Muzičko leto 1984, Bananarama, veliki hit "Robert De Niro's Waiting", devojke pričaju za naš Rock



Šta misliš kako smo se osećale kada nam je Robert De Niro telefonirao i pozvao nas na piće? Sarin mladić je razgovarao s njim i kada nam je rekao da Bob želi da nas čuje, sve tri smo pobegle u ćošak, nijedna nije imala hrabrosti da razgovara s njim. Na kraju sam ja smogla snagu da držim slušalicu

"Robert De Niro's Waiting" je završio čekanje na 4. mestu UK top-liste i Bananarama, trio devojaka, mogu biti zadovoljne. Šovan (Siobhan), Keren i Sara (Sarah) očekuju da će njihov novi album, jednostavno naslovljen nazivom postave, takođe postići uspeh.


*****



Šovan: Odlučile smo da ne imenujemo album jer prvi se zvao "Duboko zabušavanje" ("Deep Sea Skiving" je igra reči od "Gnjuranje" - Deep sea diving, op. a.), što je bila privatna šala. Mislim da je glupo praktikovati pompezne naslove albuma, jer može biti potpuno pogrešno shvaćeno, interpretirano.

Kao da je bio nastavak imidža "glupavih devojčica" kojim smo bile opterećene.


Keren: Iz sve snage se trudimo da se otarasimo toga...


Šovan: To je nešto što nam je prilepljeno. Poslednjih meseci smo pokušavale da analiziramo razloge toga i da smislimo način kako da se otarasimo tog utiska koji ljudi imaju o nama.


Keren: Jednostavnije im je (štampi) da nas tako predstavljaju, mora da im rasprodaje tiraže.


Šovan: Seks simboli su najbolje prodavana roba u našem društvu i tako i nas prikazuju. U početku smo se dragovoljno podvrgavale tome, nismo shvatale da smo eksploatisane.


Keren: Tek kasnije nam je postalo jasno da smo manipulisane iza leđa i želimo da se oslobodimo toga, nismo glupače, inteligentne smo devojke koje dobro znaju šta žele da postignu.


Šovan: Gotovo je postala tradicija da su vokalne grupe devojaka marionete. Komponuju se pesme za njih, oblače ih i postavliaju pred mikrofone i kamere. Mi nismo takve, sasvim smo drugačije. Stalno to potvrđujemo onim što radimo, onim što pričamo u intervjuima, međutim, niko na to ne obraća pažnju, niti želi da promeni sliku o nama. Teško nam je da bilo šta uradimo i da ne budemo pogrešno interpretirane.


Keren: Patetično je da, recimo, Spandau Ballet rade isto, ali ih niko ne smatra glupavim.


Šovan i Sara su studirale žurnalistiku, ali obe su morale da prekinu učenje i zaposle se. Šovan je radila u press odeljenju disko kuće Decca, a kasnije postala plesačica u bendu Monochrome Set.


Šovan: Radila sam, ali ne dugo jer nisam mogla da se povinujem pravilima igre. Shvatila sam sve te zakulisne igre, tako da nisam bila unapređena. Znala sam da su razlozi bili u mom nekonformizmu i dobrovoljno sam se povukla iz svog tog cirkusa iza zatvorenih vrata.


Keren je radila kao službenica u penzijskom odeljenju BBC-ja. Do skoro su sve tri delile stan u opštinskom soliteru. Nedavno su kupile svoju kuću.


- Pubilika vas voli. Da li vas popularnost i slava opterećuju?


Šovan: Devojčice su uglavnom one koje se identifikuju s nama. Mene obično ne prepoznaju na ulici, naročito od kako sam se ošišala, ali Keren i Sara ne mogu da se koriste gradskim prevozom.


- Ljudi ne shvataju da i vi imate pravo na privatan život.


Keren: Obični smo ljudi koji se bave javnom funkcijom.


Šovan: Pojavljivanje na televiziji ne znači da smo drugačija bića, veća od običnih osoba. Pre nekoliko dana smo putovale u Pariz i na aerodromu smo videle Donalda Saterlenda i oduševile se .


Keren: Šta misliš kako smo se osećale kada nam je Robert De Niro telefonirao i pozvao nas na piće?


Šovan: Sarin mladić je razgovarao s njim i kada nam je rekao da Bob želi da nas čuje, sve tri smo pobegle u ćošak, nijedna nije imala hrabrosti da razgovara s njim. Na kraju sam ja smogla snagu da držim slušalicu.


Keren: Kada smo ga upoznale, shvatile smo da je i on normalna osoba.



De Nirove smo iskrene obožavateljke




- Kako je reagovao na pesmu?


Keren: Nije mogao da shvati zašto bi neko želeo da napiše pesmu o njemu. Sebe smatra običnom osobom čiji je posao gluma. Bio je zaintrigiran zašto neko želi da peva o njemu.


- Zašto ste baš njega izabrale? Očigledno nije zbog pogodnosti rimovanja, sem toga, čudno je da se u isto vreme pojavio Madnessov singl "Michael Caine"?




Šovan: Stvarno nas je to šokiralo, ta podudarnost. Ovaj naslov smo smislile godinu dana pre nego što smo pronašle dobru storiju iza toga.


Keren: Njegove smo istinske obožavateljke.


Šovan: Da, Keren i Sara su filmofili.


- Koincidencija se nastavlja i s narednim singlom, "Gruba pravda’ ("Rough Justice"); istoimeni singl, doduše različita pesma, objavio je i malo poznati bend Portion Control.


Šovan: Nije moguće?! Uz to, na televiziji je trenutno emitovana i serija koja se isto tako zove.


- Iznenađuje me da vidim "Okrutno leto" ("Cruel Summer"), pesmu iz prošlog leta na albumu?


Šovan: Bilo je planirano da album snimamo u avgustu prošle godine i trebalo je da se pojavi do kraja jeseni. Međutim, producenti su bili zauzeti do novembra, tako da do tada nismo mogle da počnemo snimanje. Smatrale smo da originalni koncept albuma treba da ostane, što smo i sprovele u delo.




- Da li je rad na ovoj ploči bio lakši zbog prethodnog iskustva?


Šovan: Bilo je lakše napisati tekstove...


Sara: Imale smo i više samopouzdanja.


Šovan: Prvi je bio kompozitorski eksperiment. Još uvek u velikoj meri zavisimo od producenata što se aranžmana kompozicija tiče, refrena i prelaza. To je još jedan razlog da ovaj album nismo posebno imenovale, u neku ruku to je prelazan album, korak ka potpunom osamostaljenju. 

Napredak je u odnosu na ono što smo radile, međutim, još uvek nije ono čemu stvarno težimo.


- Zašto se držite podalje od koncerata? Izuzev nastupa na jedinoj turneji Fun Boy Three, niste praktikovale pozorišne aktivnosti?


Sara: Nismo imale vremena.


Keren: Nismo mogle ni muzičare da okupimo. Prvobitna ideja je bila da se koristimo snimljenom muzikom, međutim, shvatile smo da to nije pravi način.


Šovan: U početku smo mislile da nikada ne priređujemo koncerte jer s današnjim video mogućnostima, činilo se nepotrebnim. Kasnije smo shvatile da to nije pravi način, da je ultimativno zadovoljstvo grupe u koncertnim nastupima. Sem toga, nismo znale kako da organizujemo turneju jer same vodimo računa o svojim poslovima, nemamo menadžera.

Razgovarao: Saša Stojanović, obrada: Yugopapir (Rock, jun 1984.)




Podržite Yugopapir: FB TW Donate