Tako se, recimo dogodilo da naši pretplatnici ostanu bez šest punih minuta direktnog prenosa polufinalnih utakmica! U to vreme prikazivao se EPP
Zoran Predić: Ko je tu zbog koga?
Postavlja se često pitanje da li ekonomsko-propagandni program postoji zbog fudbala ili fudbal zbog njega.
Jedan od odgovora mogao se naslutiti poslednjih takmičarskih dana prvenstva Evrope kada je i naša televizija preuzela od Evrovizije direktne prenose polufinalnih i finalne utakmice.
I tada je televizija zakonom ekonomske računice i logike zdravog finansijskog razuma, zaključila da su joj važniji oni koji plaćaju od onih koji traže lovu.
Prvi su potrošači ekonomsko-propagandnog termina, a drugi su oni stranci što traže debele
pare za često nevešte nekvalitetne direktne prenose fudbala.
Prvi se uzdaju u fudbalski patrijarhat i nadaju se da je gazda u kući dovoljno moćan i dovoljno muškarac da preostale članove porodice natera da se povinuju njegovim niskim fudbalskim strastima, što povećava gledanost te najmasovnije i "najprostačkije" zabave na svetu.
Prvi se uzdaju u fudbalski patrijarhat i nadaju se da je gazda u kući dovoljno moćan i dovoljno muškarac da preostale članove porodice natera da se povinuju njegovim niskim fudbalskim strastima, što povećava gledanost te najmasovnije i "najprostačkije" zabave na svetu.
Drugi, oni iz inostranstva o tome pojma
nemaju, ali naslućuju da se njihova roba "uživo" krčmi, preprodaje, jednostavno eksploatiše prema željama i potrebama
naručilaca.
E, sada, šta mislite kome će Televizija nastojati da udovolji: onima koji traže ili koji daju pare?
E, sada, šta mislite kome će Televizija nastojati da udovolji: onima koji traže ili koji daju pare?
Naravno napori da se zadovolje platiše
ne poznaju granice pa je TV od ranije uspešno
prodavanih termina pre fudbalskih utakmica produbila stvar time što
je počela da prodaje i samu utakmicu.
I to na dva načina.
Prvi je znan i sa drugih sportskih borilišta. To su one reklamne poruke koje kao titl zdesna ulevo šetaju donjim delom ekrana i često se "dribluju" sa loptom.
Onaj drugi je kada jednostavno ulaze u samu utakmicu i ona tada gubi bitku sa njima.
Tako se, recimo dogodilo da naši pretplatnici ostanu bez šest punih minuta direktnog prenosa polufinalnih utakmica!
U to vreme prikazivao se EPP.
Gnev pretplatnika nije poprimio dramatične razmere jer, srećom, nije pao neki gol i ako je, prema kasnijem pričanju reportera-očevica Borisa Mutića Španija imala stoprocentnu šansu protiv Danske.
I to na dva načina.
Prvi je znan i sa drugih sportskih borilišta. To su one reklamne poruke koje kao titl zdesna ulevo šetaju donjim delom ekrana i često se "dribluju" sa loptom.
Onaj drugi je kada jednostavno ulaze u samu utakmicu i ona tada gubi bitku sa njima.
Tako se, recimo dogodilo da naši pretplatnici ostanu bez šest punih minuta direktnog prenosa polufinalnih utakmica!
U to vreme prikazivao se EPP.
Gnev pretplatnika nije poprimio dramatične razmere jer, srećom, nije pao neki gol i ako je, prema kasnijem pričanju reportera-očevica Borisa Mutića Španija imala stoprocentnu šansu protiv Danske.
"Progres" EPP-a očigledno ne poznaje granice i uskoro se može očekivati da se prodaju najzanimljiviji trenuci u fudbalu - a to su šanse, golovi. penali...
Pitanje je samo da li je maltretiranje
zaista prava reklama za određene proizvode?
Branislava Džunov: Trenuci navijačkog očaja
Vladan Stojaković je ćutao, tek
tu i tamo bi prozborio po koju reč. Za njega je sve bilo završeno posle trećeg pogotka u našu mrežu, mada sve nije bilo
gotovo. Do kraja utakmice Danci su nam dali još dva gola!
