Muzičko leto '84, Bruno Langer, Atomsko sklonište: Teško je, narodnjaci istiskuju rokere iz medija

Po kvalitetu, sigurno ima naših ljudi i grupa koji bi mogli raditi vani. Pre svega izdvojio bih Točka kao izuzetnog gitaristu i Lazu Ristovskog kao klavijaturistu koji mogu u svakoj svetskoj grupi svirati. Tu je i jedan izvrsni Bregović, koji može voditi svetske grupe ili se pojaviti sa svojim momcima bez pardona, Boru Đorđevića i još masu ljudi

Vrativši se iz Amerike, gde su imali promocionalnu turneju ploče "Space Generation", grupa "Atomsko sklonište" je, ne časeći ni časa, krenula na turneju po Jugoslaviji. Ovih dana ta turneja je završena.

O utiscima sa nje i o onim sa američkog tla razgovarali smo sa Brunom Langerom, liderom grupe.

Ovo je, inače, prvi intervju koji on daje po povratku iz Amerike.

*****

Najpre o rokenrolu uopšte. U zadnje vreme doživljava krizu kod nas?

Sada imamo jednu vrlo složenu situaciju koja pogađa rokenrol, jer je izgubio pozicije u medijima. Ništa nemam protiv narodne muzike, ni bilo koje muzike, jer onda bi se svrstao među one koji napadaju rokenrol da donosi štetne vjetrove na naše gore i livade sa zapada.

Govorim samo da je pozicija jako, jako teška. A koga to najviše pogađa? One mlade muzičare koji trebaju održati rokenrol, a ne samo nas stare vukove.

Održava li se teško stanje i na vašu turneju?

Svakako, manje je gledalaca, a na zadnje dve turneje glomazna tehnika, koja se prevozi kamionima, više puta je stala. Ne znam, par puta smo i traktoriste na njivama molili i preklinjali za koji litar nafte da bismo došli na koncert.

Kakav je status rok muzičara kod nas?

Tek treba rešiti pitanje čoveka muzičara u ovom društvu, a ne gledat kako ga oporezovati.

Ima li to veze sa tvojim scenskim izgledom?

Pa, evo, ja sam jedna vizuelna transformacija stanja jugoslovenskog rokenrola. Eto, sad to ima puni smisao, to moje odjelo.

Ima li u SAD krize roka?

Ne, nema ni govora. Na tim koncertima, ne samo da je veliki broj ljudi, ne samo što imaju velike kuće i ceste, nego je i rok scena velika.

Kako ste prošli s obzirom na konkurenciju? Sa zapada ka istoku išli su AC/DC iz Australije, a od istoka ka zapadu "POLIS" iz Engleske?

To su grupe koje su svirale na stadionima koji primaju po sto hiljada ljudi.

Sa severa je došla grupa "DŽENEZIS" (GENESIS)...

Oni su isto izuzetni. Evo primera kako njihova televizija reklamira sve to. Gledao sam jedne noći polučasovni dokumentarni film o AC/DC sa njihove prethodne turneje. To je bilo tako dobro da sam se ja zapalio da to odem pogledati i išao bih da nisam bio sprečen našim koncertom.

Za DŽENEZIS su bila neka nagradna pitanja na dežurnom kanalu njujorške televizije. Nagrada je bila put u Kanadu na njihov koncert u Torontu.

Dakle, to je jedna strahovita mašinerija koja se pokreće.

Zviždanje - znak odobravanja

Vi ste krenuli sa juga ...

Tačno, i zadržali smo se u tim južnim državama. Zaista smo izuzetno prošli u svim tim prostorima, gde smo svirali.

Kako su vas prihvatili?

Jedna se čudna stvar desila. Kad smo odsvirali prvi koncert publika je počela zviždat i mi smo mislili da smo propali. Međutim, promoter turneje, Džon Grifit došao je u svlačionu i rekao:

- Morate ponovo, jer publika traži bis.

Tamo nema aplauza, već zviždanje znači odobravanje. Ako ćute, onda znači da ne valja. Na svim tim koncertima smo imali jedan do dva bisa.

Jeste li pre koncerata slali ploču radio-stanicama?

Ploča se vrtela i bile su recenzije na svim tim radio stanicama. Tamo je potrebno uvek imati nekog sponzora. Kad smo bili u Majamiju, onda je uloženo samo u taj naš koncert 25 000 dolara.

To je poprilična suma, međutim, nije uložena samo u nas, jer se pominjalo i "Milerovo pivo", drugo-treće na lestvici njihovih piva.

Oni su bili sponzori tog koncerta. Sve je to biznis i ako se ne uloži novac, neće se pojaviti ni dva čoveka.

Imaju li naši šanse da se probiju na zapadu?

Po kvalitetu, sigurno ima ljudi i grupa koji bi mogli raditi vani. Pre svega izdvojio bih Točka kao izuzetnog gitaristu i Lazu Ristovskog kao klavijaturistu koji mogu u svakoj svetskoj grupi svirati.

Tu je i jedan izvrsni Bregović, koji može voditi svetske grupe ili se pojaviti sa svojim momcima bez pardona, Boru Đorđevića i još masu ljudi.

Treba imat načina i volje da se pokuša vani.

Serđo malopre reče da su Brena i novinari uništili rokenrol. Šta misliš o uticaju štampe na razvoj roka?

Domaća štampa je više nego jaka i uticajna. Ja sam se nekad puno bavio time i ratovao sa kritikom i ne znam sa kime sve. Sad mislim da svako ima pravo na svoj stav o muzici i tu ne bih nikome delio savjete.

Kako živite intimno? Kako sastavljate kraj s krajem?

Pa, ne bih ja tu govorio o sastavljanju kraja s krajem. Mi kao grupa radimo vani pa nemamo problema zbog toga.

Međutim, nije sigurno onako kako to misle neki da smo došli sa punim kovčezima dolara i da smo to negde zakopali u svoja dvorišta.

Rokeri kod nas još nisu došli na te grane.

Dalji planovi?

Izvodimo poslednje pripreme za snimanje albuma "STIDLJIVI DJEČACI". Krajem šestog mjeseca ulazimo u studio, a ploča bi trebalo da se pojavi u septembru.

Po preporuci našeg producenta snimanje ćemo obaviti u novootvorenom studiju u Modeni, italijanskom gradiću blizu Bolonje.

Razgovarao: Miroslav Živanović, obrada: Yugopapir (Džuboks, jun 1984.)

Podržite Yugopapir: FB TW Donate