Jugoslavija na EP u fudbalu, uspomene i prognoze za '84 (1/2): A. Mladinić, Tirnanić, Lovrić, Mitić




Nismo se predavali ni kad su nas na kolac nabijali! Moramo se boriti da tu nešto popravimo, ne da dižemo ruke. Za nas je veliki uspeh i sam put u Francusku. Recite mi u čemu smo mi to kao zemlja još među prvih osam u Evropi. Zamislite da nam je privreda tako visoko. Ili standard 

Jun 1984: Trener naše reprezentacije Ante Mladinić je oprezan: evropski pehar se ne može "drpiti", ali se "plavi" neće predati... 



Ante Mladinić: Piksi i Gračan su još deca 



Nadimak "Biće". "Plavi" čovek broj 1 uz selektora Veselinovića. Nekad (V prvenstvo Evrope, 1976.) i sam savezni kapiten. Uvek ljubazan. I na neznano. U Subotici, uoči utakmice s Mađarskom, našem foto-reporteru izvodio je igrača po igrača pred objektiv. Nismo ga "davili" prognozama za PE. Kolegi iz "Sportskih novosti" kazao je sve, da lepše ne može ponoviti.

- Kičma naše reprezentacije su Simović, Sušić, Zlatko Vujović. I još poneko. Zavisno od forme. Ali, "kičma" nije dovoljna. Drukčije rečeno: možeš imati najbolji štab, ako nemaš prištapske jedinice i ako jedinice na frontu ne dobijaju hranu i municiju - propast. Ili, može osovina automobila biti najbolja, ali ako je karoserija u raspadu ne možeš voziti.

Što se tiče "prištapskih jedinica", odnosno "karoserije" tu smo u "čabru". Manji od makova zrna. Platini je kao vezni igrač golgeter "Juventusa", Žires "trikolora", Ziko "Udinezea", Falkao "Rome", Maradona glavni u Barseloni. Kempes je bio golgeter svetskog prvenstva u Argentini.

A gde su naši vezisti? Svi zajedno nisu dali golova koliko jedan Platini ili Žires. A mi hoćemo biti bolji od Francuza! Kako? Na "drp" sistem. To više ne prolazi ni u Tunguziji, a kamoli u Evropi ...

- Znači, predaja?!

Nismo se predavali ni kad su nas na kolac nabijali! Moramo se boriti da tu nešto popravimo, ne da dižemo ruke. Za nas je veliki uspeh i sam put u Francusku. Recite mi u čemu smo mi to kao zemlja još među prvih osam u Evropi. Zamislite da nam je privreda tako visoko. Ili standard.

Šta da kažu Engleska, Italija, SSSR, Poljska, ČSSR, Mađarska ... koje se nisu plasirale u završnicu. Treba biti realniji. Ne može se "ćira" utrkivati sa "ekspresom", a mi upravo to tražimo.

Ako bismo u Francuskoj prošli prvi krug, bilo bi to sjajno. Tvrdim da je ovaj naš sadašnji plasman na PE veći uspeh nego kad smo kao domaćini (1976) osvojili ćetvrto mesto u Evropi.

Ja sam tada kao selektor imao na sredini terena sve same asove: Oblaka, Jerkovića, Aćimovića, Buljana...Vladić nije imao mesta. A danas, Dragan "Piksi" Stojković ili Nenad Gračan su veliki talenti, ali su još "deca".

- U "A" grupi - elita?

Jača je od "B" grupe. Dosta. SR Nemačka je u krizi, Portugalija, Španija i Rumunija ne pripadaju evropskom vrhu, kao ni mi. Francuska je s Idalgoom taktički unapredila igru i nalazi se u samom svetskom vrhu, a uz to je i domaćin.

Danska je proglašena prvom reprezentacijom Evrope, sad je poznatija po tome nego po sirevima i kravama. S Belgijancima se uvek mora računati.


Aleksandar Tirnanić: Poljupci za sudiju



Aleksandar Tirnanić ni danas ne može da se odluči koja je utakmica u borbi za pehare Pjera Deloneja jula 1960. u Parizu bila uzbudljivija - polufinalna ili finalna.

- U polufinalu smo igrali sa Francuskom i kod stanja 3:2 za domaćina, belgijski sudija Grander je "pomogao" francuskom igraču Etu, na smeh i zaprepašćenje publike, da postigne gol iz ofsajda! Linijski sudija je mahao ofsajd, svi igrači su stali, kao i Et, koji se našao sam pred našim praznim golom. 

