Sedeći na terasi dotičnog hotela i posmatrajuči jezero u kojem se ogleda toplo prolećno sunce, shvatim zašto Britanci večito pričaju o kriketu. Vreme je toliko odvratno da jedino može da se plače od muke
Gde je akcija tu je i vaš provereni
izveštač: u maju je to bilo u Montreu, na tradicionalnom pop
festivalu. Ekskluzivni izvodi iz dnevnika Saše Stojanovića...
*****
Voz prolazi kroz naseljena mesta koja
odvajaju pogled od Ženevskog jezera. Rano je jutro između ženevskog
aerodroma i Montrea. Festival je udaljen samo nekoliko sati...
Sreda, 7. maj
"Montre pop festival" je
postao, po treći put, tradicionalno mesto održavanja najvećeg
televizijskog skupa zvezda na svetu. Održava se u sklopu "Zlatne TV ruže Montrea" i privlači sasvim različitu publiku.
Rock novinari zastupaju izdanja sa
raznih strana planete, u jurnjavi za pričama koje će zadovoljiti
njihove urednike, opravdati dnevnice i obradovati verne (?) čitaoce...
Na stanici Montre, Ilpo Musto (fotograf) i vaš iskreni izveštač pitaju za put do
hotela.
Deset minuta hodanja, kaže nam par
dobronamernih Švajcaraca. Uzimamo taksi i otkrivamo da je do hotela
bilo svega kilometar. Automobilska generacija, šta li.
U hotelu, gde smo rezervisali sobu
došlo je do zabune - prebukirani su.
Telefoniramo uokolo i smeštamo se u
"Eurotel". Jedva imamo vremena da bacimo pogled sa balkona devetog sprata pre
nego što se uputimo u "Kazino" gde je sva akcija, ali i
press-office.
Akreditacija je primljena i bedževi
nas čekaju. Slikamo se u obližnjem automatu i kačimo propusnice na
grudi. U Kongresnoj sali, gde je smešten Internacionalni medijski i
muzički seminar, dobijamo još po jedan bedž...
U blizini Kongresne sale nalazi se
hotel "Hajat" u kojem odsedaju sve zvezde. Ima ih i na drugim
mestima, međutim, ovde je glavno svratište za sve zainteresovane.
Tamo pronalazimo predstavnicu disko-kuće "Phonogram" iz
Londona i pitamo je za intervju sa Big Country koji su zvezde
dana. Odgovor je - nema problema, ali posle probe.
Sedeći na terasi dotičnog hotela i
posmatrajuči jezero u kojem se ogleda toplo prolećno sunce, shvatim
zašto Britanci večito pričaju o kriketu. Vreme je toliko odvratno
da jedino može da se plače od muke.
Razmišljam da li da skinem i
majicu, kada mi priđe press-osoba RCA i upita me želim li da
intervjuišem Five Star. Ništa pametnije ne radim...
Sat kasnije naletim na Nila Tenanta iz
grupe Pet Shop Boys.
Pozdravimo se i prozborimo nekoliko rečenica
dok ne dođe Džef Lin, vođa reaktiviranih Electric Light Orchestra.
Ugledam i njegovu press-osobu i upitam je za čašicu razgovora.
"Sutra ujutro'". Dobro...
Na putu prema Kazinu, svraćamo do Kongresa gde se Džo Džekson sunča na terasi. Pozdravljamo se i
razgovaramo o Americi i svim Amerikancima koji su odustali od dolaska
jer se boje terorista i radijacije: najavljeni su bili Freddie
Jackson, Patti La Belle, Lone Justice.
U tom trenutku, približava nam se
predstavnica "MCA Records" i pita me da intervjuišem dvoje, od
preostalih šest, hrabrih (?) Amerikanaca.
Ready For The World i
Kolonel Abrams. Pristajem.
Kasnije tog dana, dok razgovaram sa Big
Country, pažnju mi privlači Petsi Kensit (Patsy Kensit) iz Eight
Wonder postave, sa svojom mini-suknjom.
Možda sam "muška
šovinistička svinja", ali lepoti se treba diviti.
Stjuart
Adamson, ipak, ne može da se poredi sa Petsi.
U Kazinu, iste večeri, propustim da
vidim Status Quo, Pet Shop Boys i Džoa Džeksona, jer čovek ponekad
mora i da jede.
