Onako sama i bez oružja, pomišljala je na najgore, ali nije imala čime sebi prekratiti život. Obruč Nemaca oko nje se stezao, tako da je već mogla čuti njihove glasove
Gospe Talić: Jugoslovenska "Amazonka" u kandžama fašista |
Bombardovanje se ubrzo utišalo, ali su avioni još kružili nad gradom. A tada je na nebu ugledala
neke kupole i čudne, šiljaste avione.
Nikada ranije nije videla ništa slično, pa nije znala šta da preduzme. Malo kasnije su već svuda oko nje bili nemački vojnici.
Sada više nije imala kud.
Nikada ranije nije videla ništa slično, pa nije znala šta da preduzme. Malo kasnije su već svuda oko nje bili nemački vojnici.
Sada više nije imala kud.
Onako sama i bez oružja, pomišljala
je na najgore, ali nije imala čime sebi prekratiti život. Obruč
Nemaca oko nje se stezao, tako da je već mogla čuti njihove
glasove.
Primetila je tri nemačka vojnika kako oprezno i polako pužu prema njoj. I odjednom je čula iznad rova jednog od njih, koji se proderao na srpskom jeziku:
Primetila je tri nemačka vojnika kako oprezno i polako pužu prema njoj. I odjednom je čula iznad rova jednog od njih, koji se proderao na srpskom jeziku:
- Ruke uvis!
Gospe je podigla ruke i u istom
trenutku osetila tup udarac kundaka u bedra i slabine. Nije jauknula,
niti je molila za milost.
- Gde je Tito? - ponovo se proderao
onaj Nemac.
I opet udarac u slabinu.
- Gde je pećina?
I opet udarac u slabinu.
- Gde je pećina?
Sad su i ostala dvojica počela da je
ispituju i udaraju kundacima. Mlada, crnooka Krajiškinja, kojoj je
rat prekinuo najlepše godine života, prkosno je ćutala.
Odveli su je na groblje, u nadi da će
je ipak naterati da kaže gde je Tito.
Tu je Gospe videla krvav betonski zid kraj kojeg su Nemci streljali žene, decu, starce, uhvaćene partizane.
Među zarobljenicima je našla i svoju drugaricu Fikretu Kadić.
Nemci su ih obe naterali da nose i sahranjuju mrtve. Zatim su ih vezali bodljikavom žicom, koja se urezivala u njihove mlade ruke, sekla meso.
Krv je lila niz utrnule prste, ali devojke nisu progovorile. Obećavali su da će ih pustiti, samo da kažu gde je Tito.
Tu je Gospe videla krvav betonski zid kraj kojeg su Nemci streljali žene, decu, starce, uhvaćene partizane.
Među zarobljenicima je našla i svoju drugaricu Fikretu Kadić.
Nemci su ih obe naterali da nose i sahranjuju mrtve. Zatim su ih vezali bodljikavom žicom, koja se urezivala u njihove mlade ruke, sekla meso.
Devojke nisu progovorile
Krv je lila niz utrnule prste, ali devojke nisu progovorile. Obećavali su da će ih pustiti, samo da kažu gde je Tito.
Poterali su je prema pećini.
Uz put su je ponovo ispitivali, udarali, pretili streljanjem. Ali Gospe je ćutala.
Kada su najzad shvatili da je ne mogu zaplašiti, vratili su je na groblje. Tu je ostala tri dana i imala retku sreću da preživi desant.
Uz put su je ponovo ispitivali, udarali, pretili streljanjem. Ali Gospe je ćutala.
Kada su najzad shvatili da je ne mogu zaplašiti, vratili su je na groblje. Tu je ostala tri dana i imala retku sreću da preživi desant.
Mesec dana kasnije, u nemačkom
ilustrovanom listu "Signal" objavljen je članak
"Amazonka", gde je, između ostalog pisalo:
A nemački dopisnici nisu pisali o tome da su ti mnogobrojni zarobljenici većinom žene, deca i poneki starac.
Nisu pisali ni o tome kako su i oni skupo platili svoju pustolovinu u Drvaru.
Obrada: Yugopapir (Front, maj 1974.)
"Među mnogim zarobljena je i ova mlada 'Amazonka', koja je svoju čežnju za pustolovinama skupo platila..."
A nemački dopisnici nisu pisali o tome da su ti mnogobrojni zarobljenici većinom žene, deca i poneki starac.
Nisu pisali ni o tome kako su i oni skupo platili svoju pustolovinu u Drvaru.
Obrada: Yugopapir (Front, maj 1974.)
Gospe Talić i njen sin Safet u gostima kod Jovanke i Josipa Broza za Titov 64. rođendan (foto: MIJ - više fotografija OVDE) |