Belgijanac je pokazivao da može dalje da igra. Začuđeno ga je pogledao i ubacio loptu u gol - bilo je to 4:2 za Francuze i znak da počinje "plava kanonada".

Knez sa jednim i Jerković sa dva gola, preokrenuli su rezultat u našu korist. Slavili smo pobedu od 5:4, a u sećanju mi je ostala scena posle postignutog petog pogotka.

Kad su naši igrači videli da im je sudija priznao peti, inače regularan pogodak, namah su zaboravili nepravdu i počeli da grle delioca pravde i ljube ga od radosti.

"Sudija je, iznenađen, spustio ruku, a Zebec mu je pritrčao, ponovo je podigao u vis i usmerio prema centru" napisao je tada izveštač "Politike", Ljubomir Vukadinović.

- Teška utakmica čekala nas je i u finalu protiv reprezentacije SSSR - nastavlja Aleksandar Tirnanić. - Poveli smo sa 1:0, ali su Sovjeti izjednačili i tek u nastavku (u 113. minuti golom Ponedeljnika) uspeli da trijumfuju.

Posle te utakmice, naši budući veliki rivali u kvalifikacijama za razna takmičenja, Španci, rekli su:

- Takav fudbalski spektakl viđa se samo u izuzetnim, prazničnim fudbalskim danima. Kakav moral, kakvo požrtvovanje! Ako vaši mladići sada ovako igraju, šta se od njih može očekivati u bliskoj budućnosti.

Velika škrtica, kad su komplimenti u pitanju, slavni ser Stenli Raus je rekao:

- Jugosloveni znaju da se bore i umeju da igraju fudbal. Ovog puta je to bio fudbal visoke međunarodne klase.


Ljubomir Lovrić: Uigravanjem u finale? Nemoguće!



Reprezentacija Jugoslavije je završila takmičenje u II kupu evropskih nacija 19. septembra 1963. u Malmeu, kada je eliminisana od reprezentacije Švedske u osmini finala rezultatom 3:2. Posle Čilea 1962, kada su Jugosloveni osvojili četvrto mesto na Svetskom prvenstvu, predstavljali su "strah i trepet" u fudbalskom svetu.

Šveđani su nas unapred proglasili pobednicima, iako je u timu igralo svega nekoliko igrača iz "slavnog" sastava.

- Prvi naš peh u Švedskoj je bio što Vladica Kovačević nije smeo da uđe u igru zbog povrede koju je odavno vukao, jer u slučaju ozlede nije mogao da bude zamenjen (u to vreme, igrač nije mogao da se menja u toku utakmice) - kaže Ljubomir Lovrić. - Kao bivši golman mogu da kažem da je Šoškić napravio fatalnu grešku kad je primio treći gol sa oko 25 metara, mada su i za dva ostala gola krivi uglavnom odbrambeni igrači.

Iako smo dva puta bili u vođstvu (1:0 i 2:1), na kraju smo poraženi sa 3:2, mada je Galić pred kraj utakmice imao stopostotnu šansu, ali je iz blizine šutirao pravo u golmana Šveđana - seća se Ljubomir Lovrić, veliki golman i savezni kapiten u II kupu nacija 1963.

- Kad je reč o našim izlgedima u Parizu, moram da priznam da sam pesimista - nastavlja Ljubomir Lovrić. - Iz iskustva znam da je sastavljati ekipu improvizacija, a formirati tim nešto sasvim drugo.

Zbog zgusnutog kalendara takmičenja, Todor Veselinović nije u mogućnosti da uigra ekipu, pa taman da je u njemu 11 igrača tipa Šekularca, Džajića ili Bobeka (što opet ne bi bilo dobro, jer su oni bili suviše jake ličnosti - individualci).

Odbrana nije uigrana, takođe ni srednji red i navala. Čak i osrednje uigrani tim može postići bolje rezultate od neuigranog tima koji je sastavljen od jakih individualaca.

Treba se setiti da je Mađarska bila u svetskom fudbalskom vrhu onda, kada je isti sastav odigrao četrdesetak utakmica.


Rajko Mitić: Galski petao postao pile



Rajko Mitić, legenda Crvene zvezde i jugoslovenskog fudbala uzor je viteškog odnosa prema igri i izuzetno jaka i autoritativna ličnost. Vodio je reprezentaciju u vreme održavanja Prvog prvenstva Evrope (III kup evropskih nacija).

