Pages

Pop festival Montreux 1986 (1/2): Saša Stojanović javlja se sa najvećeg skupa svetskih pop zvezda...




Sedeći na terasi dotičnog hotela i posmatrajuči jezero u kojem se ogleda toplo prolećno sunce, shvatim zašto Britanci večito pričaju o kriketu. Vreme je toliko odvratno da jedino može da se plače od muke


Gde je akcija tu je i vaš provereni izveštač: u maju je to bilo u Montreu, na tradicionalnom pop festivalu. Ekskluzivni izvodi iz dnevnika Saše Stojanovića...


*****



Voz prolazi kroz naseljena mesta koja odvajaju pogled od Ženevskog jezera. Rano je jutro između ženevskog aerodroma i Montrea. Festival je udaljen samo nekoliko sati...



Sreda, 7. maj




"Montre pop festival" je postao, po treći put, tradicionalno mesto održavanja najvećeg televizijskog skupa zvezda na svetu. Održava se u sklopu "Zlatne TV ruže Montrea" i privlači sasvim različitu publiku.

Rock novinari zastupaju izdanja sa raznih strana planete, u jurnjavi za pričama koje će zadovoljiti njihove urednike, opravdati dnevnice i obradovati verne (?) čitaoce...

Na stanici Montre, Ilpo Musto (fotograf) i vaš iskreni izveštač pitaju za put do hotela.

Deset minuta hodanja, kaže nam par dobronamernih Švajcaraca. Uzimamo taksi i otkrivamo da je do hotela bilo svega kilometar. Automobilska generacija, šta li.

U hotelu, gde smo rezervisali sobu došlo je do zabune - prebukirani su.

Telefoniramo uokolo i smeštamo se u "Eurotel". Jedva imamo vremena da bacimo pogled sa balkona devetog sprata pre nego što se uputimo u "Kazino" gde je sva akcija, ali i press-office.

Akreditacija je primljena i bedževi nas čekaju. Slikamo se u obližnjem automatu i kačimo propusnice na grudi. U Kongresnoj sali, gde je smešten Internacionalni medijski i muzički seminar, dobijamo još po jedan bedž...

U blizini Kongresne sale nalazi se hotel "Hajat" u kojem odsedaju sve zvezde. Ima ih i na drugim mestima, međutim, ovde je glavno svratište za sve zainteresovane. 

Tamo pronalazimo predstavnicu disko-kuće "Phonogram" iz Londona i pitamo je za intervju sa Big Country koji su zvezde dana. Odgovor je - nema problema, ali posle probe.




Sedeći na terasi dotičnog hotela i posmatrajuči jezero u kojem se ogleda toplo prolećno sunce, shvatim zašto Britanci večito pričaju o kriketu. Vreme je toliko odvratno da jedino može da se plače od muke. 

Razmišljam da li da skinem i majicu, kada mi priđe press-osoba RCA i upita me želim li da intervjuišem Five Star. Ništa pametnije ne radim...

Sat kasnije naletim na Nila Tenanta iz grupe Pet Shop Boys

Pozdravimo se i prozborimo nekoliko rečenica dok ne dođe Džef Lin, vođa reaktiviranih Electric Light Orchestra

Ugledam i njegovu press-osobu i upitam je za čašicu razgovora.

"Sutra ujutro'". Dobro...

Na putu prema Kazinu, svraćamo do Kongresa gde se Džo Džekson sunča na terasi. Pozdravljamo se i razgovaramo o Americi i svim Amerikancima koji su odustali od dolaska jer se boje terorista i radijacije: najavljeni su bili Freddie Jackson, Patti La Belle, Lone Justice.

U tom trenutku, približava nam se predstavnica "MCA Records" i pita me da intervjuišem dvoje, od preostalih šest, hrabrih (?) Amerikanaca. 


Kasnije tog dana, dok razgovaram sa Big Country, pažnju mi privlači Petsi Kensit (Patsy Kensit) iz Eight Wonder postave, sa svojom mini-suknjom. 

Možda sam "muška šovinistička svinja", ali lepoti se treba diviti. 

Stjuart Adamson, ipak, ne može da se poredi sa Petsi.

U Kazinu, iste večeri, propustim da vidim Status Quo, Pet Shop Boys i Džoa Džeksona, jer čovek ponekad mora i da jede. 