Dok je na igralištu stadiona u Lionu
trajalo bezglavo komešanje, prevaljujući hiljade kilometara
prenosnih veza, do miliona rastuženih gledalaca u Jugoslaviji razgovetno
je dopirao vapaj:
"Igraj, igraj..."
Stizao je do nas, ali ne i do igrača u plavo-belim dresovima na desetak metara od čoveka na klupi za rukovodstvo koji je neprestano izgovarao tu, jednu reč.
Kamera ga je uhvatila u deliću sekunde.
Za svega nekoliko desetinki, nepoznata, realizatorska ruka iz ekipe TV prenosa slikovito je ocrtala našu, kompletnu fuabalsku dramu.
Odmah posle prenosa utakmice Jugoslavija - Danska, u trećem Dnevniku oglasio se Dragan Nikitović sa bujicom pogrda.
Možda je u tom času bilo jedino moguće tako govoriti, ali već dan-dva kasnije u osvrtima na jugoslovensko učešće na Evropskom prvenstvu u fudbalu moralo se uneti malo više analitičnosti - više činjenica, a manje emocija.
Međutim, većina sportskih novinara i komentatora nastavila je da talambasa u tom pucačko-pljuvačkom stilu.
Racionalniji pristup sopstvenom porazu bi bio konstruktivniji i svrsishodniji.
Što se tiče komentatora sa lica mesta, u prilikama kada su komentarisali igru naših reprezentativaca, uglavnom, su to činili sa naglašenim, opet, emotivnim, negatorskim nabojem.
Za izuzecima koji, naravno, potvrđuju pravilo, emotivnost je uvek loš sluga u ovoj vrsti profesionalnog angažovanja i mnogo je bolje zameniti je svestranom, kompletnom informisanošću o svemu što se zbiva oko događaja koji se prenosi.
Evropsko prvenstvo u fudbalu je veliko sportsko nadmetanje, na njemu i oko njega se mnogo toga događalo, ali se od naših TV novinara to nije moglo saznati, bar ne na način i u obimu koji bi vredelo zabeležiti.
"Igraj, igraj..."
Stizao je do nas, ali ne i do igrača u plavo-belim dresovima na desetak metara od čoveka na klupi za rukovodstvo koji je neprestano izgovarao tu, jednu reč.
Kamera ga je uhvatila u deliću sekunde.
Za svega nekoliko desetinki, nepoznata, realizatorska ruka iz ekipe TV prenosa slikovito je ocrtala našu, kompletnu fuabalsku dramu.
Odmah posle prenosa utakmice Jugoslavija - Danska, u trećem Dnevniku oglasio se Dragan Nikitović sa bujicom pogrda.
Možda je u tom času bilo jedino moguće tako govoriti, ali već dan-dva kasnije u osvrtima na jugoslovensko učešće na Evropskom prvenstvu u fudbalu moralo se uneti malo više analitičnosti - više činjenica, a manje emocija.
Međutim, većina sportskih novinara i komentatora nastavila je da talambasa u tom pucačko-pljuvačkom stilu.
Racionalniji pristup sopstvenom porazu bi bio konstruktivniji i svrsishodniji.
Što se tiče komentatora sa lica mesta, u prilikama kada su komentarisali igru naših reprezentativaca, uglavnom, su to činili sa naglašenim, opet, emotivnim, negatorskim nabojem.
Za izuzecima koji, naravno, potvrđuju pravilo, emotivnost je uvek loš sluga u ovoj vrsti profesionalnog angažovanja i mnogo je bolje zameniti je svestranom, kompletnom informisanošću o svemu što se zbiva oko događaja koji se prenosi.
Evropsko prvenstvo u fudbalu je veliko sportsko nadmetanje, na njemu i oko njega se mnogo toga događalo, ali se od naših TV novinara to nije moglo saznati, bar ne na način i u obimu koji bi vredelo zabeležiti.
Da bi gledaocima priuštila ove
trenutke navijačkog očaja Jugoslovenska televizija je morala da
načini značajni devizni trošak. TV prenosa i fudbala je bilo
napretek, a to što nama ništa nije išlo u prilog - to je druga
priča.
Obrada: Yugopapir (RTV revija, jun 1984.)
Obrada: Yugopapir (RTV revija, jun 1984.)