Riblja čorba, ekskluzivni izveštaj sa snimanja "Buvlje pijace" '82: Najbolji smo posle ovog LP-ja

Još im nije izašao ni četvrti album, a oni, vrednice jedne, već spremaju peti, pod nadzorom svog simpatičnog engleskog prijatelja i u potpunoj tajnosti.

Snimanje "Buvlje pijace" startuje početkom jula u Beogradu u isto tako potpunoj tajnosti, ali šta im sve to vredi kad smo mi malko špijunirali, pa vi već danas znate šta se nalazi na ploči!

... Pronalaženje Hadži-Mustafine ulice i nije tako težak posao, ali bi beogradski taksisti, izgleda, lakše našli zlato. Tu, u jednoj lepo uređenoj sobici gitariste Rajka i u njegovom malenom podrumu vežba Riblja čorba; svakog dana u pola dva počinje prosviravanje petog albuma i ja, verujući u profesionalizam gorepomenutih, psujem svoju sklonost ka kašnjenju plašeći se da sam nešto propustio. Jok, brate; Rajko se tek probudio, čak ni oprema nije kompletirana, a od Bore i Džona ni traga ni glasa. Stižu tek posle dva; Bora je nabacio držanje istinske zvezde, a Mek Koj izgleda kao njegov menadžer.

Kada najzad sednu, Borče pročisti svoj promukli glas a britanski državljanin i moja malenkost izmenjaju kurtoazne pozdrave, slika se iz osnova menja: sada Bora podseća na nastavnika muzike koji kasni jer je morao da ode po gospodina inspektora, a Rajac, Miša, Bajaga i Vicko na uglavnom poslušnu dečicu koja će pred uvaženim gostom da pokažu sve što su protekle školske godine naučila.

Sledećih pet minuta mi ne uspeva da skinem pogled sa Engleza, ne shvatajući kako je moguće da jedna grozomorna kombinacija boja (bele patike, ružičaste čarape, plavo-zelene pantalone, sivo-ružičasta majica i ljubičasta jakna sa šarenim detaljima) na ovom interesantnom tipu ne izgleda odvratno; kako bi reklo beogradsko društvance, biće da momak "ima imidž". 

Miša upada sa molbom Slađane Milošević da joj Džon producira album; čoveku je malo nezgodno da odmah odbije pa Miša koristi pauzu da doda kako je Slađa beogradska seks-bomba. 

Englez pogleda okolo, pa se oslobodi videći ravnodušne face; izvinjava se da nema vremena i objašnjava svoje razloge produciranja jedne ploče: lova, zadovoljstvo i zajedno lova i zadovoljstvo.

Što se tiče Čorbe, prvi put je došao iz radoznalosti, a sada... pa, i zbog love, ali pre svega iz zadovoljstva. 

Pomalo neugodnu situaciju spasava zvonjava telefona; Džon diže slušalicu i ’ladnim glasom deklamuje:

"Dobili ste britansku ambasadu, sektor informacija" i u sobi nastane smeh.

Glas s druge strane zbunjeno odustaje, a Bora dodaje:

"To je isto radio i juče u Ježu". 

Međutim, dosta je zezanja; producent uzima svoju sveščicu i govori, dugo i tiho.

Bora prevodi:

- Juče je preslušao materijal za naš živi album i kaže da je to strašno odsvirano, zato što smo sve pesme dovoljno prosvirali pa su nam "legle"; nije nam dovoljno onoliko vremena koliko smo imali za "Mrtvu prirodu". Time hoće da kaže da bi trebalo više da vežbamo; oni (Džon je basista grupe Gillan - prim. D. V.) vežbaju i po šest sati dnevno, skroz izolovani. 

Džon i ja smo bili vrlo iznenađeni kad smo čuli da je jučerašnja proba završena već u tri.

Rajac:

- Pa, prosvirali smo ceo materijal...

- Dobro - kaže Bora - videćemo.

Dobro jutro

Počinju pripreme za snimanje kasete koju će Englez odneti u domovinu da je pažljivo prostudira, uoči slabosti i pripremi rešenja. Dve pesme će se snimiti u sobi (obe akustične: "Dobro jutro" i "Kada ti se na giavu sruči čitav svet"), a ostatak, u kome je angažovan ceo bend, ostavljen je za podrum.

Rajac uključuje kasetofon, a Englez beleži nešto u svoju sveščicu; od sada, pa do kraja snimanja, na njegovom licu neće moći da se pročita šta misli. 

Stvar je još jedna Borina "mokra" balada ("Cele noći ti si forsirala konjak / jutro kvari sinoć započete veze / zorom si me šutnula k'o poslednji dronjak / ja sam ti uz piće došao k’o meze"), ali je lepa.

