Marko Marković pred Montreal 1976: Kakva petorka! Ako oni istrče na teren, jedna medalja je naša




Momci, držimo vam palčeve! - kako bi rekao Mladen Delić, a tako misle i svi Jugosloveni. Srećno!

Oni zaslužuju da na teren u Montrealu istrče kao naša prva petorka: Kićanović, Slavnić, Jerkov, Ćosić, Dalipagić! Jedna olimpijska medalja je naša.


*****



Krajem jula na Olimpijskim igrama u Montrealu jugoslovenska reprezentacija braniće ugled naše košarke koji je u svetu veoma visok. Na dva poslednja svetska prvenstva osvojili smo jednu zlatnu i jednu srebrnu medalju.

U Meksiku 1968. naš tim je postigao veliki uspeh osvojivši srebrnu olimpijsku medalju, ali je u Minhenu 1972. ostao bez trofeja.

Montreal je sada šansa da se izgladi nepovoljan utisak s prethodne Olimpijade, ali i da se potvrdi visok nivo jugoslovenske košarke.

Ko će braniti boje naše reprezentacije u Montrealu?

Kompletna ekipa je već poznata, a mi vam predstavljamo petoricu najboljih, pet košarkaša koji po našoj oceni zaslužuju da prvi istrče na teren kao prva "petorka".


*****



Prvi među najboljima je svakako igrač godine DRAGAN KIĆANOVIĆ

U svom klubu Partizan koji je osvojio titulu prvaka, pružao je izvanredne partije kao i u državnom timu na prvenstvu Evrope. 

Često je gotovo sam donosio bodove Partizanu. 

Leteo je po terenu, niko nije mogao da ga zadrži.

Umeo je da se neuhvatljivo provlači kroz gustu protivničku odbranu. 

Pouzdan hrabar borac, šut mu je gotovo nepogrešiv.


Drugi bek je - ZORAN SLAVNIĆ

Nije igrao u državnom prvenstvu zbog odsluženja vojnog roka ali je redovno trenirao i sad je u odličnoj formi. 

Njegovi kvaliteti su poznati: 

Virtuoz s loptom, graditelj igre. 

Majstor kad treba izigrati protivnika tako da lopta dođe pravo u ruke našem igraču koji postiže pogodak. 

S Kićanovićem čini najbolji bekovski par u Evropi. 

I u svetu? 

Videćemo u Montrealu...


ŽELJKO JERKOV, velika nada jugoslovenske košarke. 

Najmlađi je u ovoj petorci, ali po talentu nikome ne ustupa. 

Stručnjaci za njega kažu da je naslednik fenomenalnog Krešimira Ćosića. 

Izvanredan centar, veliki borac pod košem, neumoljiv realizator čim mu se ukaže šansa.

Igrač koji je u stanju da izdrži celu utakmicu u žestokom tempu. 

Imponuju njegova smirenost i korektnost u igri.


DRAŽEN DALIPAGIĆ, još jedan iz ekipe novog prvaka Jugoslavije. 

Sa Kićanovićem je podneo najveći teret borbe sa titulu prvaka države. 

Za njega mnogi kažu da bi odmah mogao da zaigra u američkoj profesionalnoj ekipi jer je takav tip igrača: 

Eksplozivan, brz, izvanredno skače, šutira, kombinuje. 

Specijalnost mu je izvanredan skok, a kod nas publiku oduševljava kad jednom rukom "zakuca" loptu u koš.


Šta bismo bez KREŠIMIRA ĆOSIĆA

To je igrač za koga svaki trener kaže: 

"Dajte mi Ćosu i biću šampion!" 

Njegove mogućnosti su zaista izuzetne, njegove "rampe" neprelazne, šutevi precizni. 

Kad je Ćosić u formi, cela jugoslovenska reprezentacija se oseća jača i sigurnija.

- Momci, držimo vam palčeve! - kako bi rekao Mladen Delić, a tako misle i svi Jugosloveni. 

Srećno!


Napisao: Marko Marković, obrada: Yugopapir (Zdravo, jun 1976.)


Podržite Yugopapir: FB TW Donate