Obrad Gluščević o seriji "Kapetan Mikula Mali": Oduvek sam hteo da prikažem NOB na moru (1976)

Ja sam Dalmatinac i pošto već nisam na nekoj barki svoju ljubav prema moru u narodu tog kraja prenosim na celuloidnu traku. Vreme NOB-a u Dalmaciji može se, jednostavno, okarakterisati kao jedinstvo naroda u opredeljenju za revoluciju i otpor okupatoru

Prošle nedelje oprostili smo se od junaka TV serije "Salaš u Malom Ritu" koja je proteklih 13 nedelja privlačila pažnju jugoslovenske publike, dobrim delom zahvaljujući Slavku Štimcu - dečaku koji je igrao Milana.

Slučaj je hteo da dan uoči poslednje epizode "Salaša" iz zagrebačkog studija "krene" jedna nova serija, "Kapetan Mikula Mali", čiji je reditelj Obrad Gluščević svojevremeno, u ličkom selu Konjsko Brdo otkrio talentovanog Štimca.

Novopečenom glumcu su posle Gluščevićevog "Vuka samotnjaka" vrata filmskih i TV studija ostala širom otvorena, a njegov filmski otac potražio je druge male glumce i realizovao igrani film "Kapetan Mikula Mali", od koga je, nešto kasnije, nastala i istoimena televizijska serija.

Na festivalu u Puli 1974. godine Gluščević je sa "Mikulom" osvojio nagradu publike - VUS-ovog "Jelena", a nešto kasnije film se uvrstio među najgledanije domaće filmove.

Priča o dedi Mikuli Velikom i njegovom unuku Mikuli Malom, koji u surovim okolnostima nemačke okupacije Dalmacije pokušavaju sa jednom starom barkom da spasu zbeg u kome su žene, deca i starci, naišla je na dopadanje svih slojeva bioskopske publike.

Mada je pravljen kao dečiji film, "Kapetan Mikula Mali" po svemu što je o ovom filmu pisano (mislimo na kritiku), jedno je od onih retkih ostvarenja domaće sedme umetnosti koje nije imalo problema u uspostavljanju kontakta sa publikom.

Deda se žrtvovao

- Da je to tako, uvideli smo i mi sa televizije - reči su Mladena Bjažića, urednika Programa za decu TV Zagreb. - Stoga smo odmah posle premijernog prikazivanja u Puli, na inicijativu Žarka Božića (direktor programa TV Zagreb), stupili u kontakt sa Gluščevićem i naručili scenario za istoimenu TV seriju koja je nekoliko meseci kasnije - tokom 1974. godine - i snimljena na otoku Hvaru. 

Od filma su napravljene prve tri epizode, a dosnimljeno je još pet.

I tako, sledećih nekoliko nedelja, svake subote od 18,45 časova, gledaćemo polučasovne kolor-priče o tome šta je sve grupa mališana, na čelu sa Mikulom Malim, doživljavala vodeći svoj sopstvevi rat protiv okupatora.

Za one koji nisu videli film valja reći da je posle mnogo peripetija Mikula Mali (odlično ga igra dečak Tonči Vidan) uspeo da u dedovoj braceri prebaci zbeg na slobodan Vis.

Njegov deda, Mikula Veliki (Petre Prličko) žrtvuje svoj život da bi brod mogao da otplovi ...

- Tako je bilo u filmu - kaže nam Obrad Gluščević - ali za potrebe serije mi smo Mikulu Velikog "oživeli". Radi se, naime, o tome da dečaci, pošto stignu na slobodan Vis i počnu da pohađaju partizansku školu, ipak nekako saznaju da deda Mikula Veliki nije poginuo, već je teško ranjen pao Nemcima u ruke. 

Oni ga leče u nameri da od njega izvuku podatke o partizanskim brodovima. Dečaci reše da ga oslobode... a dalje vam neću pričati, jer bi to značilo prepričavanje serije, što ja, razumljivo, nemam nameru da činim.

Sa rediteljem i scenaristom filma i serije "Kapetan Mikula Mali", koji uzgred rečeno ne preteruje baš u želji da razgovara sa predstavnicima sedme sile, razgovarali smo i o tome otkud mu ideja da se bavi snimanjem filmova za decu ("Vuk samotnjak", "Mikula").

Počeli smo bez para...

- Lukavstvo je u pitanju. Negde od 1950. godine pripremao sam materijal o NOB-u na moru. Međutim, sa filmom na tu temu nikako nije išlo. Zatim se, mnogo kasnije, ukazala prilika da radim "Vuka Samotnjaka". Vi znate kako je sa našim dečijim filmom. Do pokušaja Vlade Tadeja sa "Družinom Pere Kvržice" smatralo se da mi u kinematografiji imamo i pametnija posla i ideje nego da se bavimo tom vrstom filmova. 

