Dvanaestog decembra 1967. uveče mladi bračni par je bio u Beogradu. Izišli su iz kuće oko 18 časova i vratili se po mećavi posle četiri časa. Odmah su primetili da u stanu nešto nije u redu i otkrili da je razbijen i otvoren prozor u kupatilu. Lopovi su se uvukli sa terase, i otključali orman
*****
Od aprila prošle godine Sandić
stanuje sa suprugom u dvosobnom stanu u potkrovlju novogradnje
na Prvom bulevaru broj 43. Ljiljana Sandić je stjuardesa JAT-a i
najveći deo vremena provodi leteći na međunarodnim linijama.
Vaterpolo utakmice i turniri pogotovo odvode na razne strane
njenog supruga.
Ali dvanaestog decembra uveče mladi bračni par je bio u Beogradu. Izišli su iz kuće oko 18 časova i
vratili se po mećavi posle četiri časa. Odmah su primetili da u
stanu nešto nije u redu i otkrili da je razbijen i otvoren
prozor u kupatilu. Lopovi su se uvukli sa terase, i otključali
orman.
Nedostajao je nakit, naš i strani novac, pa i manji sportski trofeji u ukupnoj vrednosti od
oko 1,4 miliona dinara. Mirko Sandić se nije mnogo uzbuđivao i odmah je pozvao Kriminalističku upravu. Upitali su popularnog
sportistu:
- Sumnjate li na koga?
- Odakle da znam! - odgovorio je
Sandić. - Odneli su samo sitnije stvari i sudeći po tome, ili
su veoma prepredeni ili krajnje nevešti. Na primer: uzeli su iz
ormana pozlaćenu medalju "Trofej Jadrana 67", a ovaj mnogo skuplji trofej sa Mediteranskih igara nisu ni dirnuli.
Valjda zato što je bio okačen o mali luster na stolu. Uopšte,
uzeli su samo stvari koje mogu da stanu u džep.
Službenici SUP-a su obavili izviđaj i
objasnili da će dalje traganje nastaviti odeljenje sa Novog
Beograda.
Prvi koji se posle njih našao u stanu Sandićevih bio je domaćin kuće Mirko Šević.
Prvi koji se posle njih našao u stanu Sandićevih bio je domaćin kuće Mirko Šević.
- Da nisu ovi klinci iz naše ulice?
- posumnjao je.
- Ne verujem! - usprotivio se Sandić.
- Svi su uvek ljubazni sa nama. Kad god se Ljiljana i ja vraćamo sa
puta, pomažu da uznesemo stvari na peti sprat. Čak su nam, sećate
se, pomagali da se uselimo, dolazili ovamo da slušaju ploče. Vodio
sam ih čak i na utakmice, vozio automobilom.
- Ja im ipak ne verujem! - insistirao
je Šević - Pogotovo se osilila jedna grupa mladića, njih šest-sedam.
Na sve su spremni! Sate i sate provode ovde kraj kapije. Nije niko drugi već oni!
Sutradan, polazeći na trening, Sandić
je zaista sreo grupu mladića i rekao im najmirnijim glasom:
- Nemojte samo posle da se kajete!
Prošla su dva-tri dana i tada se
vaterpolista odlučio na akciju...
Zamolio je domaćina zgrade da mu opravi luster i dok su obojica ulazili u kuću naišao je jedan od mladića.
Hoćeš li i muzičku želju?
Zamolio je domaćina zgrade da mu opravi luster i dok su obojica ulazili u kuću naišao je jedan od mladića.
- Verovatno ste čuli da sam pokraden!
Poručite onima koji su to učinili da vrate ono što su
uzeli.
- Mi nemamo pojma, čika Mirko! -
odgovorili su mladići uglas.
- "Crni", imaš li vremena da svratiš do mene? - upitao je Sandić.
- Imam koliko hoćeš! - samouvereno je odgovorio mladić.
Ušli su u stan i domaćin je
rekao:
- Sedi! Hoćeš li nešto da popiješ?
- Ne pijem.
- Zaista? A hoćeš li jednu cigaretu,
"kent" na primer?
- To može.
- Da slušamo muziku?
- Daj, molim te, one tvoje "Strance
u noći"!
Mahinalno, Mirko Sandić je skinuo sa
zida mali korbač koji je doneo nedavno iz Meksika i počeo da
pucketa udarajući se po kolenu. Odmerio je mladića i nastavio:
- Pa, Crni, šta ćemo sa
krađom?
- Kakvom krađom?
- Ne pravi se lud! Razgovaram s tobom kao sa odraslim čovekom. Koliko imaš godana?
- Osamnaest.
- Eto, vidiš: mogao bi mirne duše da sedneš na optuženičku klupu.
- Zašto? Ništa nisam skrivio.
- Ja i ne tvrdim da si ti ukrao. Ali
pošto si najpametniji u celoj grupi, a ja znam šta ste inače
počinili, pozvao sam te da mi pomogneš, a svoje drugove spaseš
zatvora i isleđivanja.
- Kažem ti da ništa ne znam!
- Onda smo završili. Lopovi će
biti uhvaćeni po otiscima prstiju.
- Nema ništa od toga, jer su radili...
- U rukavicama?
- Nisam to hteo da kažem!
- Nego?
- Da nisam ja učestvovao.
- Ali, eto, znaš. Pa sad lepo uredi da se sve ukradeno vrati, ili se spremi za zatvor. Tebe ću prvog
prijaviti.
- Ne plašim se ni tebe, ni zatvora.
Ali za Sandića učiniću koliko se može. Da ti pravo kažem, bilo
mi je sumnjivo čim sam video da klinci imaju pune džepove
hiljadarki.
- Onda smo se dogovorili! Čekaću do
sutra uveče.
- Može li do prekosutra?
- Može.
Posle 36 časova, u toku noći, Mirko
Sandić je izišao iz stana do sandučeta za poštu.
Kad je otvorio, imao je šta da vidi: u dva plava koverta nalazile su se gotovo sve dragocenosti i novac. Nedostajalo je još 125.000 dinara, 50 dolara i manji deo nakita među kojim i prsten sa velikim kamenom "aleksandritom".
Kad je otvorio, imao je šta da vidi: u dva plava koverta nalazile su se gotovo sve dragocenosti i novac. Nedostajalo je još 125.000 dinara, 50 dolara i manji deo nakita među kojim i prsten sa velikim kamenom "aleksandritom".
Poslednjih dana nema grupe dečaka i
mladića kraj kapije zgrade na Prvom bulevaru 36. Mirko Sandić
očekuje da mu vrate ostale dragocenosti i novac. Ili, da to dobije
na drugi, legalan način.
