Dr Safet Mujić, rukovodilac saniteta Hercegovačkog odreda: Sećanje na Veležovog narodnog heroja




Borci koji su se nalazili u blizini počeli su joj dovikivati da siđe s konja i da se skloni, ali starica je bila potpuno izgubljena od straha. U jednom trenutku pogodio ju je metak u nogu i ona je pala s konja. Doktor Mujić je počeo puzati prema njoj, kako bi joj pružio pomoć


Jun 1966: Prošle su već 44 godine... Više od četiri decenije plodne aktivnosti jednog od najstarijih radničkih sportskih društava u našoj zemlji - RSD Veleža.

Bilo je to 1922. godine kada je vladajuća klika posle zloglasne »Obznane« počela s nemilosrdnim obračunavanjem i proganjanjem radničke klase Jugoslavije. 

Ni Mostar, jedan od centara naprednog radništva nije mimoišlo maltretiranje i proganjanje radnika. Sve organizacije radnika bile su raspršene i zabranjene. I zgrada Radničkog doma - sastajališta mostarskih radnika, bila je u tom periodu zatvorena. 

Podmladak RSD Veleža: Dr Safet Mujić označen znakom "x"

U takvoj situaciji osećala se potreba za formiranjem jedne organizacije ili društva gde bi se u legalnoj formi okupljalo radništvo. 

I odlučilo se da ta forma okupljanja radnika pod crvenu zastavu Komunističke partije bude radničko sportsko društvo Velež.

U narodnoj revoluciji, borbi protiv fašističkog okupatora i domaćih izdajnika učestvovali su članovi Veleža. 

Mnogi od njih nisu se više nikada vratili.

Jedan od tih svetlih likova iz plejade Veležovih boraca je odbornik kluba dr Safet Mujić, koji je za naročite zasluge u toku narodnooslobodilačke borbe proglašen narodnim herojem.


Nemci nadiru...



Bilo je to krajem jula 1942. godine kada su Peta crnogorska brigada i Hercegovački odred iz rejona Zelengore krenuli u zapadnu Bosnu u pravcu Vrhovnog štaba. Medu borcima se nalazilo i doktor Safet Mujić. 

Bio je rukovodilac saniteta Hercegovačkog odreda.

Dr Safet Mujić

Idući u susret članovima Vrhovnog štaba i borcima Mostarskog bataljona, oni su se jednog dana obreli u selu Zabrđu. Kad su stigli do prvih kuća u selu, borcima je dat odmor od nekoliko časova, ali nije prošlo ni pola časa, odmor je morao biti prekinut. 

Jer, neočekivano, negde pre podne, obezbeđujući delovi Pete crnogorske brigade i Hercegovačkog odreda sukobili su se sa jakim neprijateljskim snagama. 

Jedinice su odmah otišle na položaje da prihvate borbu, a komora, zbeg i bolnica su hitno upućeni prema kosi suprotno od one prema kojoj su Nemci nadirali. 

Da bi se izbilo na određenu kosu, trebalo je savladati nekoliko stotina metara brisanog prostora sa vrlo jakim usponom.

Kolona u kojoj se nalazio doktor Mujić nesmetano je prešla gotovo ceo taj uspon i izbila na jednu konjsku stazu. 

Upravo u tom trenutku Nemcima je pošlo za rukom da za momenat potisnu brigade sa položaja čime su stvorili mogućnost da mitraljeskom vatrom tuku kolonu.

Negde na začelju kolone, oko pedeset metara od zaklona za kojim je ležao doktor Mujić, na brisanom prostoru i dalje je na konju jahala neka starica iz sastava zbega. 

Borci koji su se nalazili u blizini počeli su joj dovikivati da siđe s konja i da se skloni, ali starica je bila potpuno izgubljena od straha. 

U jednom trenutku pogodio ju je metak u nogu i ona je pala s konja. 

Doktor Mujić je počeo puzati prema njoj, kako bi joj pružio pomoć. 

Pod jakom neprijateljskom vatrom dopuzao je do ranjene starice. 

I upravo kada se počeo dizati da je skine s konja, zahvatio ga je rafal. 

Srušio se mrtav na zemlju. 

Tako je, obavljajući plemeniti i humani lekarski poziv pao doktor Safet Mujić, predratni član KPJ, neustrašivi partizanski borac i odbornik Radničkog sportskog društva Velež.

Napisao: Zlatko Čeliković, obrada: Yugopapir (Tempo, jun 1966.)



Podržite Yugopapir: FB TW Donate