Posle Tadeja, usudio sam se da krenem sa "Samotnjakom", koji je, uzged rečeno, odbijen od mnogo producenata, uključujući i televiziju.

Film smo počeli da snimamo bez para.

Slično se, kasnije, dogodilo i sa "Kapetanom Mikulom Malim" - filmom koji je bio neka vrsta ostvarenja mojih želja o NOB-u na moru, kako sam vam već rekao.

Zanimalo me kako su deca gledala na rat, šta su sve bila u stanju da učine.

Nekom je možda bilo čudno da mališan od dvanaestak godina vodi brod, ali svako ko se razume u Dalmaciju zna o čemu se radi.

Ako jedna porodica ima trabakulu ili braceru onda je ded kapetan, otac mašinista a unuk mali od foguna ili kužine, kako hoćete.

Unuci su, dakle, neka vrsta šegrta na brodu, ali od one vrste šegrta koji, ako se ukaže prilika, mogu preuzeti kormilo u svoje ruke.

Tako je bilo i u "Mikuli" - videćete.

Glavni junaci serije su, videli smo već u prvoj epizodi, Mikula Mali, koga igra Tonči Vidan, dečak pronađen u jednoj splitskoj školi, Ciko - Joško Pažanin iz Kaštela i Komušina koga igra Manojlo Cvijanović.

Devojčicu Teu, "Meštrovicu" igra Dorotea Bolc, a "pravu" glumačku ekipu čine Petre Prličko, Boris Buzančić, Petar Banićević, Karlo Bulić, Milovan Alač i Vlasta Knezović. Scenario je napisao reditelj Gluščević, kamera je bila u rukama Nenada Jovičića, a muziku je komponovao Nikica Kalođera.

Razgovarala: Nevenka Opačić, obrada: Yugopapir (RTV revija, jun 1976.)

Još jednom o "Mikuli": Deca - to su pravi glumci!

- Ako imate talentovanu decu pred kamerama, oni su bolji od svakog profesionalnog glumca. Deca su odgovornija, savesnija, prirodnija... A šta ćete više kad snimate film!

Ovo su reči Obrada Gluščevića, scenariste i reditelja televizijske serije "Kapetan Mikula Mali", koju već nekoliko nedelja pratimo na našim malim ekranima.

Gluščević je, zahvaljujući činjenici da je snimio dva dečija filma i jednu seriju koja se bavi onima na kojima svet ostaje, dobro upoznao glumačke mogućnosti koje se u najmlađima kriju.

Da je to tako, najbolje potvrđuje Slavko Štimac, glumac koga je Gluščević "otkrio" za potrebe filma "Vuk samotnjak".

Da bi snimio "Mikulu" ponovo je, kaže nam, krenuo u potragu za mladim glumačkim talentima:

- Svoje male glumce nikad ne tražim po raznoraznim dramskim družinama i ostalim mestima na kojima se kvalifikovani stručnjaci bave usmeravanjem dece za budući glumački poziv. Mislim da je to loš način. Ja decu tražim daleko od takvih mesta. I - koliko mi se čini - nisam pogrešio.

Tonči Vidan, Joško Pažanin, Manojlo Cvijanović, Dorotea Bolc - svi oni to svojom glumom u seriji mogu da potvrde.

Bilo je malih problema oko toga kako će se uklopiti u nastavak rada, kad su počele pripreme za snimanje pet epizoda serije, godinu dana posle filma.

Znate, deca brzo rastu, za godinu dana pogotovu. Nadamo se da se to mnogo ne primećuje, tih nekoliko santimetara.

Dosnimavanje serije obavljeno je tokom jeseni 1974. godine, u vreme kad se na Visu i ostalim otocima slavila 30-godišnjica Jugoslovenske ratne mornarice, koja je inače na više načina pomogla realizaciju ovog projekta.

- Ja sam Dalmatinac i pošto već nisam na nekoj barki (mada imam završenu pomorsku akademiju) svoju ljubav prema moru u narodu tog kraja prenosim na celuloidnu traku. Vreme NOB-a u Dalmaciji može se, jednostavno, okarakterisati kao jedinstvo naroda u opredeljenju za revoluciju i otpor okupatoru. 

Dok smo snimali, nije se retko događalo da narod masovno dolazi da se prijavi za dobrovoljne statiste, na primer.

Zbog svega toga želim da snimim još jedan film koji bi bio posvećen tim vremenima na moru.

Postoji ideja o kojoj razmišljam već godinama: reč je o NOB-u u Neretvanskoj Blatiji.

Scenario bih pisao prema autentičnim događajima, opisanim u knjizi admirala Ante Deaka. Ja bih hteo, ali to, jasno, ne zavisi samo od mene...

Razgovarala: Nevenka Opačić, obrada: Yugopapir (RTV revija, jun 1976.)

Podržite Yugopapir: FB TW Donate