- Jedva smo se probili do četvrtfinala, u stvari, "prošli" smo zahvaljujući nerešenom ishodu meča reprezentacija Albanije i SR Nemačke u Tirani (0:0), koje su bile sa nama u grupi  - priča Rajko Mitić. - U četvrtfinalu smo igrali sa Francuskom 1:1 u Parizu, dok smo ih u Beogradu porazili sa visokim rezultatom od 5:1.

Galski petao bio je manji od pileta. Junak utakmice bio je Ilija Petković. Sjajno je igrao i postigao dva zgoditka.

"Forsirao" sam ga i njegovo uvođenje u reprezentaciju smatram jednim od najuspešnijih poteza. Pored "Petka", pružio sam priliku i Dobrivoju Triviću iz Vojvodine, zbog koga me je veći deo jugoslovenske fudbalske javnosti napadao i tek po isteku selektorskog mandata 1970. godine priznao da sam bio u pravu.

U polufinalu su nas očekivali Englezi. Važili su a i ponašali se kao fudbalska elita. Bio je to čuveni sastav u kome su igrali Benks, Mur, Hant, Bobi Čarlton, Piters, Hanter...

Spremali smo se da časno izgubimo, a uspeli smo da ih eliminišemo iz daljeg takmičenja izvanrednim pogotkom Dragana Džajića!

U toj utakmici povređen je Ivica Osim i bio sam prinuđen da naknadno pozovem Jovana Aćimovića iz Beograda, koji nam umalo nije doneo titulu prvaka Evrope.

U prvoj finalnoj utakmici protiv reprezentacije Italije, kod našeg vođstva od 1:0, Aćimović je pokušao da iznenadi golmana "Azura" Zofa šutom sa leve strane ivice šesnaesterca u suprotnu stranu gola.

Lopta je za malo promašila cilj, a nije uspeo da je stigne ni Vahidin Musemić, koji se nalazio u blizini.

Nešto kasnije, Musemić će "kumovati" izjednačujućem golu Italijana. Domengini je šutirao slobodan udarac po sredini gola sa otprilike 20 metara, Musemić je stajao u živom zidu i stekao se utisak da mu je lopta prošla kroz noge i prevarila golmana Iliju Pantelića. Bio je tragičan junak ovog susreta. 

Drugu utakmicu smo izgubili sa 2:0, a meni je prebacivano što nisam osvežio tim za drugi susret, jer su, navodno, igrači bili iscrpljeni u prethodnim susretima. I danas mislim da nije bilo potrebe, jer sam tu ekipu stvarao godinu dana i izvanredno je igrala.

Ja sam mislio da igrači nisu dovoljno stimulisani i tražio sam da dobiju dnevnice uvećane za po deset dolara, što je Predsedništvo FSJ odbilo.

Evo šta Rajko Mitić misli o našim izgledima na predstojećem prvenstvu Evrope:

- Dok sam vodio državni tim, imao sam u vidu načelo po kome savezni kapiten mora da zna koncepciju igre reprezentacije i prema njoj traži odgovarajuće igrače, s obzirom da ima mogućnost šireg izbora, za razliku od klupskog sastava, gde je šef stručnog štaba prinuđen da stvara ekipu od onih igrača koji su mu pri ruci i gde se prema njihovom kvalitetu pravi koncepcija igre.

I pored toga, ne mislim da smo bez izgleda u Francuskoj.

Domaćini skoro sa sigurnošću očekuju trijumf. Napredovali su, ali ne toliko da bi suvereno vladali Evropom. Pored toga, nemam utisak da je francuska publika posebno zagrejana fudbalom i da će pružiti onoliku podršku svojim ljubimcima kao što bi to, recimo, učinili Italijani ili Brazilci.

Nisam siguran ni da su Danska i Belgija takve velesile kakvim smo ih napravili. U moje vreme su
bili u "fudbalskom predgrađu" Evrope. Kod nas je stvorena neprijatna atmosfera proturanjem "fame" da nemamo šta da tražimo u Francuskoj.

Bila bi sramota i da idemo tamo ukoliko je to tačno. Ne mislim da je tako. Verujem da ćemo proći prvi krug takmičenja, a dalje ...


Detaljnije o Jugoslaviji na Evropskim prvenstvima






Kraj 1. dela


Obrada: Yugopapir (Eurekin Evro fudbal, jun 1984.)