka privredna organizacija, komuna ili srez
praviće svoju mrežu odvodnih kanala, koji će ovu cifru popeti za još koju stotinu hiljada
hektara.
Dakle, buduće žetve u Vojvodini mogu
se očekivati bez straha od sagorevanja žita i svega ostalog što
tako izdašno rađa na ovoj plodnoj ravnici - u godinama suše i
plavljenja - u godinama čestih kiša.
Veći od Sueca
Novi kanal prolaziće kraj 77 naselja,
u kojima živi jedna četvrtina svih stanovnika Vojvodine. On
preseca šest srezova i 25 opština.
Ali da bi se on izgradio potrebno je
izvesti poduhvat gotovo dvostruko veći od onog na obalama Sueca.
Tamo su graditelji morali da iskopaju 75 miliona kubnih metara
zemlje; ovde će iskopati 128 miliona kubika.
Ako se zna da je za
prokopavanje Panamskog Kanala bilo potrebno izvaditi 220 miliona
kubika zemlje, onda nije teško konstatovati kakav se zamašan posao
treba obaviti u Vojvodini, na njenom Suecu, da bi voda potekla
tamo gde ljudi žele.
Na četiri "napadne" tačke, danas radi čitava armija najraznovrsnijih mašina. Tu su suvozemni i
plovni bageri, skreperi, buldožeri, kamioni i desetine drugih
sredstava, koji olakšavaju rad ljudima. Do kraja godine njih će ovde biti ukupno tri stotine i
svakog sata izbacivaće i prenositi 5.450 kubnih metara zemlje.
Najveći deo ovih mašina proizvele su naše fabrike: "14
oktobar" iz Kruševca i Brodogradilište u Apatinu, u
kooperaciji sa nekoliko inostranih firmi.
Već pune dve godine neprekidno ovde
traje bitka protiv zemlje i vode, za - zemlju i vodu. Paradoksalno, -
ali istinito!
U Vršačkim Ritovima, naprimer,
prodire se u dubinu do 21 metar, da bi se jake vodene struje ispod
zemlje spustile što niže i omogućilo normalno kopanje kanalske
trase.
Ponegde, na deonicama gde su radovi naročito teški, potrebno
je ostati tri godine na relativno malom prostoru od nekoliko
kilometara. Na svakom od tih mesta ljudi protiv sebe imaju najpre
podzemne vode, koje valja ukrotiti, a zatim hiljade kubika zemlje,
koje je potrebno ukloniti da bi voda prošla budućim tokom nove
reke.
Onaj ko nije upućen u tajne ovog
posla začudiće se što se tako dugo radi nešto što se ponegde
jedva i vidi. Ali, ovde se ljudi bave posebnom veštinom hvatanja
konaca svih mogućnih podzemnih tokova - što je, kažu, najteži i
glavni posao - kako bi se kasnije olakšalo kopanje glavnog korita.
Kao kakva
sanitetska ekipa, stručnjaci redom obilaze bunare po celoj
Vojvodini, spuštaju u njih instrumente i tako prate kretanje
podzemnih voda u dubini zemlje.
Šta se ove godine radi
U ovoj godini radovi se izvode na
dužini od 150 kilometara. Kopaju se četiri kraka budućeg
kanala: od Sombora do Srpskog Miletića, od Novog
Sada do Vrbasa, od Žabalja do Zmajeva i od Banatske Palanke do Vršačkih Ritova.
Tri od ova četiri dela su plovna, jedino je
deonica Žabalj-Zmajevo nešto uži i plići kanal, sa posebnom
namenom.
Kod Vrbasa, a i na drugim mestima gde
su radovi već dovršeni, može se videti kako će izgledati budući
kanal. On je dubok od 5 do 21 metar, a širina doseže i do 270
metara. U koritu kanala voda će biti duboka od dva i po na neplovnom
delu, do pet i po metara na plovnom delu.
Njegove obale već krase
zelene oaze, na mestima gde drumovi presecaju novu reku postavljeno
je više pokretnih mostova, koji se podižu nekoliko metara kada
kanalom promiču brodovi.
Na kanalu će, inače, biti 78 mostova,
od toga 21 železnički. Kada bi se na jednom mestu smestili svi objekti, koji će se izgraditi na kanalu,
pretstavljali bi jedno automatizovano naselje. Jer na novoj reci biće
17 ustava, 13 brodskih predvodnica, 90 upravno-stanbenih zgrada za
rukovaoce na kanalskim uređajima i 100 kilometara pristupnih puteva,
kojima su se kretale mašine za vreme velikih radova.
Da bi kanal mogao nesmetano da
funkcioniše podiže se i 100 kilometara novih telefonskih linija,
dalekovoda i železničkih devijacija na sadašnjim železničkim
prugama. Prvi put na ovom objektu naša preduzeća polažu ispit u
izgradnji ustava i predvodnica za brodove.
Onog časa kad sve bude završeno, i
kada se pritiskom na dugme budu pokretali mostovi i podizali i
spuštali brodovi - moći će se reći da je najveći deo
jugoslovenske žitnice oslobođen ćudi prirode.
A do tada, iz godine
u godinu, sve veći broj seoskih i gradskih naselja u Vojvodini već
dobija kraj svog atara novi kanal, iz kojeg se voda odliva na njihova
polja, ili otiče odande gde je do juče nanosila pustoš ili
stvarala šikare.
U tome je sadašnja vrednost ovog, iako
još neizgrađenog, kanala, koji i u periodu stvaranja već donosi
velike koristi.
Napisao: M. Marović, obrada: Yugopapir (Ilustrovana, jun 1959.)