Stižem na izuzetan nastup Art Of Noise koji izvode svoj poslednji hit "Peter Gunn" sa originalnim gitaristom Duejnom Edijem (Duanne Eddy) lično! 




Five Star su izuzetno dobri za svoju izvedbu pop funka, ELO se nisu promenili posle svih ovih godina. 

Eight Wonder najviše pažnje privlače zbog pevačice, mada im je muzika tako bljutava da im nema spasa čak ni od strane Dejva Eurythmics Stjuarta, koji je komponovao pesmu za njih.

Normalno da veče pripadne grupi Big Country: Njihov rock uz dozu folka vlada ukusom prisutnih. 

Na izlasku, sunčani dan se pretvorio u kišnu noć i brendi-zagrevanje u britanskom pabu nije naodmet.



Četvrtak, 8. maj




Sunce i televizijski program bude nas uz kafu. Ilpo vadi foto-aparat za čisto turističke slike sa balkona i primorava me da mu poziram. Montre još nije suv posle noćne kiše, ali se presijava u jutarnjoj svežini. 

Okolne planine su pokrivene snežnim kapama. Čista poezija za čulo vida.

Ovo je dan kada postaje jasno kako se zvezde ponašaju: sumiranjem rezultata, proglasimo A-HA i Frankie Goes To Hollywood za najgore u održavanju odnosa sa novinarima i obožavaocima. 




Ostali su, srećom, normalni ljudi.

Na putu do hotela, svratim do "Palasa", gde ugovorim razgovor sa The Blow Monkeys.

Tamo sretnem Eurythmics: susret sa Ani i Dejvom zakazan je za pet popodne. 

Pre nego odem na njihovu probu, pronađem vremena da porazgovaram sa Art of Noise i Duejnom Edijem.

Eurythmics predstavljaju tri nove kompozicije, između kojih Dejv svirucka izvode iz pesama prošlosti, neke klasike. 

Na povratku u Kongresnu salu. nabasam na dvojicu iz OMD-a koji me srdačno pozdravljaju. 

Međutim, nemam vremena da razglabam jer me Rodžer Daltri očekuje u hotelu "Hajat".

Posle razgovora, sedam uz šoljicu kafenog osveženja. 

Nedaleko od mene, sedi Elvis Kostelo. Niko ga ne uznemirava.

A-HA ulaze u automobil i svi prisutni fotografi se lome da ih uhvate u kadar. Slava i kvalitet, očigledno, ne idu ruku po ruku.

Na večernjem koncertu, Elvis nastupa sa The Attractions, a Doltri sa svojim pratećim bendom.

Mada A-HA izazivaju najviše vrištanja, Eurythmics "kradu" šou jer pored klase poseduje i umešnost vladanja publikom.


Petak, 9. maj




Još jedno sunčano jutro; počinjem da crnim, zahvaljujući tome što se većina intervjua održava napolju, pored jezera, u parku ili sunčanim terasama hotela. 

U parku se susrećem sa grupom Bronski Beat.

U blizini, MTV (američka kablovska televizijska muzička stanica) snima Depeche Mode, koji su mi sledeći na listi.




Nalazim vremena da skoknem do kazina i vidim probu sastava Genesis. Izvode tri nove kompozicije sa albuma koji će biti objavljen dok ovo čitate.

Zahvaljujući prijatelju Italijanu (kola!), stižem na intervju sa Ready For The World koji su imali neverovatan hit-singl "Oh Sheila". 

Simpatični dečaci, međutim - malo toga što bi moglo da me iznenadi. Rutinski posao.

Zaustavim prolazećeg predstavnika INXS-a i pitam ga da razgovaram sa momcima. Sutra oko tri po podne. 

Bili Oušn i INXS su jedina dva izvođača koji nastupaju dva puta na ovom festivalu; sutradan je gala-veče.

U pet popodne slušam novi album grupe Genesis: imam utisak da Fil Kolins sve više preuzima stvaralaštvo u svoje ruke, mada on i ostala dvojica negiraju to iz sve snage.

Na pozornici su svi podređeni njemu, sve je pod njegovom umetničkom kontrolom.

I Boni Tajler je bila prisutna te večeri, mada je njena interpretacija (tri pesme) bila upečatljiva koliko i jučerašnji naslov.

Napisao: Saša Stojanović, obrada: Yugopapir (Rock, jun 1986.)


2. deo izveštaja




Podržite Yugopapir: FB TW Donate