Stižem na izuzetan nastup Art Of Noise koji izvode
svoj poslednji hit "Peter Gunn" sa originalnim gitaristom
Duejnom Edijem (Duanne Eddy) lično!
Five Star su izuzetno dobri za svoju
izvedbu pop funka, ELO se nisu promenili posle svih ovih godina.
Eight Wonder najviše pažnje privlače zbog pevačice, mada im je
muzika tako bljutava da im nema spasa čak ni od strane Dejva
Eurythmics Stjuarta, koji je komponovao pesmu za njih.
Normalno da veče pripadne grupi Big
Country: Njihov rock uz dozu folka vlada ukusom prisutnih.
Na
izlasku, sunčani dan se pretvorio u kišnu noć i brendi-zagrevanje
u britanskom pabu nije naodmet.
Četvrtak, 8. maj
Sunce i televizijski program bude nas
uz kafu. Ilpo vadi foto-aparat za čisto turističke slike sa
balkona i primorava me da mu poziram. Montre još nije suv posle
noćne kiše, ali se presijava u jutarnjoj svežini.
Okolne planine
su pokrivene snežnim kapama. Čista poezija za čulo vida.
Ovo je dan kada postaje jasno kako se
zvezde ponašaju: sumiranjem rezultata, proglasimo A-HA i Frankie
Goes To Hollywood za najgore u održavanju odnosa sa novinarima i
obožavaocima.
Ostali su, srećom, normalni ljudi.
Na putu do hotela, svratim do "Palasa",
gde ugovorim razgovor sa The Blow Monkeys.
Tamo sretnem Eurythmics:
susret sa Ani i Dejvom zakazan je za pet popodne.
Pre nego odem na
njihovu probu, pronađem vremena da porazgovaram sa Art of Noise i
Duejnom Edijem.
Eurythmics predstavljaju tri nove
kompozicije, između kojih Dejv svirucka izvode iz pesama prošlosti,
neke klasike.
Na povratku u Kongresnu salu. nabasam na dvojicu iz
OMD-a koji me srdačno pozdravljaju.
Međutim, nemam vremena da
razglabam jer me Rodžer Daltri očekuje u hotelu "Hajat".
Posle razgovora, sedam uz šoljicu
kafenog osveženja.
Nedaleko od mene, sedi Elvis Kostelo. Niko ga ne
uznemirava.
A-HA ulaze u automobil i svi prisutni fotografi se lome da
ih uhvate u kadar. Slava i kvalitet, očigledno, ne idu ruku po ruku.
Na večernjem koncertu, Elvis nastupa
sa The Attractions, a Doltri sa svojim pratećim bendom.
Mada A-HA
izazivaju najviše vrištanja, Eurythmics "kradu" šou jer
pored klase poseduje i umešnost vladanja publikom.
Petak, 9. maj
Još jedno sunčano jutro; počinjem da
crnim, zahvaljujući tome što se većina intervjua održava napolju,
pored jezera, u parku ili sunčanim terasama hotela.
U parku se
susrećem sa grupom Bronski Beat.
U blizini, MTV (američka kablovska
televizijska muzička stanica) snima Depeche Mode, koji su mi sledeći
na listi.
Nalazim vremena da skoknem do kazina i
vidim probu sastava Genesis. Izvode tri nove kompozicije sa albuma
koji će biti objavljen dok ovo čitate.
Zahvaljujući prijatelju Italijanu
(kola!), stižem na intervju sa Ready For The World koji su imali
neverovatan hit-singl "Oh Sheila".
Simpatični dečaci, međutim - malo toga što bi moglo da me iznenadi. Rutinski posao.
Zaustavim prolazećeg predstavnika
INXS-a i pitam ga da razgovaram sa momcima. Sutra oko tri po podne.
Bili Oušn i INXS su jedina dva izvođača koji nastupaju dva puta na
ovom festivalu; sutradan je gala-veče.
U pet popodne slušam novi album grupe
Genesis: imam utisak da Fil Kolins sve više preuzima stvaralaštvo u svoje ruke,
mada on i ostala dvojica negiraju to iz sve snage.
Na pozornici su svi podređeni njemu,
sve je pod njegovom umetničkom kontrolom.
I Boni Tajler je bila prisutna te
večeri, mada je njena interpretacija (tri pesme) bila upečatljiva
koliko i jučerašnji naslov.
Napisao: Saša Stojanović, obrada: Yugopapir (Rock, jun 1986.)
2. deo izveštaja