Ne mogu a da se ne setim još jedne pesme za koju sam  isto rekao da je lepa pre nego što su je unakazili: "Neke su žene pratile vojnike".

- Ovo je straaaašna stvar - kaže Bora.

Kada ti se na glavu sruči čitav svet

Neposredno pred snimanje druge pesme ulazi Đorđe Debač, muzički urednik RTB-a. U onoj priči o nastavniku, inspektoru i đačićima, Debač bi bio idealan direktor.

- Lepo vam je ovde - kaže.

- Jeste li teško našli - pita Miša.

- Neee - odmahuje direktor. - Malo sam se raspitao...

- ... gde sviraju ovi pederi - šali se Bora.

Svi se smeju. Nastavnik pljeska rukama:

- Ajmo, deco!

Kreće "Kada ti se na glavu sruči čitav svet", još jedna balada i još jedan Borin tekst iz perioda "kada mu se ceo svet sručio na glavu": "Zbog čega od rđe tražiš milosrđe / a od idiota moliš dan života / čuj, ispravi kičmu, u glavu ga drkni / pokaži mu zube i ponosno crkni".

- Strašno istinit tekst - kaže kasnije tekstopisac.

- Baš fino zvuči - oduševljen je direktor. - Puno muzike tu ima, jel znaš?

- Hvala - kaže nastavnik.

Onda svi odlaze u podrum da snime ostatak. Mek Koj pažljivo sluša i sve vreme nešto beleži u sveščicu. Sat kasnije, evo ih ponovo gore:

- Hajde da vidimo kako je sve ispalo - predlaže Bora.

Englez ponovo seda do mene i obara me s nogu:

- Ti bi verovatno želeo jedan intervju - kaže, a ja ga zabezeknuto gledam.

- Naravno - kažem. Ali mislim da bi bilo bolje da sačekamo tvoj povratak; nije baš da sam se pripremio.

- To je sasvim u redu - klima .glavom. - Samo, molim te da to uradimo pre snimanja. Kad počnemo da radimo, ja ću biti u tom filmu i ne mogu da razmišljam o drugim stvarima.

Pitam ga za utiske iz podruma. Kaže da je materijal mnogo bolji od "Mrtve prirode" i izdvaja pesme "Dobro jutro", "Kad ti se na glavu sruči čitav svet", "Ja ratujem sam" i "Draga, ne budu peder".

Pravila, pravila

Moji "podrumski" utisci ne idu dalje od nedoumice šta je to Džonu toliko bolje od "Mrtve pritode" kad je sve u Čorbinom stalnom fazonu i samo po produkciji razlikujete koja je pesma na kom albumu. Ovo što slušamo nije ni bolje ni gore od svih Čorbinih standarda i ja sam pomalo razočaran; izgleda da sam bio preveliki optimista pa ipak očekivao neko iznenađenje.

"Pravila, pravila" se ipak malo razlikuju; Borin tekst (Pravila, pravila / da bi me udavila / skroz pošašavila / ili kičmu savila / neka glupa pravila / u crno me zavila") prati fanki ritam:

- Opasna je, opasna - oduševljen je Bora. - Ovo će da se vrti po diskotekama k'o šašavo.

- Ličiš mi na novi talas - kaže Debač. - Ovo će biti užasan šlager.

- Užasan..? - pita neko.

- Šlager - ponavlja Debač. - To će da se vrti pakleno. Ozbiljno.

U dva će čistači odneti đubre

U potpunoj tišini očekuje se sledeća pesma. Bora peva: "Noćni program na radiju / u kujni su bubašvabe / voda kaplje u lavabo / sve je ovo bilo džabe / soba puna očajanja..."

- Ovo je strašna pesma - konstatuje Bora. - Vidi kako ovo pevam.

- Znaš šta - kaže Debač - ovo je samo brži tempo, ali znaš onu stvar "Sympathy" kako je praćena; to je to.

("U dva će čistači odneti đubre / u tri će doneti jogurt i mleko / u šest ćeš poći na posao /u osam ću biti daleko".)

- Ja bih ostao stalno kod toga - predlaže Debač. - Ne bih menj’o to... Možeš i drukčije da lupaš bubanj - dodaje Vicku.

- Šta? - pita neko.

- Da lupa drukčije - objašnjava Debač. - Da ne bude ovako. Baš kao kod "Sympathy", znaš ono. To bi dobro bilo.

Baby, Baby, I Don't Wanna Cry

Nisam se baš proslavio kao snimatelj, pa sledeća stvar kreće gotovo od druge strofe, ali nije ni važno jer mi baš i nije na srcu. "Bebice, ne želim da plačem" je nekakva Borina parodija (taj dan će ostati forever in my heart /... ja sam dugo skrivao bol / a na zidu su igrale senke / like shadows on the

wall"):

- Hoće li to ovako da ostane - pitam.

