Jednom prilikom kada se teško kretao zamolio me je da na jednom prijemu priđem Zdravku Čoliću i uručim mu pozdrave. Istog trenutka Zdravko je ostavio svoje društvo i prišao Serđu s kojim je proveo čitavo veče
Serđo ima 31 godinu. Živi u Puli.
Slobodan je, nema čak ni stalnu devojku. Ne želi brak kakav ima većina ljudi. Hoće zajednički život sa pravom osobom, želi porodicu, ali ne i potpis pred matičarem, jer se tada sve menja između dve osobe koje se vole.
Voli decu i nada se da će ih imati jednog dana u tom "slobodnom braku". Stanuje sa majkom i veoma joj je privržen. Posvetila mu je ceo svoj život.
Još dve osobe jako mnogo voli: svoju baku i prababu. Posebno se ponosi svojom prababom koja ima 92 godine a izgleda i ponaša se kao pravi drugarčina.
Roditelji su mu se razveli pre 26 godina i od tada mu otac živi u Francuskoj. Tako je Serđo još kao klinac imao priliku da putuje u inostranstvo i da poseti razne zemlje širom sveta, upozna razne ljude, razne predele i običaje.
Imao je priliku da se druži i sa mnogim poznatim ličnostima i da vidi da su oni u privatnom životu sasvim obični. Zavoleo je muziku i "opismenio se". Pre nekoliko godina počinje da peva u "Atomskom skloništu". Svi znate veoma uspešno.
Na sceni Serđo uglavnom sedi, ne
pokreće se, ne skače, ne zove publiku svojim kretnjama, ali i te
kako, uz pomoć ostalih "Atomaca", uspeva da digne
temperaturu i do tačke ključanja.
Serđo sedi jer ima problema sa levom nogom, tačnije kukom. Neki to znaju, drugi nisu sigurni, načuli su tek o tom njegovom hendikepu, a treći pričaju da je to samo "maska". Serđov imidž.
Serđo sedi jer ima problema sa levom nogom, tačnije kukom. Neki to znaju, drugi nisu sigurni, načuli su tek o tom njegovom hendikepu, a treći pričaju da je to samo "maska". Serđov imidž.
Šta je prava istina?
Godine 1971. Serđo je doživeo tešku automobilsku nesreću u kojoj mu je noga veoma ozbiljno povređena. Međutim, lekari nisu na vreme primetili da mu je tom prilikom veoma oštećena hrskavica u zglobu levog kuka. Vremenom je počela da se suši...
Godina 1978. donosi prve ozbiljnije bolove. Hod postaje sve teži. Na sceni uglavnom sedi. Van scene sve češće počinje da koristi štap.
Ali, Serđo se ne predaje.
I dalje obavlja sve poslove, ničim ne pokazuje svoj hendikep, ne podnosi sažaljenja. Samo to ne.
Prilikom poseta Americi, gde "Atomci" sve češće borave, započinje sa lečenjem, u Kliničkom centru u Ljubljani takođe.
Po savetu lekara podvrgava se veoma ozbiljnoj kuri mršavljenja. Za kratko vreme skida čak 24 kilograma. Mora, jer mu težina još više otežava položaj levog kuka.
Lekari mu predlažu odmor, planiraju i operaciju za koju su prognoze veoma optimističke...
Godine 1971. Serđo je doživeo tešku automobilsku nesreću u kojoj mu je noga veoma ozbiljno povređena. Međutim, lekari nisu na vreme primetili da mu je tom prilikom veoma oštećena hrskavica u zglobu levog kuka. Vremenom je počela da se suši...
Godina 1978. donosi prve ozbiljnije bolove. Hod postaje sve teži. Na sceni uglavnom sedi. Van scene sve češće počinje da koristi štap.
Ali, Serđo se ne predaje.
I dalje obavlja sve poslove, ničim ne pokazuje svoj hendikep, ne podnosi sažaljenja. Samo to ne.
