Čovek nije uvek u mogućnosti da bira šta će da radi, ali može da odluči o tome šta mu se nudi da realizuje
"Za mnoge je, kažu, drugi film od
presudne važnosti. A ja kažem da je kod nas svaki film važan, bez
obzira koliko si ih napravio. Iz prostog razloga što je samo u
našem filmskom folkloru neophodno da svaki film bude remek-delo, sve
ostalo je loše, i znači gubljenje nove šanse" - kaže Dragan
Kresoja, koji u okolini Dubrovnika snima svoj drugi film, "Kraj
rata" po scenariju Gordana Mihića.
*****
Prvi film koji je kao reditelj potpisao Dragan Kresoja zvao se "Još ovaj put" i
premijerno je prikazan prošle godine na Pulskom festivalu. Kasnije i
u bioskopima, s uspehom.
Ipak, i Kresoja i njegov igrani prvenac
bili su pomalo neuobičajena pojava u jugoslovenskom filmskom
folkloru, iz prostog razloga što je to bio
- (1.) vrlo dobar film i
- (2.) što ga je režirao čovek koji je niz godina pre toga proveo na radnom mestu pomoćnika režije gotovo svih danas značajnih jugoslovenskih rediteljskih imena.
Šta je u tome čudno?
Ništa - osim
činjenice da je uspeh Kresojevog filma dvojako primljen: većina učesnika ovdašnjeg filmskog
festivalskog cirkusa tapšali su ga po ramenu i čestitali na prvom
samostalnom filmu, da bi mu, nekoliko trenutaka posle toga, dobar
deo njih u "poverljivim razgovorima" osporavala bilo
kakvo rediteljsko umeće.
Stvar se, kako to, na sreću, obično
biva, završila tako što je "Još ovaj put" imao vrlo
dobar uspeh kod publike pa je to, očigledno, bio jedan od razloga
što su producentske kuće "Avala-film" i "Union-film"
odlučile da u za naše prilike vrlo kratkom periodu Kresoji povere i
drugu režiju.
Dakle - početak juna, ostrvo Pelješac,
snimanje filma "Kraj rata" po scenariju Gordana Mihića u
režiji Dragana Kresoja.
- Šta on kaže:
- Dugo sam u jugoslovenskoj
kinematografiji i vrlo mi je poznato da je drugi film važniji od
prvog. A ja kažem da je kod nas svaki film važan, bez obzira koliko ste ih napravili. Iz prostog
razloga što je kod nas, izgleda, potrebno da se reditelj dokazuje
svakim filmom.
Jer, kad prvi put napraviš loš film stvari počinju
da teku drugim tokom, bez obzira koji je taj loš film po rednom
broju.
Hoću, naime, da kažem da je taj tzv. drugi film
najznačajniji u karijeri bilo kog reditelja.
- Ipak, ne bi, se reklo da ste dugo
čekali. Koliko vidimo, prošlo je manje od godinu dana a vi već
završavate drugi film?
- Dešava se da neko čeka i po pet
godina da bi snimio drugi film - kaže Dragan Kresoja. - Ja sam imao
sreću da je ta pauza manja.
Najpre zato što je "Avala-film"
vrlo brzo kupila scenario Gordana Mihića pod radnim naslovom "Kraj
rata", a zatim i zbog toga što smo se Mihić i ja godinama dogovarali da nešto
radimo zajedno pa je, eto, ovo bila konačna prilika da taj dogovor
i realizujemo.
- Sadržaj?
- Hercegovina, kraj rata, sudbina
borca-komuniste Baja i osmogodišnjeg mu sina Vukole koji trenutak
slobode dočekuju završavajući tradicionalni osvetnički čin - u
ovom slučaju likvidiranje zločinaca i ubica njegove žene, odnosno
majke.
To je, najkraće rečeno, sadržaj "Kraja rata".
Naravno, sve se to nadovezuje na scenarije koje je Gordan Mihić i
ranije pisao na temu NOB-a. Odnosno, na temu nekih neuobičajenih
epizoda vezanih za to vreme.
Setimo se, uostalom, "Osvajanja
slobode" i "Balkan ekspresa".
U tom smislu i "Kraj
rata", za razliku od većine ratnih filmova koje poznajemo,
ima jednu potpuno drugačiju formu i približava se, mislim, gledanjima na rat i ratni film kako je to obrađivao, na primer, Lordan
Zafranović u "Okupaciji u 26 slika".
Uostalom, danas je
takvo vreme da se autori uglavnom okreću ljudima i njihovim
sudbinama u tom nesrećnom vremenu, a manje masovkama i spektaklima
kakvi su se donedavno snimali.
To, naravno, ne znači da filmovi
poput "Sutjeske", "Neretve", "Užičke
republike" nisu bili potrebni; naprotiv, oni su imali određeni uspeh u vremenu u kojem su nastajali i u kojem su bili neophodni.
- Za razliku od filma "Još ovaj put" koji se bavi jednom izuzetnom savremenom temom, filmom "Kraj rata"
pravite nagli zaokret.
- Čovek nije uvek u mogućnosti da
bira šta će da radi, ali može da odluči o tome šta mu se nudi da
realizuje.
Ovom prilikom, za mene je to bio "Kraj rata",
dakle film čiji je scenario prošao kroz Savet "Avale-filma",
zatim odobren za realizaciju i koji je relativno brzo stavljen u program proizvodnje.
- Nadamo se da su ta očekivanja
vezana za ovogodišnji Pulski festival?
- To je velika nepoznanica. Da smo
počeli snimanje 15 dana ranije, šansa da stignemo u Pulu bila bi
mnogo realnija. Ovako, to će biti veliki podvig! Malo je vremena,
mnogo posla.
Ako je do ekipe koja realizuje ovaj film, a to su
uostalom uglavnom oni koji su radili moj prvi film "Još ovaj
put", dakle, ako ona smogne snage da i dalje radi 24 časa
dnevno, što i inače radi, nadam se da će stići.
Ponešto,
međutim, zavisi i od producenata ovog filma. Nadamo se da je i njima stalo.
Ako ne, onda je sasvim izvesno da će se film pojaviti
u bioskopima ove jeseni - pa šta bude!
*****
Film "Kraj rata" realizuje,
inače, ekipa koju čine: direktor fotografije Predrag Popović,
scenograf Vladislav Lašić, kostimograf Nada Todorović, kompozitori braća Vranešević, direktor filma Mira Savić, a glavne
uloge tumače Bata Živojinović, dečak Marko Ratić, Aleksandar Berček, Neda Arnerić, Radko Polič, Josif Tatić, Miloš Kandić,
Bogdan Diklić...
Napisala: Nevenka Opačić, obrada: Yugopapir (RTV revija, jun 1984.)