- Da - potvrđuje Bora.

- Tu nećete neki honky-tonky klavir - pita Debač.

- Hoćemo - kažu Rajac i Bora.

- Tu moraš da nađeš onu boju - konstatuje Debač - znaš onu, frajersku...

- Ovde bismo mogli da ubacimo neke efekte - javlja se Englez.

- Bilo bi zgodno da stavimo plač bebe - predlaže Bajaga.

Miša prevodi; Englez se smeška i pokazuje svoju beležnicu u kojoj je isto to zapisao.

Kako je lepo biti glup

Sledeća pesma će biti apsolutni hit: ima toliko zarazni refren ("O, kako je lepo biti glup / o, kako je lepo biti glup / nemaš pojma šta ti rade / ko te laže, ko te krade / kako je lepo biti glup..."), da joj jednostavno ne možete odoleti. Svi slušaju zadovoljno.

- Definitivno smo najbolji posle ovoga - kaže Bora; ostali, klimaju glavama.

Slušaj sine, obriši sline

Sledeća stvar je u ritmu koračnice; Bora peva operskim glasom, s naporom, pa ne razumem reči.

- Čangalović je kratak za tebe - kaže neko.

- Strašna pesma - konstatuje Bora i ponovo peva refren: "Slušaj sine, obriši sline, ne budi ala, još si mala".

- Ja bih to sek’o - javlja se Debač. - Tačno kao što Bora peva, ali samo ovo "Slušaj, sine..." na refrenu.

- Ovo je ruska tema, šta će to - pita Rajac.

- Zato sam ja rek’o - kaže Debač.

Ja ratujem sam 

Kreće sledeća pesma; Bora peva samo refren: "Ja ratujem sam / ja ratujem sam / prevariće te i rođeni brat / zajebaće, nabiće ti nož u vrat / nemam poverenja niti želim da ga dam / ja ratujem sam".

- Jel’ to još nemaš tekst - pita Debač.

Nastaje ogromna promena u Džonovom raspoloženju: počinje da cupka. Još uvek nešto beleži; pokušavam da vidim šta, ali on baš nije oduševljen, pa ne insistiram; uspevam jedino da vidim da je Rajkova vožnja sasvim u redu i da je ne treba menjati.

- Neće biti onoga "zajebaće" - kaže Bora. - Ne morate da brinete, Đorđe. Ali od ostatka ne odstupam.

Neću da živim u bloku 65

Pesma koja sledi se nekada zvala "Soliteri" i trebalo je da se nađe u onoj nesrećnoj zbirci Borine poezije: "Čuvar gradilišta prolaznike tera / klinci po ulazima bombice piju / komarce na zidu pretvaram u fleke / suviše asfalta da stignem do reke / neću da živim u Bloku 65 / mrzim ceo svet".

- Prvi put sviraj sve u mnogo nota, a drugi put izvlači žice; menjaj stalno - kaže Debač.

- Ovo bi trebalo da zvuči sirovo - komentariše Rajac.

Draga, ne budi peder

- Hoćete li da menjate naslov sledeće pesme - pitam.

Debač ćuti.

- Nećemo - kaže Bora. - Jebi ga, takva je pesma...

("... čujem kako tamo otvaraš ormane / kupiš svoje prnje / mislim se da sve to nije tako crno / ne može biti crnje / o, draga, ne budi peder / o, draga, ne budi peder / ako još ima šta da se spašava / nemoj da ideš, ne budi šašava...")

Još jedan zarazan refren; ostane li ovakav biće to veliki hit. Pre Rajčevog sola nestaje trake.

- Dobro - kaže Debač i ustaje zadovoljno.

Pre nego što krenemo, pokušavam da još jednom čujem nešto o eventualnoj promeni tekstova; Bora je kategoričan da, osim reči "zajebaće" u pesmi "Ja ratujem sam", neće da promeni ni zarez.

Debač diplomatski pogleđuje po sobi:

- Rajko, dobro ti je ovde - kaže.

Bora pita kako mi se sviđa materijal. Nemam primedbi, kažem. Videćemo kakva će biti produkcija, od nje će zavisiti mnogo toga... Kasnije, dok me Debač vozi prema autobuskoj stanici, pita šta mislim koliko će im Englez stvarno pomoći.

Objašnjavam mu da se "Mrtva priroda" ne bi prodala tako dobro da produkcija nije valjana; Đorđe zadovoljno konstatuje da se tiraž popeo do gotovo 400.000. Pokušavam da ispipam je li RTB spreman na to da se "Buvlja pijaca" eventualno proda u manje kopija; ne, ne i ne. Na to jednostavno niko i ne pomišlja.

Napisao: Dušan Vesić, obrada: Yugopapir (Rock 82, leto 1982.)

Podržite Yugopapir: FB TW Donate