Televizijska ekipa je počela snimanje u iločkom dvorcu, sagrađenom još 1791. godine. Ispod ovog zamka su rukavci i mrtvaje Dunava, ali noću ovaj objekat ne izgleda nimalo romantičan. Stariji meštani tvrde da dvorac ima i svog vampira, verovatno u želji da ovakvim pričama privuku što više turista u svoje mesto
Mart 1973: Autor Đorđe Kadijević boji se nesporazuma: publika očekuje "hičkokijadu", a nje neće biti!
*****
Televizijski gledaoci pamte dramu "Darovi moje rođake Marije", rađenu po pripoveci Momčila Nastasijevića, u režiji Đorđa Kadijevića.
Nekoliko pripovedaka s temom fantastike
poslužilo je Kadijeviću za novi ciklus televizijskih filmova
"Štićenik", "Devičanska svirka" i "Leptirica".
- "Leptirica", "Devičanska
svirka" i "Štićenik" ne predstavljaju tipičan žanr
strave i užasa. - kaže Kadijević. - Prema tome, mogućna je
izvesna zabuna kod gledalaca koji očekuju nešto nalik na Hičkoka,
dok je ovde reč o žanru srodnom fantastici.
Znači, umesto jeze i Hičkokovih efekata, preovladava, možda neočekivano, jedan više misaoni odnos prema temi, poetski i psihološki pristup onome što zovemo tamnom stranom života.
To ne znači da neće biti stravičnih ili jezivih trenutaka u filmovima, ali oni nisu sebi cilj kao u tipičnom žanru strave i užasa.
Znači, umesto jeze i Hičkokovih efekata, preovladava, možda neočekivano, jedan više misaoni odnos prema temi, poetski i psihološki pristup onome što zovemo tamnom stranom života.
To ne znači da neće biti stravičnih ili jezivih trenutaka u filmovima, ali oni nisu sebi cilj kao u tipičnom žanru strave i užasa.
Verovatno da je TV auditorijum s pravom
očekivao "hičkokijadu u domaćem izdanju" polazeći od
činjenice da je Kadijević sve filmove snimao u starim, napuštenim
zamkovima i mlinovima.
Televizijska ekipa je počela snimanje u iločkom dvorcu, sagrađenom još 1791. godine. Ispod ovog zamka su rukavci i mrtvaje Dunava, ali noću ovaj objekat ne izgleda nimalo romantičan.
Stariji meštani tvrde da dvorac ima i svog vampira, verovatno u želji da ovakvim pričama privuku što više turista u svoje mesto.
Za sada, čini nam se, turisti izbegavaju "stari zamak" koji ni u letnjim mesecima ne privlači posetioce.
Televizijska ekipa je počela snimanje u iločkom dvorcu, sagrađenom još 1791. godine. Ispod ovog zamka su rukavci i mrtvaje Dunava, ali noću ovaj objekat ne izgleda nimalo romantičan.
Stariji meštani tvrde da dvorac ima i svog vampira, verovatno u želji da ovakvim pričama privuku što više turista u svoje mesto.
Za sada, čini nam se, turisti izbegavaju "stari zamak" koji ni u letnjim mesecima ne privlači posetioce.
Manje strave a više simboličnog izraza
Dvorac Bogdana Dunđerskog u blizini
Bečeja poslužio je Kadijeviću za snimanje drugog filma -
"Davičanska svirka", s protagonistima Oliverom Katarinom,
Goranom Sultanovićem i Ivanom Jagodićem.
Napušteni mlinovi u Sopotniku, u
okolini Zvornika, uklopili su se sa svojim proplancima i izvorima u scenario trećeg filma -
"Štićenik".
Sudeći po navedenim eksterijerima i
enterijerima, režiser je tragao za mestima koja će izazvati efekat
straha, usamljenosti, nepredvidljivosti... Ali, Kadijević
objašnjava:
- Ova serija ne može da se klasifikuje
kao žanr strave i užasa i zbog toga što je bazirana na prozi domaćih
pisaca kod kojih kao što je poznato, "horor" nije razvijen. Mi
baš imamo zanimljivu činjenicu da strava i užas u domaćoj
književnosti jedva postoje.
Zato sam se kao scenarist dosta namučio
da pronađem materijale koji donekle ispunjavaju ovaj zahtev, jer većina pisaca koji se bave fantastikom, stravom i užasom ne uživa
u "hororu" po sebi već uvek imaju dublje intelektualne ili
poetsko-vizionarske preokupacije.
