Po Uefi sam dvostruki strelac, gol se pripisuje poslednjem igraču koji loptu uputi prema tuđem golu. Ali, to nije ni važno. Važno je samo da 29. maja odemo u taj Bari, da izginemo na terenu i donesemo pehar na Marakanu
*****
Nekima su potrebne godine da uđu u
holove fudbalske slave. Siniši Mihajloviću, jedinom "čupavcu"
u timu Crvene zvezde i junaku polufinalne utakmice Kupa šampiona sa
Bajernom (2:2) bila su dovoljna dva meseca.
Tek koliko da upozna nove saigrače i čvrsto zgrabi iz ekonomata dres sa brojem između dva i jedanaest. Baš tako, jer Siniši je sasvim svejedno koju "numeru" nosi! Igra svoju igru... I to kako.
Tek koliko da upozna nove saigrače i čvrsto zgrabi iz ekonomata dres sa brojem između dva i jedanaest. Baš tako, jer Siniši je sasvim svejedno koju "numeru" nosi! Igra svoju igru... I to kako.
- Majko moja, kako ovaj "odvaljuje" - slušali smo uzdahe naših gastarbajtera na Olimpijskom stadionu u
Minhenu.
- Majko moja - cvili i Roland Auman,
drugi golman Nemačke i jedan iz galerije bavarskih asova koje je Mihajlović sa dva pogotka prošle srede zavio u crno.
Te njegove "bombe" sa 20, 30,
40... metara uglavnom su ga i dovele u Crvenu zvezdu. Uz najveći
transfer u istoriji jugoslovenskog fudbala - blizu dva miliona
maraka!
Milionče Vojvodini, 500 za stan na Novom Beogradu i novu "mazdu 323 f". Plus oko 250 Siniši - da mu se nađe.
Milionče Vojvodini, 500 za stan na Novom Beogradu i novu "mazdu 323 f". Plus oko 250 Siniši - da mu se nađe.
Uvek - Zvezda
Kad je u januaru stavio potpis na papir
kojim je postao zvezdaš bio je srećan kao dete.
- Nisu tu u pitanju nikakve pare - govorio je. - Uvek sam hteo u Zvezdu, otkad sam pipnuo loptu.
- Nisu tu u pitanju nikakve pare - govorio je. - Uvek sam hteo u Zvezdu, otkad sam pipnuo loptu.
A pipnuo je prvi put u rodnom Borovu,
gde mu i danas žive otac i majka. Otac vozač, nedavno je dobio
otkaz u firmi ("kažu tehnološki višak, ali ko zna šta je iza
toga" kaže nevoljno).
- Mlađi brat je išao u srednju školu
unutrašnjih poslova u Zagrebu. Kad je počelo "prebrojavanje"
spakovao se i došao kod mene. Upisao se u istu školu u Sremskoj
Kamenici, nadomak Novog Sada. Tada sam bio u Vojvodini...
Što se tiče Ljupka Petrovića,
Mihajlović nije doveden samo zbog "bombi". One su samo
njegov spoljni imidž. Pravi razlog je nešto drugo:
- Jeste Siniša slavonska duša, ali u
osnovi - germanski igrač! Mislim na trčanje, kondiciju, upornost. O
talentu valjda ne moram da pričam.
Zna Ljupko zašto to govori, simpatični
momak koji se uvek smeje bio je glavna poluga u šampionskom timu
Vojvodine.
Ej, Vojvodina šampion - kad će to biti sledeći put? I sa kojim igračima.
Ej, Vojvodina šampion - kad će to biti sledeći put? I sa kojim igračima.
I direktor Dragan Džajić govori već
dva meseca:
- Nismo doveli Mihajlovića zbog ovog Kupa šampiona, izgurali bismo daleko i bez njega. Doveli smo ga zbog budućnosti, jer on je igrač kakvi su "retke ptice" u jugoslovenskom fudbalu.
- Nismo doveli Mihajlovića zbog ovog Kupa šampiona, izgurali bismo daleko i bez njega. Doveli smo ga zbog budućnosti, jer on je igrač kakvi su "retke ptice" u jugoslovenskom fudbalu.
Oni koji ga znaju kažu da ne može da
se naljuti. Stalno osmeh - zarazan, gotovo dečački, Uostalom, tek su
mu 22 godine. Još uvek samac i, kako kaže, slobodan kao ptica.
Samo, malo-malo pa sedne u svoju crvenu "lađu" i odjezdi do Novog Sada. Ima li tu nešto?
- Što je bilo bilo je, sada sam
Beograđanin i još uvek "neopredeljen". Stvarno...
Bez protekcije
Zbog duge, tršave kose, drugovi i
novinari ga već zovu "Barbika". A devojčice uredno
pišu... I lepe njegove slike po zidovima, sveskama...
- Kad sam dolazio u Zvezdu pitali su me
da li se plašim konkurencije. Šta je to konkurencija? Ako misliš
da vrediš, ako hoćeš da radiš kako treba, to ne postoji. Igrao
sam već u svim jugoslovenskim reprezentacijama, ali Zvezda je prava
potvrda vrednosti. Ne samo u Jugoslaviji, valjda je to svakom jasno.
Mi smo danas evropska velesila...
Jeste da me u početku malo drmala
trema kad sam istrčavao na Marakanu. Samo do trenutka kad sam dao
prvi gol u novom dresu.
Posle je "procurelo", a ono protiv Bajerna bio je šlag na moje napore, kilometre koje pretrčavam.
Najdraže mi je zbog Ljupka, možda ga je neko i popreko gledao kad me je dovodio u tim mega-asova i forsirao me koliko je mogao. Znam da nije iz protekcije, jer to kod njega ne postoji.
Posle je "procurelo", a ono protiv Bajerna bio je šlag na moje napore, kilometre koje pretrčavam.
Najdraže mi je zbog Ljupka, možda ga je neko i popreko gledao kad me je dovodio u tim mega-asova i forsirao me koliko je mogao. Znam da nije iz protekcije, jer to kod njega ne postoji.
Granata koju je poslao iza leđa Aumana
odškrinula je Zvezdi vrata raja (čitaj: finala Kupa šampiona),
onaj polucentaršut koji je Augentaler skrenuo u svoj gol - definitivno ih otvorio.
- Po Uefi sam dvostruki strelac, gol se
pripisuje poslednjem igraču koji loptu uputi prema tuđem golu. Ali,
to nije ni važno. Važno je samo da 29. maja odemo u taj Bari, da
izginemo na terenu i donesemo pehar na Marakanu!
