Tu i tamo provlačila se teza kako nisam dovoljan autoritet za saigrače, valjda zato što ne histerišem i ne galamim za vreme igre. Sa moje pozicije dobro vidim šta se dešava i nastojim da rasporedim igrače, ali nikad tako da se to vidi iz aviona. Takav sam i neću da se menjam, sviđalo se to nekome ili ne
Za to je "zaslužan" nekadašnji čuvar mreže crveno-belih Aleksandar Stojanović, koji je iz Kragujevca stigao sa tim nadimkom. Kad se pojavio njegov prezimenjak, igračima je najlakše bilo da ga oslovljavaju sa "Dika mlađi".
Od prošle srede, kad je posle 120
minuta grčevite borbe sa Olimpikom već u prvoj seriji "skinuo" penal Manuelu Amorosu, Stojanović je postao i nacionalna
fudbalska dika.
Čovek odluke, čovek za anale fudbala na ovim prostorima.
Čovek odluke, čovek za anale fudbala na ovim prostorima.
- Ponosim se svojim mužem - rekla je, ne
trepnuvši Marija, Maja Stojanović u noći
kad se u hotelu "Il Melograno" uz trube i šampanjac slavio
podvig. - Bio je miran, siguran i ja sam osećala da će doneti pobedu
Zvezdi...
Simpatična Maja, inače student
filologije, druguje sa Stevanom već osam godina - od toga godinu dana
u braku.
Iz stana na Novom Beogradu nedavno su se preselili u novi, na Senjaku.
Iz stana na Novom Beogradu nedavno su se preselili u novi, na Senjaku.
- Kakav je kao muž, u kući? - ponavlja
Maja pitanje. - Sa njegovog lica sve se može pročitati. Dobar, pažljiv,
miran. Potpuno suprotan predstavi koja vlada o fudbalerima kao o
"pijanim milijarderima". Zato u našoj vezi nikad nije
bilo trzavica.
Iako je davno postao prvotimac, Diki
nisu cvetale ruže u Crvenoj zvezdi.
Često je grejao klupu, večito bio "ni na nebu, ni na zemlji". Taman se ustali u timu, napravi grešku i sve iz početka.
Često je grejao klupu, večito bio "ni na nebu, ni na zemlji". Taman se ustali u timu, napravi grešku i sve iz početka.
- Za moju renesansu zaslužna su dva
čoveka: Toma Savić, specijalista za golmane, s kojim sam radio celu
prošlu i deo ove sezone, a posebno Ratomir Dujković, nekadašnji as
Zvezde - rezimira Stojanović. - U vreme kad su se lomila koplja oko
mog statusa u timu, Duja je stigao kao moj
zaštitnik. Otvorio je oči svima koji su za svaki kiks upirali prstom
u mene. U klubu uživa zavidan autoritet, pa je sa mene skinuo
prokletstvo "večitog krivca".
- Nije mu bilo lako dok su sumnjali u
njegove kvalitete - kaže Marija. - Ali, ja sam znala da će se njegov
pošten i profesionalan odnos prema fudbalu kad-tad isplatiti. Redovno
ga bodrim sa tribina, mislim da mu je to značajna podrška.
Fatalni gospodin Augentaler
- Eto šta je golmanska sudbina! Braniš
celu godinu bez greške, onda slučajno pogrešiš i odmah poplava
kritika... Drugi mogu da promaše deset šansi, da pogreše u
dodavanju i nikom ništa. Srećom, valjda će mi posle Barija
oprostiti i oni što su me mesec dana prozivali zbog tog nesrećnog
gola.
Njegovi drugovi kažu da je čovek
kakvog treba tražiti.
Na ranu da ga priviješ - što kaže narod. Zbog pitomog karaktera, međutim, umalo nije ostao bez kapitenske trake. Kakav apsurd!
Na ranu da ga priviješ - što kaže narod. Zbog pitomog karaktera, međutim, umalo nije ostao bez kapitenske trake. Kakav apsurd!
- Tu i tamo provlačila se teza kako nisam dovoljan autoritet za saigrače, valjda zato što ne histerišem
i ne galamim za vreme igre. Sa moje pozicije dobro vidim šta se
dešava i nastojim da rasporedim igrače, ali nikad tako da se to
vidi iz aviona. Takav sam i neću da se menjam, sviđalo se to nekome
ili ne...
Pehar koji je prošlog četvrtka
trijumfalno izneo iz "boinga 727" verovano je njegov poslednji
trofej u Zvezdinom dresu.
U 27. godini ima sve uslove za odlazak u pečalbu i pokušaće to da iskoristi već ovog leta.
Ostaće upamćen kao mirni, staloženi čovek među stativama.
A u svim fudbalskim enciklopedijama - po penalu odbranjenom na stadionu "San Nikolo" u Bariju, 29. maja u 22,46.
U 27. godini ima sve uslove za odlazak u pečalbu i pokušaće to da iskoristi već ovog leta.
Ostaće upamćen kao mirni, staloženi čovek među stativama.
A u svim fudbalskim enciklopedijama - po penalu odbranjenom na stadionu "San Nikolo" u Bariju, 29. maja u 22,46.
Napisao: Branko Marković, snimio: S. Jevtović, obrada: Yugopapir (RTV revija, jun 1991.)