Otuda, nije čudo što u ovoj seriji ne dominira takav ton, manje strave i užasa a više simboličnog izraza.
Otuda, nije čudo što u ovoj seriji ne dominira takav ton, manje strave i užasa a više simboličnog izraza.
Jugoslovenska kinematografija je
zabeležila samo jedan film pomenutog žanra - "Baš čelik",
s Radetom Markovićem u glavnoj ulozi.
Posle više od dve decenije, Kadijević prvi put sistematski obrađuje fantastiku na filmu.
Posle više od dve decenije, Kadijević prvi put sistematski obrađuje fantastiku na filmu.
- Verovatno da to čudi mnoge - kaže
autor. - Jer, dosad sam bio poznat kao realist. Žanr fantastike je
za mene privlačan kao poligon u kome sam pronašao nove izražajne
mogućnosti, iza kojih sigurno stoji nekakva moja urođena sklonost
kojoj u početku nisam pridavao maha.
Sada mi se čini da bih uvek ostao veran ovom žanru, verovatno zato što mi on, možda subjektivno, pruža osećaj veće slobode.
Sada mi se čini da bih uvek ostao veran ovom žanru, verovatno zato što mi on, možda subjektivno, pruža osećaj veće slobode.
Da se podsetimo, prvobitna zamisao bila
je napraviti ciklus od šest filmova fantastike, od kojih su
realizovana samo tri, usled nedostatka finansijskih sredstava.
Možda će ova činjenica umanjiti efekat serije kod gledalaca, njihovu mogućnost da se udube u poentu koju je režiser i scenarist želeo da iskaže.
- Priznajem, osećam strepnju od
nesporazuma - potvrđuje Kadijević. - Prvo, jer pretpostavljam da
auditorijum očekuje tipičnu "hičkokijadu", a nje neće
biti. S druge strane, i same teme ove tri priče pomalo su
nekomunikativne.
Bojim se da će se gledaocima ovi filmovi učiniti previše ozbiljni, misaono komplikovani, lišeni lakoće i lepršavosti koju oni sigurno očekuju...
Ne želim da potcenim auditorijum ni u jednom trenutku i ne slažem se s primedbama, koje sam već čuo od kolega, da gledaoci neće razumeti i shvatiti ove priče. Naprotiv, uveren sam da će ih razumeti, ali to ne znači da će ih i primiti.
Bojim se da će se gledaocima ovi filmovi učiniti previše ozbiljni, misaono komplikovani, lišeni lakoće i lepršavosti koju oni sigurno očekuju...
Ne želim da potcenim auditorijum ni u jednom trenutku i ne slažem se s primedbama, koje sam već čuo od kolega, da gledaoci neće razumeti i shvatiti ove priče. Naprotiv, uveren sam da će ih razumeti, ali to ne znači da će ih i primiti.
Mesto nesporazuma je možda i činjenica
da televizijski gledaoci u ovom žanru nikad ne očekuju nešto drugo
osim razonode i uzbuđenja, a u ovom trenutku im Televizija Beograd i scenarist i
režiser Đorđe Kadijević nude jednu misteriju koja iziskuje
kompletno misaono i duhovno angažovanje.
- Na liniji komunikativnosti s TV
auditorijumom, najviše očekujem od "Leptirice" -
nastavlja Kadijević. - To je tipična skaska bazirana na Glišiću i
folklornoj fantastici. Predstavlja svojevrsnu parodiju na žanr
sentimentalnog ljubavnog filma.
To je priča o ljubavi jednog mladića prema anđelu koji to nije.
"Devičanska svirka" dodiruje fenomen nekrofilije. Film govori o usamljenoj ženi koja poistovećuje ljubav sa smrću.
"Štićenik" je priča s najkompleksnijom temom, o mladiću koji u bekstvu od sudbine ne uspeva da nađe utočište.
To je priča o ljubavi jednog mladića prema anđelu koji to nije.
"Devičanska svirka" dodiruje fenomen nekrofilije. Film govori o usamljenoj ženi koja poistovećuje ljubav sa smrću.
"Štićenik" je priča s najkompleksnijom temom, o mladiću koji u bekstvu od sudbine ne uspeva da nađe utočište.
Na kraju, da konstatujemo da ova serija fantastike ne treba da se poistovećuje s takozvanim "crnim
talasom" ili "crnim filmom", bez obzira što je reč o
temama koje su same po sebi tamne. Jer, očigledno, reč je o
fantastici koja potpuno isključuje "crni odnos" prema
stvarnosti kao takvoj.
