Jun 1986: Navodimo niz ofucanih, isluženih,
olinjalih, kompromitovanih fraza preklinjujući svakoga da ih bar
jedno vreme ne upotrebljava.
Ove silne (zlo)upotrebe su izanđale da
ništa ne znače, sem što šire zadah ništavila i gluposti.
Pomoću
njih se više ništa ne može reći.
Na žalost, još je mnogo ljudi
koji vole da govore, a ne vole da misle.
I ne znaju šta misle, dok ne
kažu. Kad kažu - to čuju od sebe prvi put.
Retki su ljudi koji
spavaju otvorenih očiju, ali su češći oni koji govore dok im
mozak spava. Takvi potežu fraze koje više nisu ničije i koje se
potucaju od nemila do nedraga da bi li koga zatekle na spavanju!
Tako
je časna reč postala uzrečica!
Bilo bi dobro kad bismo bar one
najzarđalije poslali jedno vreme na odmor i oporavak. Možda će se
osvežiti i jednog dana opet nešto značiti.
Objavljujemo neke od
njih pod zajedničkim imenom: uzrečice druga Čičimičića, sa
molbom da ih više niko ne upotrebi! Ako nas poslušate, nećete se
kajati...
• Biću kratak... (Najčešća uzrečica
gnjavatora.)
• Znate li šta je najvažnije?
(Početak svake rečenice izbezumljenih brbljivaca.)
• Postoje samo tri stvari... (To se prvo
kaže - pa se tek onda te tri stvari traže.)
• I da su me zvali ne bih otišao. (To
što ga nisu zvali - nije važno.)
• Nije meni zbog mene!
• Nije mi zbog para, ali neću da me
prave ludim.
• Nije važno pet stotina dinara. (A
ceo dan priča o tome ... )
• Mene moja plata ne interesuje.
(Najčešće poštapalica cicija i stipsi.)
• Prostor i vreme mi ne dozvoljavaju
da se upuštam u detaljniju analizu.
• Brod koji već godinama s uspehom
plovi, treba privesti u mirnu luku.
• Mene nikad niko nije vukao za nos.
• Trpim kao niko, ali sam strašan
kad se naljutim.
• Na moj rad nikad nije pala senka
sumnje.
• On je u meni probudio zver. (Sveža
metafora.)
• Nisam čitao, ali znam.
• Nisam gledao, ali sam čuo.
• Nisam bio, ali su mi pričali. (Govore oni kojima nije potrebno da uče da bi znali)
• Govoreći otvoreno.
• Ne, stvarno.
• Mogao sam, ali nisam hteo.
• Doći ću sigurno, ali ako ne dođem...
• Znate li koji je najstrašniji
štos? (Početak za svaki vic.)
• To nikad nije bilo.
• Trebalo je da izvrši samoubistvo. (Kaže starac za nekog mladića.)
• Imam još samo diplomski. (Govore
svi koji su bilo šta studirali.)
• Časna reč. (Moderna uzrečica.)
• Ako je to tačno, onda je to
strašno.
• Mogla sam se bolje udati!
• Mogu svakog trenutka da ustanem i
odem.
• To nema nigde na svetu.
• To se jedino može desiti kod nas.
• Ja sve znam.
• Više nego ikada ranije...
• U okviru naših mogućnosti i
objektivnih okolnosti.
• To je bar svakome jasno. (Početak
neke zavrzlame.)
• Mi ćemo maksimalno ... do kraja ... beskompromisno ... otvoreno ... precizno ... svestrano ... temeljno ...
• I pored velike zauzetosti bio je
ljubazan da nas primi (Neki dokoličar.)
• Mogao sam da mu namestim, ali nisam
hteo.
• Razgovaraću s drugovima.
• Iskreno govoreći... (Kaže TV
komentator.)
• On je kod mene stanovao! (Kaže za
neku poznatu ličnost čovek bez stana.)
• Vi znate da se ja ne bojim nikoga.
(Uzrečica poltrona i kukavica.)
• Meni je svejedno da li će me
izabrati ili ne. (Kaže neko ko zbog toga ne može da zaspi.)
• Scile i Haribde.
• Ili jednostavnije rečeno... (Pa
nastavi još komplikovanije.)
• Tako nešto se meni nikad ne bi
moglo desiti. (Kaže onaj kome se jedino to i dešava.)
• Mogli bismo negde da večeramo. (Uobičajena ponuda ljudi bez novca.)
• Čitam Dostojevskog po ko zna koji
put.
• Zaustavio me i nije mi dao da
prođem. (A bilo je obrnuto.)
• Nude mi mesto direktora Centra...
• Davali su mi veći stan i platu,
ali sam odbio.
• Javna je tajna...
• To je dvosekli mač.
• Itd, itd, da ne ulazim u detalje...
Obrada: Yugopapir (Blitz, 1986.)