Prilikom poseta Americi, gde "Atomci" sve češće borave, započinje sa lečenjem, u Kliničkom centru u Ljubljani takođe.
Po savetu lekara podvrgava se veoma ozbiljnoj kuri mršavljenja. Za kratko vreme skida čak 24 kilograma. Mora, jer mu težina još više otežava položaj levog kuka.
Lekari mu predlažu odmor, planiraju i operaciju za koju su prognoze veoma optimističke...
Da li vas je ikada Atomsko sklonište razočaralo?
Serđo živi i radi kao da nema ama baš nikakvih problema, kao da su mu obe noge zdrave. Publika ga sa
odluševljenjem prihvata.
Ističe da nikada ni na jednom koncertu nije doživeo bilo kakvu neprijatnost. To mu uliva još veći optimizam.
Ističe da nikada ni na jednom koncertu nije doživeo bilo kakvu neprijatnost. To mu uliva još veći optimizam.
Mnogo je onih koji mu svakodnevno pišu
predivna pisma. Serđo pročita svako pismo svojih obožavalaca,
skuplja ih i čuva u jednom velikom starinskom sanduku.
On sve pamti, svako pismo, svaki telefonski poziv, svako poznanstvo.
On je divan drug koga poštuju sve njegove kolege.
Jednom prilikom kada se teško kretao zamolio me je da na jednom prijemu priđem Zdravku Čoliću i uručim mu pozdrave. Istog trenutka Zdravko je ostavio svoje društvo i prišao Serđu s kojim je proveo čitavo veče.
Bilo bi suvišno da komentarišemo Serđovu ličnost. To prepuštamo vama, dragi čitaoci, a da bi vas podstakli na razmišljanje evo njegovog odgovora na pitanje šta je za njega ljubav:
- Ruka u ruci, ruka na stvari, stvar u stvari.
Prvo dobro razmislite pa onda pokušajte da odgonetnete...
On sve pamti, svako pismo, svaki telefonski poziv, svako poznanstvo.
On je divan drug koga poštuju sve njegove kolege.
Jednom prilikom kada se teško kretao zamolio me je da na jednom prijemu priđem Zdravku Čoliću i uručim mu pozdrave. Istog trenutka Zdravko je ostavio svoje društvo i prišao Serđu s kojim je proveo čitavo veče.
Bilo bi suvišno da komentarišemo Serđovu ličnost. To prepuštamo vama, dragi čitaoci, a da bi vas podstakli na razmišljanje evo njegovog odgovora na pitanje šta je za njega ljubav:
- Ruka u ruci, ruka na stvari, stvar u stvari.
Prvo dobro razmislite pa onda pokušajte da odgonetnete...
Serđo je postavio i jedno pitanje svim
obožavaocima i čitaocima:
- Da li vas je ikada Atomsko
sklonište razočaralo?
Mislimo da za odgovor ne treba previše razmišljanja...
Mislimo da za odgovor ne treba previše razmišljanja...
Serđa znam već nekoliko godina i,
verujte mi, za to vreme se nije ni malo promenio.
Ostao je isti bez obzira na uspeh i ličnu tragediju - jednostavan, ni malo uobražen, spreman da svakog sasluša, popriča sa svima i ono, što je najvažnije - optimizam ga nikada ne napušta.
Ostao je isti bez obzira na uspeh i ličnu tragediju - jednostavan, ni malo uobražen, spreman da svakog sasluša, popriča sa svima i ono, što je najvažnije - optimizam ga nikada ne napušta.
Toliko o Serđu.
Nadam se da sam uspela da vam ga bar donekle približim. Ako čujete neku drugu priču, ne verujte u nju, jer drugačija ne postoji.
Nadam se da sam uspela da vam ga bar donekle približim. Ako čujete neku drugu priču, ne verujte u nju, jer drugačija ne postoji.
Napisala: Tanja Vukčević, obrada: Yugopapir (Halo u poverenju, oktobar 1983.)
